Nestašica grafičkih kartica

Sve se veći broj ljudi u svetu odlučuje za prelazak u rudare, zaslepljen obećanjima visokih prinosa. Svim tim kopačima potrebne su grafičke kartice. I eto problema.

Cena Ethereuma i Bitcoina u dolarima, od početka 2017. godine do danas. Na grafikonu se jasno vidi korelacija sa povećanjem cena grafičkih kartica krajem prethodne i početkom tekuće godine. Dodatno, padom cena ove dve kriptovalute, potražnja za karticama opada, a uporedo i njihove cene, čija se puna stabilizacija očekuje tokom leta tekuće godine.

Najveća svetska platforma u oblacima, Amazon Web Services (AWS), krajem aprila je objavila radne okvire (eng. framework) za Ethereum i Hyperledger Fabric tehnologije, namenjene izgradnji i održavanju sopstvenih Blockchain aplikacija. U izjavi koju je Amazon tom prilikom priredio navodi se da će korisnici sopstvena rešenja primene ove dve Blockchain tehnologije moći da izrađuju uz pomoć jednostavnih alata, koji značajno skraćuju vreme koje je potrebno da se uđe u svet hiperpovezanih čvorova grafa, poznatijeg kao Blockchain. Kuriozitet je da je Amazon krajem 2017. godine, u izjavi izvršnog direktora Endija Džasija (Andy Jassy), jasno saopštio da nema nameru da se priključi čitavoj Blockchain maniji, usled „nepostojanja više no ograničenih upotreba ove tehnologije, i to pre svega u domenu distribuirane baze”. Tom prilikom Džasi je komentarisao da je politika AWS-a da „ne razvijaju neku tehnologiju zato što misle da je ona kul”. Razume se, profit je jedini motiv. Dakle, Blockchain je došao na oblake. Ipak, o onome što je jedno od rešenja na ovoj tehnologiji postiglo, još će se pričati. Velika nestašica grafičkih kartica? Kažu da je to samo početak.

Rudarenje doba našeg

Prošla godina je, iz ove se perspektive čini, bila ključna za omasovljenje rudarenja kriptovaluta. Iako su kriptovalute i Blockchain tehnologija definitivno starije od godinu dana, ispostavlja se da su prošle godine, zahvaljujući špekulativno nadahnutom rastu kriptovaluta, čak i oni manje hrabri počeli da kopaju. Osnovni sastojci mašina za kopanje su, suštinski, napajanja i grafičke kartice. Napajanju su tu, razume se, da sve kopače drže napojenim svežom strujom, bez obzira na to da li ste rudarsko postrojenje napravili koristeći rezidencijalni priključak ili industrijski. Naravno, ako ste svoju mašinu sveli na manji format, koji je svakako popularniji u Srbiji, sigurno ste se trudili, zbog cene ovog važnog energenta, da ipak ostanete u granicama rezidencijalne struje. Grafičke kartice su, kao što je danas dobro poznato, prepoznate kao ključni elementi svakog vrlog kopača. Koja je najbolja, pitali su se prošle godine nekoliko puta i tada je odluka pala da je definitivno najbolja kartica u to vreme na sebi imala čip kompanije Nvidia i nosila oznaku „1070”.

U kategoriji „jačih” kartica iz kompanije Nvidia, GeForce GTX1070 je izabrana za najbolju karticu jer je posedovala većinu prednosti jačih rođaka (širinu magistrale, količinu i vrstu memorije, kao i radnu frekvenciju), ali uz manju potrošnju i osetno nižu cenu. Kako je potrošnja kopačke mašine stalno bila u mislima onih koji su komponente birali, ovo je svakako bio odlučujući faktor. Kao što se u našoj uporednoj tabeli može videti, GTX 1070 je imao preporučenu maloprodajnu cenu od 379 američkih dolara, što bi trebalo da, po današnjem kursu, iznosi oko 36,000 RSD. Ipak, kada pogledate domaće prodavce kompjuterske opreme, primetićete maloprodajne cene između 70,000 i 80,000 RSD za ove kartice. Velika razlika, složićete se?

Možemo pomenuti da je tehnika kod nas svakako skuplja nego vani, posebno kod prodavaca koji imaju registrovane pravne subjekte i novac troše na marketing. Preko online portala, neki se tehnički uređaji mogu kupiti i povoljnije, ali uz određene kompromise na koje nisu baš svi spremni da pristanu. No, otkud ta više nego dupla cena grafičkih kartica?

