MIDI standard (2)

Fleksibilnost MIDI-ja i njegova velika rasprostranjenost u primeni doveli su do mnogih varijacija standarda i omogućile njegovu primenu u daleko većem broju oblasti od onih predviđenih u startu. U ovom tekstu pokušaćemo da vam približimo neke od varijacija, ali i opisati mnoge tipove uređaja koji se koriste u praktičnoj primeni

MIDI varijacije

Opšti MIDI standard

MIDI omogućava izbor zvukova nekog instrumenta putem razmene poruka između softvera i hardvera, bez obzira na to da li se radi o komunikaciji između dva uređaja ili računara i uređaja. U startu nije postojala garancija da bilo koja dva „instrumenta” mogu da daju isti zvuk na različitim „mašinama”. Dešavalo se da na određenom programu nekog uređaja bude klavir, a na istom programu nekog drugog uređaja flauta. General MIDI (ili skraćeno GM) je standard postavljen 1991. godine, koji obezbeđuje standardizovanje zvučnih banaka i omogućava standardnom MIDI fajlu kreiranom na jednom uređaju da zvuči isto kada se reprodukuje na drugom, te izbegnu pomenute zabune. Ovaj standard podrazumeva banku od 128 zvukova, koji su raspoređeni u 16 porodica osam povezanih instrumenata, i dodeljuje određeni broj programa za svaki instrument. Udaraljke su recimo postavljene na kanalu 10, a specifična vrednost MIDI nota se preslikava na svakom zvuku udaraljki. Svaka promena programa će izabrati isti zvuk instrumenta na bilo kom instrumentu koji je kompatibilan sa General MIDI-jem.

Neki proizvođači se nisu složili oko toga koji broj koja nota treba da nosi, ali uređaji kompatibilni sa General MIDI-jem svakako moraju ponuditi 24-notnu polifoniju. Potrebno je i da ti uređaji budu „osetljivi” na brzinu, Aftertouch (dinamika pritiska na dirku) i Pitch Bend, da budu podešeni na određene predefinisane vrednosti u startu, kao i da podržavaju određene brojeve kontrolera, kao što su brojevi za Sustain pedalu i RPN (Registered Parametar Numbers). Pojednostavljena verzija GM-a pod nazivom GM Lite koristila se kod starijih mobilnih telefona i drugih uređaja koji su imali ograničenu snagu procesiranja.

Standardi GS, XG, i GM2

Vrlo brzo se formiralo opšte mišljenje da GM set zvukova sa 128 instrumenata nije dovoljno veliki. Rolandov General Standard (GS) uključivao je dodatne zvukove, Drumkitove i efekte, a obezbeđivao je i Bank Select komandu koja se upotrebljavala za pristup tim novim dodacima putem MIDI Non-Registered Parameter Numbers (NRPN). Yamahin Extended General MIDI (XG) usledio je 1994. godine. Takođe je nudio dodatne zvukove, Drumkitove i efekte, ali je za editovanje koristio standardne „kontrolere” umesto NRPN brojeva, i povećao je polifoniju na 32 „glasa”. Oba ova standarda unazad su kompatibilni sa GM specifikacijom, ali nisu kompatibilni jedan sa drugim. Nijedan od njih nije usvojen kao standard dalje od kompanije koja ga je kreirala, ali oba su uglavnom podržana od strane muzičkog softvera.

Kompanije članice japanske organizacije AMEI (Association of Musical Electronics Industry) razvile su General MIDI Level 2 specifikaciju 1999. godine. GM2 je unazad kompatibilan sa GM standardom, a povećava polifoniju na 32 glasa, standardizuje nekoliko kontrolnih brojeva kao što su oni za Sostenuto (http://ow.ly/O1DeE) i Soft Pedal (Una Corda), RPN i USEM (Universal System Exclusive Messages), ali inkorporira i MTS (MIDI Tuning Standard). GM2 je osnova mehanizma za odabir instrumenata u SP-MIDI (Scalable Polyphony MIDI) varijanti MIDI-ja za uređaje male procesorske snage, koji omogućava skaliranje polifonije uređaja u skladu sa njegovom snagom procesiranja.

