Automobili koji pomeraju tehnološke granice

Sve veći broj proizvođača automobila nudi električne modele pune interesantnih inovacija

Rimac Concept One

Električni automobili su već nekoliko godina deo naše realnosti. Ono što je pre manje od jedne decenije delovalo kao puko maštanje ili pionirsko istraživanje inovativnog koncepta, danas je deo serijske produkcije. Iako mediji slave ove tehnološki napredne modele, oni i dalje čine manje od pola procenta automobila koji se proizvedu i prodaju na godišnjem nivou. Aduti pri kupovini električnog automobila godinama su bili ekonomičnost i ekološka pogodnost. Ipak, većina kupaca i dalje kod automobila prvo gleda snagu, veličinu i performanse na putu. Srećom po ekosistem naše planete, razvoj modernih elektroautomobila dostigao je taj nivo da sada ekonomičan električni model sa obiljem napredne tehnike može da bude prava zver na putu.

Hiper i super

Ukoliko želite da impresionirate nekoga mogućnostima električnih automobila, onda treba krenuti od najboljih. Kada novac nije predmet diskusije, najbolji su superautomobili, a najbolje među njima zovu hiperautomobilima. Na ovu hiper titulu puca Rimac Concept One, električni automobil iz firme Rimac iz Hrvatske, čijoj „popularizaciji” je najviše doprineo Ričard Hamond kada se tokom snimanja epizode emisije „The Grand Tour” slupao u jednom od ovih automobila vrednih 1,2 miliona dolara. U ovom automobilu se nalaze četiri elektromotora sa specijalnim uljanim hlađenjem koji zajedno stvaraju 1224 konjske snage (913 kilovata) i 1600 njutn metara momenta sile. Svaki motor pokreće jedan točak, ima sopstveni menjač, invertor i dvostepeno kvačilo. Kompjuterski sistem za vektorisanje momenta sile konstantno prilagođava snagu na svakom točku kako bi se ostvario idealan balans između brzine i kontrole. Concept One dostiže 100 km/h za 2,5 sekunde, a maksimalna brzina mu je 354 kilometra na sat. Energiju za motore pružaju litijum-nikl-mangan-kobalt-oksidne baterijske ćelije, tačnije njih 8540. Tokom ubrzanja iz baterija se crpi do jedan megavat struje, dok se tokom „regenerativnog kočenja” apsorbuje 400 kilovata. Rimac Concept One sa punim baterijama može da pređe 350 kilometara.

Vanderhall Edison

McLaren 720S svakako nije električni automobil, ali nam je interesantan iz drugih, tehničkih razloga. Na prvom mestu je njegovo telo od ugljeničnih vlakana. Zahvaljujući tom ekstremno čvrstom, a laganom materijalu, ovaj automobil je sa svojih 1283 kilograma lakši od Tojotinog Priusa. Sem toga, ugljenična vlakna omogućavaju da nosači krova budu ekstremno tanki, tako da vozač efektivno ima neprekinuti pregled okoline u svih 360 stepeni oko sebe. Kao što rekosmo, ovaj automobil nema električni motor, već u njemu kuca dvostruki turbo V8 agregat zapremine 4,0 litra. Sistemi za usisavanje vazduha za turbopunjače i zahlađenje su odvojeni, a tu je i kompjuterski kontrolisana vazdušna kočnica. Naprednu kontrolu ima i amortizacioni sistem. Naime, ovo je prvi automobil koji koristi povezane hidrauličke amortizere. Na kraju, tu je interni senzorski sistem koji prati kretanja vozila i sve automobilske sisteme kako bi u skladu sa izmerenim vrednostima svake dve milisekunde obavljao balans parametara svih podsistema. Dok 720S nije električni automobil, u McLarenu su potvrdili da već neko vreme imaju test mašinu i da će, kada budu zadovoljni postignutim rezultatima, to znanje pretočiti u komercijalni model. Do tada, cilj ove kompanije je da do 2022. godine pola njihovih modela budu hibridna vozila.

