Proveo sedam godina na čelu republičke agencije koja je bila običan paravan za pranje veša. Prošao audiciju za sporednu ulogu u srpskom rimejku serije „Sons of Anarchy” gde bi trebalo da tumači ulogu Ljubivoja „Čibe” Čelebića. Dobitnik nagrade „Plavi vepar” za nepovratno unazađivanje IT novinarstva u Srbiji.

Pre nego što počnemo, želeo bih da zajedno s vama smerno sagnem glavu i šapnem: „Je suis Ch...” Ha-ha-ha, naravno da ne, niste valjda stvarno pomislili da sam jedan od tih kenjaca što drže fotokopirani natpis i liju krokodilske suze za kretenima koji su šutirali medveda te ih je ovaj pojeo i slasno podrignuo. Iz pravca Bosne je, istorijski gledano, došlo malo toga dobrog, ali izraz „kenjac” jedna je od onih stvari koje kompenzuju terabajte šćućurluka i daju blažu kaznu na sudu naroda, otprilike kao pesma „Ne lomite mi bagrenje” na hipotetičkom suđenju Đorđu Balaševiću.

Kenjac je apsolutno idealan pojam za započinjanje svake diskusije na temu Microsofta. Na mnogim usnama, Microsoft ovih dana egzistira u formi slobodarske pjesme o radostima inovacije: Windows 10, hologramski interfejs, DirectX 12, strimovanje Xbox One igara, novi browser im se zove Spartan, omajgad, pa Microsoft je kompanija koja opipava puls vremena, eksponent proaktivne sinergije sopstvene targetirane demografije! Jednom rečju – visoka blistava kula prepuna kula!

Nije.

Microsoft je isti onaj Gestapo s kojim imamo posla već više decenija, samo je sada uložio koju stotinu miliona u peglanje imidža, ali niko ko ga iole poznaje neće biti prevaren. Taj veliki korporativni imitator ukrao je više tehnoloških tajni nego svi kineski hakeri u službi Narodne Republike, a istu logiku je pokušao da primeni i na sopstvenu operaciju „šarm”. Otišao je kod nekog fensi frizera noseći sliku Stiva Džobsa i rekao: „’oću tako”. Koliko god da je, bar za mene, sistemski nemoguće da hvalim Džobsa, moram makar da priznam da je u odnosu na ove kopije bio original.

Najupadljiviji primer imitatorske kulture Microsofta jeste njihov CEO Satja Nadela. Provalivši da sve uspešne kompanije kao eksponenta i javno lice imaju krakatog mršavca u rolki i patikama, Microsoft je napravio sopstvenog hipster pauka kosca koji publiku kupuje intonacijom i gestikulacijom u stilu Stiva Džobsa. Ruku na srce, Stiv Balmer, debeli gmaz koji je ličio na hibrid Tora Džonsona i Vladimira Harkonena, odavno je trebalo da siđe s pozornice, ako ni zbog čega drugog, onda zbog izrazitog znojenja na prezentacijama. Saša Saibaba Nedeljković, to novo hip lice Microsofta, kreiran je da stisne reset i uveri nas da je Microsoft konačno shvatio da je ovo svitaanjee dooobaaa vodooolijeeeae, voudolulijeeeah!

I šta sad? Da li bi trebalo da zaboravimo četrnaest godina ponižavanja igračke publike na PC-ju, koju je svaka nova verzija Windowsa i Xboxa pravila sve većim majmunima? Da li treba da se divimo gimiku poput HoloLensa, običnom clickbait uređaju na koji treba da se upecaju svi „Informeri” ovog sveta. („Slika u vazduhu, ljudi, je l’ to magija?”) Da li treba da koljemo prase i nazdravljamo DirectX-u 12 i njegovoj direktnijoj komunikaciji između igara i hardvera, što konzole imaju odvajkada? Da li treba da ih hvalimo zato što su od Valvea pokupili ideju game streaminga, od Oculusa ukrali Rift, od AMD-a fotokopirali Mantle i turili ga u DirectX? BRAVO!

Microsoft je svestan da ne može da bude voljen kao Intel ili Dizni, ali smatra da zaslužuje da bude (makar) poštovan kao Google. Odgovor je, ponovo, ne. Microsoft nije uporediv s Googleom i Facebookom iz prostog razloga što vam oni ne naplaćuju spyware koji instaliraju na vašem kompjuteru, već ga uviju u slatko testo s besplatnim prah-šećerom. Za razliku od drugih paravana za špijunažu, Windows košta 220 maraka, što je činjenica s kojom se nikada ne treba miriti. Kao neko ko nema šta da krije, odavno sam pristao na taj kovenant – znam da moj kompjuter telefonira u Ameriku i šapuće o mojim internet pretragama, erotskim filmovima i biblioteci ISIS propagandnih videa koji mi stoje na D:\ISIS, ali me to ne tangira previše sve dok mi neko ne zatraži KEŠ da bi me špijunirao. E to neće da biva nikad, Microsofte. Ako želite da vas posmatramo kao ljude, za početak morate da postupite kao Vili Brant – da kleknete i da se izvinite do neba. Za sve što ste ikada radili, za svaki dinar što ste uzeli, za ugovor sa Srbijom o korišćenju Windowsa u državnoj administraciji, za svaku Xbox ekskluzivu koja je preskočila PC, za svaki DirectX... Vaš bivši gazda Gejts je odavno počeo da okajava grehe, vakciniše Afriku i iskorenjuje malariju, ali sumnjam da na svetu ima dovoljno zaraznih bolesti za sve vas.

Miodrag KUZMANOVIĆ