MIDI Tuning standard

Većina MIDI sintisajzera koristi ETT (Equal Temperament Tuning). MIDI Tuning Standard (MTS), ratifikovan je 1992. godine i dozvoljava alternativna podešavanja. MTS dozvoljava Microtuning koji može biti učitan iz banke od do 128 pečeva, i dozvoljava Real-Time podešavanja Pitcha nota. Proizvođači nisu obavezni da podrže standard, a oni koji se odluče za to, nisu obavezni da implementiraju sve funkcije.

MIDI Time Code

Sekvencer može upravljati MIDI sistemom putem svog internog Clocka, ali kad u lancu imamo nekoliko sekvencera, svi moraju biti sinhronizovani sa istim Clockom. MIDI Time Code (MTC) razvila je kompanija Digidesign (sada deo Avida). On implementira SysEx poruke koje su razvijene baš za namenu vremenske sinhronizacije i mogu se prevesti na i sa SMPTE Time Code standard(a). MIDI Clock se zasniva na tempu, a SMPTE Time Code se zasniva na FPS-u (Frames per Second) i nezavisan je od tempa. MTC, kao i SMPTE kôd, uključuje informacije o poziciji i može se prilagoditi ako je Timing Puls izgubljen. MIDI interfejsi, kao što je, recimo, MOTU (Mark of the Unicorn) MIDI Timepiece mogu da konvertuju SMPTE u MTC.

MIDI Machine Control

MIDI Machine Control (MMC) sastoji se od seta SysEx komandi koje upravljaju transportnim kontrolama hardverskih snimača. MMC dozvoljava sekvenceru da šalje Start, Stop i Record komande povezanom snimaču (ranije Tape Deck, sada HDD snimači i kompjuteri), kao i komande za „premotavanje”, radi sinhronog rada sa sekvencerom. Podaci o sinhronizaciji se ne primenjuju kao takvi, mada se za sinhronizaciju mogu koristiti i MTC uređaji.

MIDI Show Control

MIDI Show Control (MSC) je skup SysEx komandi koji omogućava sekvenciranje i udaljeni Cueing kontrolnih uređaja za nastupe, kao što su sistemi binskog osvetljenja, sistemi za reprodukciju zvuka/muzike, kao i sistema za kontrolu pokreta. Moguće primene uključuju produkciju scenskih nastupa (koncerti, žurke, predstave...), muzejske postavke, izložbe, kontrolne sisteme u studijima za snimanje, ali i atrakcije u zabavnim parkovima.

MIDI Timestamping

Rešenje za probleme sa MIDI tajmingom je označavanje MIDI događaja vremenom kada treba da se reprodukuju i smeštanje u bafer MIDI interfejsa unapred radi „glatke” reprodukcije. Slanje podataka unapred smanjuje mogućnost zagušenja prenosnog linka. Kada se jednom smeste u bafer interfejsa, informacije više nisu predmet razmatranja kod problema sa tajmingom (koji su povezani sa USB smetnjama i Interruptovima OS-a), i mogu se reprodukovati sa visokom dozom tačnosti. MIDI Timestamping radi samo kada ga podržavaju i hadrver i softver. MOTU MTS, eMagic AMT i Steinberg Midex 8 bili su softverske implementacije koje su međusobno nekompatibilne i zahtevale su od korisnika da poseduju hardver i softver istog proizvođača radi ostvarivanja željene funkcionalnosti. Timestamping je ugrađen u FireWire MIDI interfejse i Mac OS X Core Audio.

MIDI Sample Dump standard

Nepredviđena sposobnost SysEx poruka je njihova upotreba za transportovanje audio semplova između instrumenata. SysEx nije prikladan ovoj nameni, zbog toga što su MIDI reči ograničene na sedam bitova, pa osmobitni sempl zahteva dva bajta za prenos umesto jednog. Ovo je dovelo do razvoja Sample Dump standarda (SDS), koji je ustanovio protokol za prenos semplova. SDS je kasnije pojačan sa nekoliko komandi koje omogućavaju prenos informacija o Sample Loop tačkama, bez potrebe za prenosom celog sempla.

Downloadable Sounds specifikacija

Downloadable Sounds specifikacija (DLS) ratifikovana je 1997. godine i omogućavala je mobilnim uređajima i računarskim zvučnim kartama da prošire svoj Wave Table setovima zvukova koji su se mogli preuzeti. DLS Level 2 specifikacija usledila je 2006. godine i definisala je standardizovanu arhitekturu sintisajzera.