Koliko je lako pretvoriti brz automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem u električnu varijantu pokazala je kompanija Vanderhall, pretvorivši konvencionalni model Venice u električni Edison. Zapravo, Venice nije bio potpuno konvencionalan jer je u pitanju trotočkaš. Vanderhall Edison koristi tu činjenicu u svoju korist. Pošto je automobil težak samo 645 kilograma, njegova dva motora od 134 kilovata (180 konjskih snaga) sa baterijama od samo 30 kilovat-sati (upola manje od prosečnih električnih automobila, kao što je Chevrolet Volt) ubrzavaju do 100 km/h za četiri sekunde, postižu maksimalnu brzinu od 170 kilometara na sat i omogućavaju 320 kilometara neprekidne vožnje.

Komfor

Nissan Leaf

Napredne tehnologije ne moraju samo da poboljšavaju ekološke performanse nekog vozila, nego i njegov komfor. Tako se Chevrolet CT6 hvali sistemom Super Cruise. Kompanije kao Audi, Volvo i Mercedes se već godinama utrkuju ko će da napravi najbolji sistem za autonomnu vožnju, ali Chevrolet je sa Super Cruiseom napravio najbezbedniji i „najpametniji” poluautonomni sistem za vožnju po auto-putevima. Razlog za visok stepen bezbednosti je specijalna 3D mapa koju su u General Motorsu napravili vozeći automobile opremljene lidarskim maperima duž 210.000 kilometara auto-puteva severnoameričkog kontinenta. Zahvaljujući internom GPS-u, kamerama i radaru, sistem „zna” gde se nalazi i kakvi su parametri puta, pa mora da „brine” samo o ostalim učesnicima u saobraćaju, a ne i okruženju. Druga bitna komponenta Super Cruisea je sistem za praćenje vozača kako bi se izbegao veliki problem kod poluautonomnih sistema – vozači koji ne voze aktivno prestaju da obraćaju pažnju na put. Sistem putem infracrvenih senzora prati vozačevo lice, pokrete očiju i tačku u koju vozač gleda. Ukoliko se detektuje nepažnja, slede sve izraženija vizuelna i zvučna upozorenja da bi se, u slučaju potpunog odsustva saradnje vozača, automobil isključio i uputio automatski poziv za pomoć nadležnoj službi. Sistem, naravno, ipak nije idealan. Ukoliko detektuje odstupanje od svoje mape, na primer, tokom radova na putu ili usled izlizanih oznaka na kolovozu, obavestiće vozača da nije u prilici da mu pomogne i isključiće se. Super Cruise nije sastavni deo modela CT6, nego se dokupljuje za 5000 dolara.

Uspeh kompanije Tesla motivisao je mnogo manje firme da se uključe u trku električnih automobila. Fisker, Faraday Future, Aptera i Coda su do sada predstavili koncepte svojih električnih modela. Ipak, čini se da će ozbiljniju serijsku proizvodnju najpre ostvariti kompanija Lucid Motors, a tom utisku doprinosi spisak ljudi zaduženih za tehnologiju u Lucidovim automobilima, na čijem je čelu Piter Rolinson, glavni inženjer na automobilu Tesla Model S, i dizajner Derek Jenkinks, koji je do nedavno radio u Mazdi. Prvi automobil ove kompanije trebalo bi da se pojavi na tržištu tokom 2019. godine pod nazivom Lucid Air. Air će imati dva motora od 298 kilovata koji omogućuju ubrzanje do 100 km/h za 2,5 sekunde i maksimalnu brzinu od 378 kilometara na sat. Ipak, glavni adut Aira je specijalna, nova generacija litijum-jonskih baterija, koja je razvijena u saradnji sa kompanijama LG Chem i Samsung SDI. Zahvaljujući ovim baterijama, Air će moći da vozi bez prestanka čak 644 kilometra (više od bilo kog električnog automobila), a navodno će podržavari još veće brzine punjenja od onih koje postižu aktuelni modeli. Air će takođe imati sistem za potpuno autonomnu vožnju koji se neće oslanjati samo na podatke sa ugrađenih kamera i radara, već će ovo biti prvi serijski automobil opremljen lidarima. Lucid će isporučiti 10.000 Airova tokom 2019. godine, uz plan da proizvodnja dostigne 100.000 modela do kraja 2020.

