Mali na prvi pogled

Veliki naučnik i komunikator Karl Sejgan (Carl Sagan) izjavio je jednom prilikom da „živimo u društvu zavisnom od tehnologije i nauke, u kome malo ko zna nešto o nauci i tehnologiji” i te reči vremenom nisu izgubile na snazi, već su i dalje vrlo aktuelne i tačne. Savremene tehnologije koje koristimo u svakodnevnom životu većina korisnika uzima zdravo za gotovo što ih svrstava u grupu pukih potrošača koji ne ispuštaju svoje omiljene spravice iz ruku, ali pri tome nemaju ni osnovno znanje o tome kako te tehnologije funkcionišu. Ruku na srce, ne postoji naročit razlog zašto bi svako ko upotrebljava pametni telefon morao da zna kako funkcioniše displej, tehnologiju u kojoj je izrađen procesor koji ga pokreće ili kako se programiraju aplikacije, ali neko to ipak mora da zna, zar ne?

Problem i rešenje

Sredinom prošle decenije, grupa ljudi u kompjuterskoj laboratoriji Univerziteta u Kejmbridžu postala je zabrinuta opadanjem znanja i sve manjim brojem zainteresovanih za studiranje informacionih tehnologija. Problem je lociran u obrazovnom sistemu koji je, sa povećanjem zastupljenosti računara i interneta, akcenat stavio na obuku za upotrebu novih tehnologija, dok je sticanje veština kao što su programiranje ili praktičan rad sa elektronikom palo u drugi plan. U pokušaju da povećaju nivo edukacije i zainteresuju mlađe naraštaje, došli su na ideju o minijaturnom računaru koji će biti dovoljno jeftin i dovoljno funkcionalan da bi se na njemu mogli napraviti prvi koraci po IT prostranstvima. Rodila se neprofitna fondacija Raspberry Pi, a nedugo potom na svet su došli i prvi primerci mini računara, veličine kreditne kartice, čiji je zadatak bio da stimulišu posustalu maštu i interesovanja pretežno mlađe generacije.

Cilj fondacije Raspberry Pi je otvoren razvoj mini računara koji bi se proizvodio u velikom broju i po cenama pristupačnim kako obrazovnim institucijama, tako i pojedincima željnim znanja i mogućnosti da iskažu svoju kreativnost. Otvoren razvoj podrazumeva uključivanje šireg kruga ljudi, kako u hardverskom, tako i u softverskom delu posla, pa je ubrzo oko inicijalne ideje nastala mnogobrojna zajednica entuzijasta koji su generisali veliki broj zasebnih projekata baziranih na RPi računarima. Ovo je rezultovalo impresivnom količinom različitih materijala i online resursa koje možete koristiti da se upoznate sa mogućnostima „maline” i u potpunosti iskoristite raspoložive funkcije.

„Svet kompjutera” se pridružuje ovoj inicijativi i započinje seriju tekstova čiji je cilj da vam približe Raspberry Pi 2 Model B, njegove mogućnosti i celokupnu zajednicu okupljenu oko ovog mini računara. Nećemo vas gnjaviti detaljnim istorijatom fondacije ili pričom o razvoju prethodnih verzija „maline”, pošto su te informacije lako dostupne na internetu, već odmah krećemo sa upoznavanjem hardverskih specifikacija aktuelnog modela, a u narednim izdanjima imaćemo konkretne teme vezane za RPi2.

Mala ploča puna konektora

Raspberry Pi 2 Model B je single board kompjuter dimenzija 86 x 56 x 21 mm koji pokreće Broadcom BCM2836 SoC (system on a chip) sa Arm Cortex-A7 Quad Core procesorom na 900 MHz, VideoCore 4 grafičkim podsistemom sposobnim za reprodukciju Full HD sadržaja i opremljen je sa 1GB LPDDR2 memorije. Ostatak specifikacije se ne razlikuje od prethodnika pa se sa gornje strane pločice nalaze portovi za kameru i displej (kupuju se odvojeno), HDMI priključak u punoj veličini, A/V konektor, 4 USB 2.0 konektora, LAN port, 40pin GPIO (general-purpose input/output) konektor kao i mikro USB priključak za napajanje što znači da možete da koristite standardni adapter za bilo koji Android uređaj. Sa donje strane je smešten pomenuti RAM, kao i slot za mikro SDHC karticu.

Po rečima proizvođača, ovakva konfiguracija je oko šest puta brža od prethodnih verzija, ali je potrošnja povećana na 4W (sa 3W koliko su trošili prethodni modeli). Mada ne deluje preterano impresivno u poređenju sa nekim top modelima pametnih telefona, moć RPi2 nije u sirovoj snazi već u mnogobrojnim mogućnostima upotrebe sa kojima ćemo se upoznavati u narednim brojevima. Da biste koristili RPi2, ali i prethodne modele, dovoljni su vam sam uređaj, adapter za napajanje, priključak na mrežu i MicroSD kartica sa odgovarajućim sistemom, mada postoji veliki broj zvaničnih i nezvaničnih dodataka koje je moguće nabaviti i priključiti na „malinu”.

Iako ne dolazi u kućištu, sasvim je sigurno koristiti ga tako (ukoliko ne pokušate da ga slikate dok radi koristeći ksenonski blic, RPi2 je pomalo sramežljiv), mada možete poručiti i zvanično kućište ili izraditi sopstveno uz pomoć nekog od tutorijala sa interneta. Podržane su klasične USB periferije kao što su miš i tastatura, ali i ostali uređaji, pod uslovom da pazite na izlaznu snagu portova. Postoji i zvanični USB WiFi adapter, dok je za ostale potrebno proveriti podršku u samom sistemu što važi i za druge tipove uređaja. Na HDMI port možete priključiti sve tipove monitora ili televizora sa odgovarajućim ulazom, dok podrška za VGA standard ne postoji (bez posebnog adaptera). Konektori na ploči za kameru (CSI) i displej (DSI) podržavaju samo zvanične uređaje fondacije i kupuju se zasebno. Pored nabrojanih moguće je nabaviti i namenske dodatke za dodatno proširivanje postojećih mogućnosti, kao što je Sense HAT modul sa različitim senzorima (koristi se i na Međunarodnoj svemirskoj stanici), ili industrijske module koji sadrže RPi2 hardver i namenjeni su upotrebi u automatizaciji i razvoju namenskih rešenja.

Toliko o hardveru, ukoliko vas interesuju detaljnije informacije o samom uređaju, nabavci ili nekoj drugoj temi vezanoj za Raspberry Pi fondaciju i proizvode predlažemo vam da posetite zvaničnu veb-stranicu koja obiluje korisnim informacijama i ima vrlo aktivan forum. U sledećem broju nastavljamo druženje sa ovim mini računarom, a pažnju ćemo posvetiti softverskoj strani uređaja i videti šta je sve moguće „vrteti” na RPi2.

Goran STRIČIĆ