MIDI uređaji

Konektori

Kablovi se terminišu kružnim (180°) petopinskim DIN konektorima. U standardnim primenama koriste se samo tri od tih pet provodnika: uzemljenje i balansirani par koji prenose signal 5 V. Ova konfiguracija konektora može samo da prenosi poruke u jednom smeru, pa je potreban drugi kabl za dvosmernu komunikaciju. Neke zaštićene vlasničke primene, kao što su pedale sa fantomskim napajanjem koriste par preostalih provodnika za napajanje samog uređaja.

Opto-izolatori drže MIDI uređaje električno odvojene od njihovih konektora, što sprečava pojavu petlje uzemljenja i štiti opremu od naglih skokova napona. Kod MIDI-ja nema detekcije grešaka, tako da je maksimalna dužina kabla deklarisana na 15 metara zbog suzbijanja pojave interferencije.

Većina uređaja ne kopira poruke sa svog ulaznog na svoj izlazni port, pa je za te potrebe uveden treći tip porta, takozvani „Thru” (prolazni) port. On emituje kopiju svega primljenog na ulazni port, što omogućava podacima da budu prosleđeni na neki drugi instrument ili uređaj u Daisy Chain postavci (http://ow.ly/O5LVF). Nemaju svi uređaji Thru port, a može se desiti da uređaji koji nemaju sposobnost da generišu MIDI podatke, kao što su efektori i zvučni moduli, ne sadrže ni izlazne portove.

Uređaji za upravljanje

Svaki uređaj u Daisy Chainu dodaje kašnjenje sistemu. Ovo se može izbeći dodavanjem MIDI Thru uređaja, koji sadrži nekoliko izlaza koji obezbeđuju identičnu kopiju ulaznog signala. MIDI integracija omogućava kombinovanje ulaza sa nekoliko uređaja u jedan strim, što praktično omogućava da nekoliko kontrolera bude povezano na jedan uređaj. MIDI svič omogućava prebacivanje između nekoliko uređaja i eliminiše potrebu za ručnim (re)pečovanjem kablovima. MIDI peč polja kombinuju sve ove funkcije – sadrže po nekoliko ulaza i izlaza i omogućavaju različite kombinacije rutiranja ulaznih na izlazne kanale. Postavke rutiranja se mogu kreirati korišćenjem računarskog softvera, snimiti u memoriju uređaja i odabrati putem komandi za izbor MIDI programa. Ovo omogućava uređajima da funkcionišu kao samostalni MIDI ruteri u situacijama kada u lancu nema računara. MIDI Data procesori se koriste za uslužne zadatke i specijalne efekte, što uključuje MIDI filtere koji uklanjaju neželjene MIDI podatke iz strima i MIDI Delay efekat koji šalje ponovljenu kopiju ulaznih podataka u određeno vreme.

Interfejsi

Glavna funkcija računarskog MIDI interfejsa je usklađivanje brzine Clocka između MIDI uređaja i računara. Neke računarske zvučne karte imaju standardan MIDI konektor, dok druge za povezivanje koriste različite vrste konektora, koji uključuju Game port, USB, FireWire, Ethernet ili određene vlasničke, nestandardne konektore. Povećana upotreba USB konektora od 2000. godine na ovamo dovela je do pojave MIDI-to-USB interfejsa koji mogu da prenose MIDI kanale na računare opremljene USB portom. Svi noviji MIDI kontroleri različitih namena opremljeni su USB portovima i mogu se bez problema povezivati sa računarima koji pokreću muzičke programe.

Serijski MIDI prenos vodi ka problemima sa tajmingom. Iskusni muzičari mogu da osete varijacije male koliko, trećina milisekunde (što je vreme trajanja prenosa zvuka na razdaljini dužine 10 cm), a trobajtnoj MIDI poruci potrebno je skoro 1 ms za prenos. Baš zbog toga što je serijski, MIDI može slati samo jedan događaj po jednom kanalu u određeno vreme. Ako je događaj poslat preko dva kanala u isto vreme, događaj poslat preko kanala sa većim brojem se ne može preneti dok se ne završi prenos prvog i, stoga, ima kašnjenje od 1 ms. Ako je događaj poslat na svim kanalima u isto vreme, prenos po kanalu sa najvećom numeracijom kasniće i do 16 ms. Ovo je doprinelo usponu MIDI interfejsa sa više ulaznih i izlaznih portova, zbog toga što se tajming popravlja kada se događaji šalju preko nekoliko portova, a ne preko jednog na više kanala.

