„Predrasuda je dete neznanja”

Vrlo često, kada se u razgovoru dođe do pojmova GNU/Linux i slobodni softver, možete da čujete mišljenja koja će neupućene i neinformisane osobe odvratiti od pokušaja da probaju neku Linux distribuciju. Ovom prilikom želimo da bacimo svetlo na najčešće nedoumice koje okružuju Linux (u daljem tekstu, radi jednostavnosti, umesto GNU/Linux distribucija koristimo termin Linux iako on označava samo kernel operativnog sistema), ali i ostale slobodne operativne sisteme i slobodni softver u celini.

Linux je težak

Jedan je od prvih „argumenata” koji se pojave u diskusiji, a najčešće dolazi od onih koji su nekom prilikom probali određenu distribuciju Linuxa, ali iz nekog razloga to nije išlo kako su oni mislili da treba. Jedno valja razjasniti na početku – Linux NIJE Windows i mada sa drugim modernim operativnim sistemima deli neke zajedničke karakteristike, funkcionisanje i način rada se razlikuju. Početnici često dolaze sa predznanjem i navikama koje su stekli na Windowsu i očekuju da se i Linux ponaša na isti način pa iz tog razloga najčešće proizilaze problemi. Savetujemo vam da se prvo informišete o Linuxu pre nego krenete „grlom u jagode”, može vam kasnije uštedeti dosta živaca i vremena.

Druga često sretana floskula je da je Linux „hakerski sistem” koji koriste individue nečasnih namera sa maskom Gaja Foksa dok rovare po internetu i skidaju pare sa tuđih računa, provaljuju u baze sigurnosnih agencija i objavljuju obnažene slike javnih ličnosti. Ovde je u pitanju zamena teza jer, iako je tačno da su „unixoliki” sistemi popularni kod naprednih korisnika računara, to ne znači da njihova upotreba od vas čini kompjuterskog maga i vrhunskog hakera. Radi se o čisto praktičnom razlogu koji korene ima u činjenici da su ovi sistemi osnova modernog interneta i velikih kompjuterskih sistema i da je na njima lakše steći i upotrebiti napredna znanja.

Linux je danas moderan sistem koji mogu uspešno da koriste kako kompjuterski geekovi tako i početnici. Pored nekoliko user friendly grafičkih okruženja i minimalnih zahteva za administraciju, snabdeven je i velikim brojem programa za sve potrebe. Dobar deo njih postoji i za druge sisteme što će olakšati migraciju, a većina je lokalizovana pa čak nije potrebno ni znanje engleskog jezika, o čemu ćemo detaljnije u nastavku.

Linux nema programe

Na ovu temu se godinama lome koplja između korisnika različitih sistema pri čemu obe strane imaju brojne i jake argumente. Celu diskusiju možemo grupisati u dve kategorije: dostupnost i kvalitet ili upotrebljivost.

U broju aplikacija, Linux svakako ne zaostaje za ostalim takmacima. Zajednica je velika i produktivna i skoro svakodnevno se objaljuju programi za najrazličitije namene pa su male šanse da nećete naći ono što vam treba. Takođe, sistem repozitorijuma na najvećem broju distribucija omogućava korisnicima brz i jednostavan način instalacije, što je koncept koji novopridošlima može da napravi nedoumice pošto nisu naviknuti na ovakav način nabavke i administriranja softvera. Na Linuxu, ukratko, nije potrebno ganjati programe po internetu, dovoljno je pokrenuti menadžer softvera, koji većina distribucija namenjenih početnicima ima i, pomoću par klikova, obaviti instalaciju.

Za svakodnevne, kućne i kancelarijske poslove postoji veliki broj slobodnih programa koji će zadovoljiti potrebe najvećeg broja korisnika. Tačno je da Linuxu fali podrška „velikih igrača” i proizvoda kompanija koji su de facto standard u profesionalnoj sferi, ali je isto tako tačno da ti proizvodi koštaju velike sume novca i da oni koji ih koriste ostvaruju zaradu od koje mogu da ih plate. Za najveći broj korisnika, alternative koje daje slobodni softver sasvim su dovoljne da se poslovi obave kvalitetno i efikasno, mada stoji i argument da pojedine specifične aplikacije nemaju adekvatnu zamenu ili da ste primorani na upotrebu vlasničkih formata. U tom slučaju, na žalost, Linux nije za vas, ali svakako treba probati pre donošenja konačne odluke.

Jedina, uslovno rečeno, slaba tačka Linuxa jesu igre i mada je situacija sve povoljnija iz godine u godinu, stoji činjenica da Linux još uvek nije igračka platforma. Daleko od toga da je ovaj sistem u potpunosti lišen zabavnog softvera, ali je evidentno odsustvo velikih komercijalnih naslova. Pored onih sa native podrškom, pokretanje igara pisanih za Windows platformu je moguće upotrebom aplikacija kao što je wine, sa manje ili više uspeha.

Treba napomenuti da, iako nije u velikoj meri zastupljen u desktop segmentu, Linux suvereno gospodari serverskim i embedded podnebljem. Internet, superračunari, data centri i nebrojeni pametni uređaji i gedžeti počivaju na plećima ovog sistema, što svakako ne bi bio slučaj da u pitanju nije kvalitetan i pouzdan softver. U prilog ovoj tezi govori i činjenica da je broj virusa i drugog zlonamernog softvera za slobodne sisteme daleko manji nego za najpopularniji vlasnički sistem današnjice. Ne, ne stoji tvrdnja da virusi za Linux ne postoje, ne nasedajte na priče neupućenih propovednika, ali njihov broj i štetnost su daleko manji na slobodnim sistemima. Iako se ističe da je razlog za to mala rasprostranjenost, najvećim delom je u pitanju koncepcija i mehanizmi samog sistema.

Linux ne podržava hardver

Ova teza vuče korene iz davnih vremena kada je bila istinita i kada je Linux zaista imao muke sa određenim komponentama (ko nije podešavao softverski modem na Linuxu taj ne zna šta je bol). Danas je, međutim, situacija daleko bolja. U većini slučajeva, na desktop i notebook računarima, nakon instalacije neće biti potrebna dodatna intervencija kako bi sav hardver bio prepoznat i podešen. Ipak, treba imati u vidu da su određene platforme u boljoj poziciji u smislu da su podržane zvaničnim drajverima kompanija koje ih proizvode. Kako biste bili sigurni da će vaš računar sarađivati sa Linuxom dovoljno je pokrenuti neku od mnogobrojnih live distribucija sa optičkog ili USB fleš medija i proveriti da li sve komponente rade.

U vezi sa hardverom se javlja još jedna česta zabluda koja kaže da je Linux manje zahtevan sistem i da će na istom računaru bolje raditi od svojih konkurenata. Ovo je tačno samo ukoliko se koriste okruženja koja su projektovana da štede resurse, što se obično plaća manjom funkcionalnošću. Ni u svetu slobodnog softvera nema „besplatnog ručka”.

Na kraju, kao zaključak, osporavamo mišljenje koje tvrdi da ako je nešto besplatno ne može da valja. Razvoj slobodnog softvera u okviru zajednice bio je tema nekoliko tekstova pa se nećemo zadržavati na prednostima koje on ima u odnosu na vlasnički softver, samo ćemo napomenuti da je svakako moguće kupiti pojedine Linux distribucije, ili programe izdate pod slobodnom licencom, i uz njih ostvariti pravo na podršku. Slobodni softver jeste (najčešće) besplatan, ali to ne znači da nema svoju vrednost.

Goran STRIČIĆ