Alternative alternativama

Fondacija Raspberry Pi ne prestaje da nas pozitivno iznenađuje. Taman što su izbacili model Zero, minijaturnu verziju već minijaturnog računara po bagatelnoj ceni od pet dolara, sada su unapredili ponudu novim modelom Raspberry Pi 3 po istoj ceni po kojoj se prodaju i prethodni modeli (35 dolara). Nova „trojka” se od prethodnika razlikuje po jačem, prvi put 64-bitnom, quad-core ARMv8 procesoru na 1,2 gigaherca, što bi samo po sebi bilo više nego poželjno unapređenje, ali lista se nastavlja. Sada, pored standardnog Ethernet porta imamo integrisan i Wireless LAN adapter u 802.11n standardu, kao i Bluetooth 4.1 i BLE (Bluetooth Low Energy) adaptere. Zaista fantastično! Softverska podrška od strane fondacije ostaje ista, sa ažuriranim imidžima za NOOBS i Raspbian u 32-bit varijanti, a prelazak na 64-bit sisteme ostaje pod znakom pitanja. Sigurni smo da će zajednica ubrzo odgovoriti sopstvenim rešenjima za novu arhitekturu i da nećemo čekati dugo do pojave sistema koji će u potpunosti iskoristiti sve raspoložive resurse nove Maline.

No, vratimo se našem starom znancu RPi2 i nastavimo druženje i istraživanje. Prethodni brojevi su nam omogućili da se bliže upoznamo sa hardverom i softverom Maline, a danas nastavljamo u istom ritmu i istražujemo koje još opcije operativnih sistema postoje i čemu su namenjene.

Gospodar mreže

OpenWRT je operativni sistem baziran na Linuksu namenjen mrežnim uređajima kao što su ruteri. Inicijalno napravljen za čuveni Linksys WRT54G ruter, danas je jedan od najpopularnijih slobodnih firmvera sa pregršt opcija i mogućnosti. Najveća pogodnost upotrebe ovog sistema na uređajima koji ga podržavaju jeste lako i brzo administriranje dodatnih paketa čime se inicijalni sistem nadograđuje novim mogućnostima i korisnicima omogućava konfigurisanje mreže na način koji je najčešće rezervisan za enterprise segment i basnoslovno skupe uređaje poznatih proizvođača.

Zajednica ovog projekta nije sedela skrštenih ruku i zahvaljujući njihovom radu možemo da i na našem Raspberry Pi računaru uživamo u pogodnostima OpenWRT firmvera i tako znatno uštedeti na troškovima. Uputićemo vas na odličnu wiki stranu na adresi goo.gl/mcIDmN gde možete da se upoznate sa tačnom verzijom OpenWRT sistema za vaš RPi, a koja takođe obiluje korisnim informacija i uputstvima za podešavanje.

Prozor koji to nije

Za Raspberry Pi postoji, u Downloads sekciji zvaničnog sajta, nešto pod nazivom Windows 10 IoT Core i sigurno se pitate zašto do sada nismo testirali ovaj sistem nego se mučimo sa kojekakvim distribucijama Linuksa. Pre nego Windows korisnici naivno pomisle da je mukama sa prilagođavanjem na vizuelno i konceptualno drugačiji sistem, kakav je Linuks, došao kraj, da prvo vidimo o čemu se, u stvari, radi.

Windows 10 IoT Core naslednik je Windows Embedded sistema, što IoT (Internet of Things) skraćenica i otkriva, a namenjen je upotrebi na uređajima ograničenih resursa i potrošnje. Ideja je da OEM kompanije baziraju svoje proizvode na ovom sistemu i distribuiraju ih krajnjim potrošačima. Iz tog razloga ovaj Windows nije ni blizu onoga na šta ste navikli koristeći ga na desktopu. Desktop u klasičnom smislu ovde i ne postoji. Iako je Core verzija besplatna za preuzimanje, ona neće imati preteranu upotrebnu vrednost za najveći broj korisnika, sem ako se ne bave razvojem aplikacija i rešenja baziranih na ovoj platformi. Ukoliko vas ipak zanima kako to sve radi, uštedite sebi vreme i trud i odgledajte neku od video recenzija na YouTube servisu, umesto ličnog instaliranja i podešavanja.

Nešto potpuno drugačije

RISC OS je posebna priča u svakom smislu. Radi se o operativnom sistemu namenski pisanom za ARM arhitekturu čiji developeri naročito ističu da nije u pitanju varijanta Linuksa i da nema ništa sa Windows familijom sistema. U tačnost ove tvrdnje uverićete se onog momenta kada pokrenete RISC OS i pokušate da, po navici, obavite neku rutinsku operaciju. Sve što zahteva jedan moderan operativni sistem je tu, desktop, ikonice, kursor, ali metod rada se dosta razlikuje od popularnih sistema, kao i principi na kojima počiva, počevši od fajl sistema do načina imenovanja datoteka i foldera.

Srećom, nakon inicijalnog pokretanja, automatski startuje i internet pretraživač sa Help stranom koja će vam dati osnovne smernice za početak. Pročitajte ih, inače ćete protraćiti grdno vreme pokušavajući da pohvatate konce. Nakon malo privikavanja primetićete da RISC OS radi više nego dobro, brz je i većina neophodnih aplikacija je već prisutna, a zahvaljujući menadžeru paketa moguće je vrlo jednostavno instalirati nove. Na stranu pomalo arhaičan izgled, ovom sistemu se ne može mnogo prigovoriti.

A n(eki) droid?

Ukratko – možda. Podrška za, de facto, najpopularniji mobilni sistem današnjice bila bi dodatni vetar u leđa projektu fondacije Raspberry Pi, ali planova za portovanje neke od verzija Androida, ako su i postojali, više nema. Fondacija ne vidi neku praktičnu ili edukativnu korist pa stoga i ne radi, niti pruža podršku, u ovom pravcu. Sa druge strane zainteresovane zajednice se suočavaju sa problemima tehničke prirode koje ne mogu samostalno da reše. Najveći problem je softverska podrška za uređaje, tj. drajveri, a samim tim i hardversko ubrzanje korisničkog interfejsa bez koga je Android, najjednostavnije rečeno, neupotrebljiv. Iako je namenjen hardveru sličnom onom koji koristi RPi, i koji je odlično dokumentovan i otvorenih specifikacija, ipak, bez podrške proizvođača, Android će teško postati jedan od igrača na ovom polju.

Sa druge strane, postavlja se pitanje da li je zaista i potreban? Osim činjenice da je popularan i jednostavan za upotrebu, Android na Malini ne bi imao potpunu funkcionalnost niti bi mogao da obavlja poslove koje drugi sistemi već ne rade bolje i efikasnije. Takođe, cena Android uređaja uporediva je sa RPi računarima, što dovodi u pitanje svrhu i isplativost portovanja.

Do sledećeg boja nastavite sa istraživanjem, kao što vidite opcija ima više nego dovoljno, sve što vam treba je malo mašte za kreativno rešenje i jedna Malina.

Goran STRIČIĆ