Kontroleri

Postoje dva tipa MIDI kontrolera: performans kontroleri koji generišu note i koriste se za izvođenje muzike i kontroleri koji ne šalju note, već neke druge tipove događaja u realnom vremenu. Većina modernih MIDI kontrolera su neka kombinacija ova dva tipa kontrolera.

MIDI je dizajniran sa klavijaturama „na umu” i svaki kontroler koji nije klavijatura smatra se alternativnim kontrolerom. Ovo su kompozitori koji nisu bili zainteresovani za muziku zasnovanu na klavijaturama ocenili kao ograničavajući faktor, a standard se pokazao fleksibilnim, pa je MIDI kompatibilnost prenesena i na druge tipove kontrolera, kao što su na primer kontroleri izrađeni po ugledu na gitare, duvačke instrumente i ritam mašine.

Klavijature

Klavijature su uobičajeni tip MIDI kontrolera i najčešće se mogu videti u „divljini”. Dostupne su u veličinama od 25 dirki, preko dvo-oktavnih, do kompletnih sa 88 dirki. Neki su samo klavijature, dok neki uključuju druge Real-Time kontrole kao što su slajderi, nobovi i točkići. Neki čak imaju i konekcije za Sustain i Expression pedale. Većina klavirskih kontrolera nudi mogućnost za podelu odeljka za sviranje na zone, koje mogu biti željene veličine i mogu se preklapati međusobno. Svaka zona može odgovarati različitom MIDI kanalu i različitom setu kontrola i može biti podešena da svira bilo koji raspon nota. Ovo omogućava jednoj površini za sviranje da cilja veći broj različitih uređaja. MIDI sposobnosti se takođe mogu ugraditi i u tradicionalne instrumente sa klavijaturom, kao što su na primer veliki koncertni i Rhodes klavir.

Duvački kontroleri

Duvački kontroleri omogućavaju MIDI delovima da budu odsvirani istom vrstom ekspresije i artikulacije koja je dostupna sviračima duvačkih instrumenata. Tipični duvački kontroler ima senzor koji podatke o pritisku duvanja vazduha prebacuje u informacije o nivou zvuka, a Pitch kontrola rešena je preko senzora za pritisak (usana) i Pitch Bend točkića. Neki modeli uključuju i mogućnost podešavanja dirki koja može da emulira različite instrumente. Primeri ovakvih kontrolera su Akai EWI (Electronic Wind Instrument) i EVI (Electronic Valve Instrument), od kojih su oba tipa modelovani po tradicionalnim duvačkim instrumentima.

Bubnjevi i perkusioni kontroleri

Iako se klavijature mogu koristiti za „trigerovanje” zvukova bubnjeva i perkusija raznih vrsta, to nije praktičan način za sviranje ritmova koji se ponavljaju. Nakon klavijatura, sledeći MIDI performans kontroleri po važnosti su Drum Padovi. Drum kontroleri mogu biti ugrađeni u ritam mašine, mogu biti zasebne kontrolne površine ili mogu emulirati akustične perkusione instrumente (izgledom i osećajem). Pedovi ugrađeni u ritam mašine su previše mali i preosetljivi za sviranje pomoću palica, pa se obično „sviraju” prstima. Posvećeni Drum Padovi kao što su Roland Octapad i the DrumKAT se mogu svirati rukama ili palicama i često se izrađuju u obliku stea bubnjeva. Takođe, postoje i perkusioni kontroleri izrađeni u stilu vibrafona, kao što su MalletKAT i Buchla Marimba Lumina. MIDI trigeri se, takođe, mogu ugraditi u akustične bubnjeve i druge perkusivne instrumente.

„Žičani” kontroleri

Električna gitara može biti opremljena specijalnim sistemom za „digitalizaciju” izlaza instrumenta i na taj način omogućeno sviranje sintisajzera posredstvom gitare. Ovaj proces dodeljuje zaseban MIDI kanal za svaku žicu i daje gitaristi izbor sviranja jednog istog zvuka na svih šest žica, ili sviranja različitih zvukova na svakoj od njih. Neki modeli uređaja, kao što je Yamaha G10, potpuno napuštaju formu klasične gitare (osim po obliku) i zamenjuju srž instrumenta „elektronikom”, dok se drugi sistemi, kao što je recimo Rolandov MIDI Pickup montiraju se na klasične gitare. Maks Metjuz dizajnirao je MIDI violinu za Lori Anderson sredinom osamdesetih godina prošlog veka, a takođe postoje MIDI opremljene viole, violončela, kontrabasi i mandoline.