Rasprostranjenost

Lucid Air

Kia Niro je današnji automobil okrenut ka budućnosti jer se radi o hibridnom modelu koji će u nekoj od naknadnih verzija prerasti u potpuno električnu verziju. Aktuelni model kombinuje električni motor od 32 kilovata (43 konjske snage) i benzinski motor od 1,6 litara, koji mogu da rade zajedno i pružaju ukupno 104 kilovata. Niro ima tu čast da sa modelom Hyunadai Ioniq deli titulu prvog serijskog automobila bez klasičnog olovo-kiselinskog akumulatora od 12 volti. Umesto njega, koristi se litijum-jonska baterija od 12 volti i 30 amper-sati. Ovog januara, Kia je predstavila potpuno električni koncept Niroa sa motorom od 150 kilovata, baterijom od 64 kilovat-sati i autonomijom od 383 kilometra, što su specifikacije identične Chevroletovom Boltu, još jednom od popularnih pristupačnih električnih automobila.

Ipak, dok su drugi električni automobili pod medijskim reflektorima, jedan automobil se prodaje bez prestanka. Ukoliko mislite da se radi o popularnim modelima marke Tesla, varate se, u pitanju je Nissan Leaf. Tesla ima „na lageru” više od 450.000 naručenih automobila, ali nema dovoljno postrojenja da ih brzo proizvede i isporuči. Sa druge strane, i bez mnogo galame, Nissan je do danas uspeo da isporuči korisnicima više od 300.000 primeraka Leafa, što ovaj automobil čini najprodavanijim električnim vozilom na svetu. Kako su moderni automobili prepuni najnovijih tehnologija, neophodno je neprestano ažuriranje i unapređivanje prošlogodišnjih modela. Tako se Nissan sa Leafom nalazi u neprestanoj trci sa dva glavna konkurenta, koji i dalje kaskaju za njim po broju prodatih primeraka, ali se na polju specifikacija vodi bespoštedna borba.

Aktuelni Leaf za 30.875 dolara nudi motor od 110 kilovata sa baterijom od 40 kilovat-sati, koja mu omogućava autonomiju od 240 kilometara. Ta vrednost je osetno manja od 362 kilometra, koliko sa jednim punjenjem dostiže Tesla Model 3, kao i 383 kilometra, čime se hvali Chevy Bolt. Ova razlika u kapacitetu baterija odražava se i na cenu, pa je Model 3 skuplji od Leafa za oko 5000 dolara, a Bolt za skoro 7000. Kako bi držao korak sa konkurencijom, Nissan će do kraja godine pustiti u prodaju model Leaf SL sa baterijom od 60 kilovat-sati i dometom od 362 kilometra. Leaf takođe u okviru osnovne ponude ima novu verziju Nissanovog sistema za poluautonomnu navigaciju ProPilot Assist sa kamerama i radarom. Da stvari budu još bolje, Nissan u Japanu nudi kupcima specijalnu uslugu – besplatnu montažu kućnog sistema za punjenje Leafa zasnovanog na solarnim panelima, kao i integraciju samog automobila u kućnu električnu mrežu (V2G – vehicle to grid). Zašto? U Japanu električna energija košta više kada je potrošnja velika, pa korisnici mogu tokom tih „skupih sati” da koriste struju iz Leafovih baterija, koje će dopuniti kasnije, kada struja ponovo bude jeftina.

• • •

Električni automobili stižu polako, ali sigurno. Danas je njihova prodaja pomenutih pola procenta, ali to će se promeniti veoma brzo sa porastom broja proizvedenih primeraka i unapređenjem tehnologije koja će omogućiti da električni automobili po performansama dostignu, a zatim i prestignu one u kojima su motori sa unutrašnjim sagorevanjem. Dodatni bitan faktor za širenje ovih vozila jeste kvalitetna mreža lokacija za punjenje baterija. Nažalost, postrojenja za punjenje pretvaraju se u čudan kamen spoticanja jer proizvođači ne mogu da se dogovore oko standarda za punjenje i vrste priključka. Tako je u CHAdeMO priključak prisutan samo u Japanu, dok se na Tesla Supercharger stanicama mogu dopuniti samo modeli marke Tesla. Treća grupa ima CCS priključak (combined charging sytem – kombinovani sistem za punjenje), standard koji je razvilo inženjersko udruženje SAE International i kog se pridržava većina evropskih i američkih proizvođača električnih automobila. Dok ove razlike deluju besmisleno u poređenju sa ciljem omasovljenja električnih automobila na ulicama, one su zapravo pozitivan pokazatelj da tih vozila već ima dovoljno da proizvođači mogu da se upuste u sitničavo takmičenje oko standarda.

Dragan KOSOVAC