Malina na steroidima

U prethodnim brojevima „Sveta kompjutera” prikazali smo nekoliko zanimljivih predstavnika malih jeftinih uređaja koji se s punim pravom mogu nazvati računarima. Njihova prvobitna namena je bila da služe kao „mozak” u svakojakim projektima iz oblasti elektronike i robotike, ali su vremenom evoluirali u uređaje pristojne snage sa kojima je moguće uraditi praktično sve što i sa PC računarima. Jedno od najozbiljnijih uskih grla, kada su u pitanju SBC uređaji, odnosi se na sporost nosača podataka koji je najčešće u obliku mikro SD kartica, koje se po brzini ne mogu meriti sa SSD i hard-diskovima. Mogući način za prevazilaženje ovog problema odnosi se na korišćenje eMMC modula (baziraju se na čipovima koji služe kao nosači podataka u mobilnim telefonima) čija brzina se može porediti sa hard-diskovima. Prvi nedostatak ovog pristupa je taj što nemaju svi SBC uređaji konektor za eMMC module, a drugi se odnosi na cenu koja trenutno za modul od 16 gigabajta iznosi preko 30 dolara, što je praktično jednako ceni većine tih uređaja. Drugi način za eliminisanje uskog grla vezan je za korišćenje „pravih” SSD/hard diskova, što istovremeno obezbeđuje velike brzine prenosa i pristojan kapacitet za smeštanje podataka. Odroid XU4 podržava sve navedene načine povezivanja.

Ovaj model je trenutno vrh ponude firme Hardkernel na polju SBC uređaja i zamenjuje modele U3 i XU3, koji se zbog cene nisu proslavili nekom velikom popularnošću. Za mikroprocesor je izabran Samsungov 8-core SoC Exynos-5422, izgrađen na bazi arhitektura Cortex-A15 i Cortex-A7 u 28-nanometarskoj tehnologiji. Reč je o procesoru koji koristi heterogenu ARM big.LITTLE tehnologiju koja predstavlja kombinaciju brzih jezgara sa znatnom potrošnjom energije (big) i onih sa malom potrošnjom, ali i sa slabijim performansama (LITTLE). To je mikroprocesor koji se koristi u više prenosnih uređaja koje je proizveo Samsung (Galaxy Note 3, Galaxy Tab, Galaxy Note Pro...), gde je evidentno potrebna maksimalna ušteda energije, ali se postavlja pitanje, da li je to najbolje rešenje za uređaj sa stalnim priključkom na struju? Bilo kako bilo, ovaj mikroprocesor sa taktom od dva gigaherca obezbeđuje sasvim lepe brzine koje su nekih tri do četiri puta veće od onih koje ostvaruje referentni Raspberry Pi 2. Na brzinu svakako utiče i memorija, a na malenoj ploči se nalazi dva gigabajta LPDDR3 RAM koja radi na 963 megaherca. Za grafiku je zadužen Mali-T628 MP6, GPU koji za jedan uređaj ovako malih dimenzija nudi pristojne karakteristike, pa je na njemu moguće poigrati i zahtevnije 3D igre. Mrežni podsistem je baziran na poznatom čipu Realtek RTL8153 koji obezbeđuje konekciju teorijske brzine do jednog gigabita, dok u praksi to iznosi 75 do 80 megabajta, što je svakako dobar rezultat. Ono što XU4 izdvaja od konkurenata je postojanje dva konektora za priključivanje USB 3.0 uređaja. Ukoliko na neki od njih priključimo SSD, dobijamo prosečnu brzinu prenosa podataka od nekih 120 MB/s, što je sasvim dovoljno. Na raspolaganju nam je još jedan USB 2.0 port, dok je česti pratilac ovih mališana, USB OTG, ovde izostavljen iz razloga smanjenja cene.

Pošto se na svim SBC uređajima koje smo predstavili oseća izrazit ukus malina, pomalo nam je dosadilo da stalno govorimo kako podržavaju GPIO interfejs koji je važan za realizaciju hardverskih projekata za Raspberry Pi. Za razliku od prethodno opisanih modela, on je ovde iz dva dela (30-pinski i 12-pinski konektori) i osim osnovne funkcije sadrži i konektore za još nekoliko podržanih interfejsa (ADC, UART, I2C). Ali avaj, ovaj konektor je potpuno nekompatibilan sa Raspberry Pi standardom i na njega nećete moći priključiti nijednu od mnoštva postojećih periferija. Problem se rešava korišćenjem pločice pod nazivom Shifter Shield, koja košta dodatnih 18 dolara.

Eksterni monitor se priključuje preko standardnog HDMI konektora, dok je za napajanje potreban ispravljač koji nudi struju napona od pet volti i jačine od cela četiri ampera (unutrašnji prečnik konektora iznosi 2,1 milimetara). Slično modelu Odroid C1+, XU4 podržava priključivanje baterije za čuvanje podataka o realnom vremenu. Tu je još selektor kojim određujemo koji će slot (mikro SD ili eMMC) biti korišćen za podizanje sistema, a našlo se mesta i za taster za uključivanje.

Što se softverske strane tiče, situacija se može opisati kao standardno dobra. Zvanično podržana distribucija Linuksa je Ubuntu i to u verzijama od 14.04.01 do 15.10, dok je Android predstavljen sa verzijom 4.4.4 Kitkat. Od ostalih distribucija ćemo pomenuti Debian 8 (Jessie), Kali Linux, Arch Linux, Android TV OS, Android 5.1.1 Lolipop, Android 6.0.1 Marshmallow itd. Ubuntu 15.10 dolazi sa svojim prijatnim za oko Mate interfejsom koji radi upravo onako kako se od njega očekuje. U prethodnim brojevima smo govorili da se na SBC računarčićima pod Linuksom često sreće problem reprodukcije videa zbog nedovoljno dobrih drajvera. Na žalost, isti problem prisutan je i ovde, samo se dosta manje primećuje zbog brzine procesora. Imajte na umu pravilo: što veća slika, to veći problemi sa videom. Različiti tipovi videa se sa različitim uspehom reprodukuju na mnogim SBC uređajima, tako da je potrebno dosta eksperimentisanja dok se ne postignu zadovoljavajući rezultati i pronađe odgovarajući plejer za taj format.

Originalna distribucija dolazi sa preinstaliranim pregledačima Firefox i Chromium. Odmah treba istaći da je Chromium dosta bolje podržan od „vatrene lisice” i da ćete s njim imati manje problema oko prikaza pojedinih stranica. Njega je korišćenjem jednostavnih naredbi moguće dodatno hardverski ubrzati za rad sa 3D grafikom.

To bi u kratkim crtama bio prikaz ovog malenog računara koji nudi vrlo dobre performanse u svojoj klasi. Zato mu je i cena odgovarajuća pa košta čak 75 dolara. Postavlja se pitanje, kome je takav računar potreban? Ukoliko se prvenstveno zanimate elektronikom, onda je bolje nabaviti neki jeftiniji model sa standardnim GPIO priključkom, jer tu brzina nije od velikog značaja. Moguće ga je koristiti kao mini-desktop računar, sa primedbom da video drajveri nisu idealni. Reklo bi se da bi najbolja primena za XU4 mogla biti u samogradnji kućnog NAS servera solidnih performansi.

Igor S. RUŽIĆ