Specijalizovani kontroleri

Digitalni DJ kontroleri mogu biti zasebni, kao što su recimo Faderfox kontroleri i Allen & Heath Xone 3D/4D ili zavisni od softvera, kao što su Native Instruments Traktor i Serato Scratch Live specijalizovani kontroleri. Oni tipično reaguju na MIDI Clock Sync i omogućavaju kontrole nad miksom, lupovanjem, efektima i reprodukcijom semplova.

MIDI trigeri zakačeni na cipele ili odeću se ponekad koriste od strane scenskih izvođača. Kroonde Gamma bežični senzor može da registruje fizičke pokrete i pretvara ih u MIDI signale. Senzori ugrađeni u podijum za igru na Univerzitetu u Teksasu pretvaraju pokrete plesača u MIDI poruke, a Dejvid Rokabijeva „Very Nervous System” umetnička instalacija kreirala je muziku od pokreta slučajnih prolaznika. Postoje i softverske aplikacije koje omogućavaju upotrebu iOS uređaja kao kontrolera gestikulacijama.

Postoje brojni eksperimentalni kontroleri koji potpuno napuštaju oblike tradicionalnih muzičkih interfejsa. To uključuje Buchla Thunder, koji se kontroliše gestikulacijama, hromatske kontrolere kao što je C-Thru Music Axis koji rearanžira tonske skale u izometrijski raspored i Haken Audio Continuum, kontroler bez dirki sa površinom za sviranje osetljivom na dodir.

Pomoćni kontroleri

Softverski sintisajzeri nude veliku snagu i prilagodljivost potrebama, ali neki muzičari smatraju da podela pažnje između MIDI klavijature, tastature i miša oduzima na spontanosti pri sviranju. Uređaji posvećeni Real-Time MIDI kontroli omogućavaju ergonomski benefit i mogu obezbediti veći osećaj povezanosti sa instrumentom nego što to mogu interfejsi kojima se pristupa putem tastature i miša. Kontroleri mogu biti opštenamenski uređaji koji su dizajnirani za rad sa različitom opremom, ili mogu biti dizajnirani za rad sa specifičnim softverom. Primer poslednjeg su Akai APC40 kontroler premapiran za program Ableton Live i Korg MS-20ic kontroler koji je reprodukcija MS-20 analognog sintisajzera istog proizvođača.

Kontrolne površine

Kontrolne površine su hardverski uređaji koji omogućavaju raznovrsnost kontrola koje u realnom vremenu emituju kontrolne poruke. To omogućava softverskim instrumentima da budu programirani bez nelagodnosti preteranog korišćenja miša, ili podešavanja hardverskih uređaja bez potrebe za prolazak kroz slojevite menije. Tasteri, slajderi i nobovi su najčešće obezbeđene kontrole, ali rotacioni enkoderi, transportne kontrole, džojstici, ribon kontrole, vektorski tačpedi (Korg Kaoss Pad), i optički kontroleri (Roland D-Beam) takođe mogu biti prisutni. Kontrolne površine mogu biti korišćene za miks, sekvenciranje, automatizaciju, Turntablism (http://ow.ly/Oerrt), ali i druge namene, kao što je recimo upravljanje osvetljenjem.

Specijalizovani Real-Time kontroleri

Audio kontrolne površine često izgledom podsećaju na miksete i omogućavaju određen nivo ručne kontrole za izmenu parametara, kao što su nivoi zvuka i efekata primenjenih na svaki kanal ponaosob, jedne višekanalne postavke za snimanje ili živi nastup.

MIDI pedale se obično koriste za slanje izmena komandi MIDI programa u efektore, ali mogu biti kombinovane sa pedalama u pedalbordu koje omogućavaju detaljno programiranje efektora. Pedale su dostupne u obliku On/Off preklopnika, ili kao „ljuljaška” pedale čija pozicija odlučuje o vrednosti MIDI neprekidne kontrole.

Drawbar kontroleri su previđeni za upotrebu sa MIDI i virtuelnim orguljama. Zajedno sa setom drawbarova za kontrolu timbra, mogu obezbediti kontrole za standardne efekte orgulja kao što su rotaciona brzina zvučnika, Vibrato i Chorus.

Instrumenti

MIDI instrument sadrži portove za slanje i prijem MIDI signala, CPU za procesiranje tih signala, interfejs koji omogućava programiranje od strane korisnika, audio sklopove za generisanje zvuka i same kontrole. Operativni sistem i fabrički zvukovi često se skladište u Read-Only memoriju.

MIDI instrument takođe može biti samostalan modul (bez klavijature) koji se sastoji od General MIDI Soundboarda (GM, GS ili XG), sa mogućnošću izmene, Transpose/Pitch promena, MIDI instrument promena i podešavanja nivoa, pana, nivoa reverba i drugih MIDI kontrola. MIDI modul obično sadrži veliki ekran, koji omogućava korisnicima pregled podataka u zavisnosti od funkcije koja je odabrana u tom trenutku.

Sintisajzeri

Sintisajzeri koriste neke od raznovrsnih tehnika generisanja zvuka. Mogu uključivati integrisanu klavijaturu, a mogu postojati i kao zvučni moduli koji generišu zvuk kada su trigerovani putem eksternih kontrolera. Zvučni moduli su obično dizajnirani tako da se mogu ubaciti u rack orman od 19 inča. Proizvođači obično proizvode sintisajzere u obe varijante i često nude verziju sa klavijaturom u nekoliko različitih veličina (po broju dirki i dodatnih opcija).

Sempleri

Sempler može snimati i digitalizovati audio, smestiti ga u RAM i reprodukovati ga. Sempleri obično omogućavaju korisniku da izmeni sempl i snimi ga na HDD, doda mu efekte i oblikuje ga istim alatkama koje koriste sintisajzeri. Oni takođe mogu biti dostupni u varijanti sa klavijaturom ili u Rack-Mount obliku.

Sempleri nisu prepoznati kao korisni MIDI instrumenti brzo kao sintisajzeri, zbog visoke cene memorije i procesorske snage u vreme nastanka. Prvi jeftiniji MIDI sempler bio je Ensoniq Mirage predstavljen 1984. godine.

Ritam mašine

Ritam mašine su uređaji za reprodukciju semplova koje su specijalizovane za zvuke bubnjeva i perkusija. One obično sadrže sekvencer za pravljenje ritmičkih šema i omogućava im da budu aranžirani u pesmu. Uobičajeno je da imaju nekoliko audio izlaza, tako da svaki zvuk ili grupa zvukova mogu biti rutirani na zasebni izlaz. Individualni zvukovi bubnjeva i perkusija mogu biti „odsvirani” i sa drugih MIDI instrumenata ili editovani sa eksternog sekvencera.

Radne stanice i hardverski sekvenceri

Tehnologija sekvenciranja postojala je i pre MIDI-ja. Analogni sekvenceri koriste CV/Gate signale za kontrolu analognih sintisajzera koji su proizvedeni pre usvajanja MIDI standarda. MIDI sekvenceri su obično upravljani transportnim funkcijama modelovanim po onim iz „trakaša”. Oni su sposobni za snimanje MIDI nastupa i aranžiranje u individualne trake kod višekanalnog snimanja. Muzičke radne stanice kombinuju klavijature (kontrolere sa dirkama) sa internim ili eksternim generatorom zvuka (softver plus zvučna karta) i sekvencerom (softver). Ovakve radne stanice mogu biti korišćene za pravljenje kompletnih aranžmana i reprodukciju istih korišćenjem sopstvenih resursa i funkcionisati kao zaseban muzički produkcioni studio.

Efektori

Audio efekt uređaji koji se često koriste na bini pri nastupima ili u studijima za snimanje, kao što su Reverb, Delay i Chorus, mogu biti udaljeno podešavani posredstvom MIDI signala. Neki uređaji dozvoljavaju ograničenom broju parametara da bude izmenjen ovim putem, ali većina se može reprogramirati putem Program Change poruka. Eventide H3000 Ultra-Harmonizer je primer uređaja koji dozvoljava toliko opširnu MIDI kontrolu da je moguće svirati ga kao sintisajzer.

Petar LONČAREVIĆ