Odgovor je jednostavan. Krajem 2017. godine, negde u novembru, vrednost najpopularnijih kriptovaluta, posebno Bitcoina i Ethereuma, bila je u značajnom porastu na mesečnom nivou. Sve se veći broj ljudi odlučivao za prelazak u rudare, zaslepljen obećanjima visokih prinosa. Svim tim kopačima bile su potrebne grafičke kartice. Pretragom na Googlu i kod lokalnih prvoboraca kriptokopanja utvrđeno je da je GTX1070 najbolja karta za to i svi su pohrlili ka radnjama. Inače, sitni lageri domaćih prodavnica, ali i distributera, prilagođeni relativno stabilnoj, ali maloj zajednici gejmera u našoj državi, brzo su se pokazali kao neadekvatni. Pokušaj obnavljanja zaliha takođe nije bio niti brz niti efikasan. Ispostavilo se da je i u ostatku naše neposredne okoline, nazvanom region, nestašica bila evidentna. Svaki dolazak novih čipova i kartica bi prvo odlazio u „bogatije” države, da bi se tek kasnije spuštao na pomenute rafove naših balkanskih državica.

Nekima su se sigurno „vratile” slike praznih rafova pre koju deceniju. Ipak, tada se radilo o osnovnim namirnicama. Ovoga puta je reč bila o proizvodu koji je u očima većine bio ništa više od igračke, mamipare koja učenicima i studentima krade sate učenja, a ne donosi ništa. U međuvremenu smo shvatili da bi nam mašine za kopanje mogle i nešto doneti, pa su i mnogi roditelji investirali svoj novac u njihovu kupovinu. Nestašica ovih grafičkih kartica brzo im je podigla i cenu, učinivši ih manje privlačnim onima koji su tražili najbolje za svoj novac. Brzo su se stvari spustile u srednju klasu.

Kako najjeftinije grafičke kartice, čija je preporučena maloprodajna cena bila oko 100 američkih dolara, nisu nimalo sretna rešenja za kopanje kriptovaluta, jedina preostala grupacija bile su kartice srednje klase, postavljene između pomenutih najjeftinijih i onih iz više klase, koje su prve nestale sa tržišta. Na domaćem tržištu, ove kartice su bile dostupne do kraja protekle godine, ali je januar 2018. godine doneo još jednu veliku promenu cena, ovoga puta još veću. Ako pogledate grafikone cena pojedinih grafičkih kartica u Evropi i Sjedinjenim Državama, videćete da je dupliranje maloprodajnih cena zapravo nastalo krajem januara 2018. godine, što se poklapa sa pikovima vrednosti nekih od najpopularnijih kriptovaluta. Od početka februara, skladno padu vrednosti, i cene grafičkih kartica, koje su ove godine većinom dostupne, padaju. Ipak, kod nas u Srbiji tek je početak proleća doneo preko potrebnu stabilnost zaliha. Cene su, kao što znamo, još uvek neopravdano visoke.

Gejmerski poziv na barjake

Krajem januara ove godine, nakon nekoliko meseci nestabilnosti kako cena, tako i ponude na rafovima maloprodaja, Nvidia se oglasila saopštenjem . Ova korporacija je „zamolila” maloprodaje da maksimalno dve grafičke kartice (istog tipa) mogu prodati jednoj osobi, u cilju stabilizacije količina i cena. U dodatku izjavi, Nvidia je zvukom kraljevskih truba obznanila da snažno staje međ’ barjake gejmera, koji za nju jesu i uvek će biti na pravom mestu.

Iako se više radilo o preporuci proizvođača, nego o suštinskom ograničavanju prodaje, ovo je bio prvi znak da se radi o ozbiljnom problemu. Ipak, kada se pogledaju tržišta u Aziji, posebno u Koreji i Kini, ovih problema gotovo da uopšte nije bilo. Iako je do povećanja cena i tamo došlo, izazova sa količinama nije bilo ni kada je zapadnom svetu bilo najteže. Pogađate, većina ovih kartica se zapravo i sklapa u ovim državama. Zanimljivo je i to da je, pošto nije bilo problema sa zalihama, u Južnoj Koreji u hipermarketima bilo moguće kupiti već sklopljene mašine za kriptokopanje, na sličan način kao što biste kupili televizor ili mašinu za pranje veša. Još uvek nemamo dovoljno podataka šta je sve moguće pronaći na tržištima poput Indije ili nekih drugih država Azije, gde je kupaca mnogo, a gde uobičajena „pravila igre” koja zapadni svet diktira – gotovo nikada nisu do kraja ispoštovana.

Prema nekim istraživanjima, preko tri miliona grafičkih kartica je kupljeno u 2017. godini za potrebe kriptorudarenja, a to je prodavcima donelo gotovo 800 miliona američkih dolara. Iako gotovo svi analitičari ovog biznisa i dalje favorizuju gejming kao osnovni pokretač razvoja i prodaje grafičkih kartica, ne može se naći ni laik koji ne veruje da je doprinos kriptokopačkih kupovina doneo značajne promene na tržištu. Za početak, usled problema sa zalihama Nvidia grafičkih kartica, mnogi su se kupci okrenuli AMD alternativama, koje su, iako lošije na testovima, bile dostupne u vreme kada konkurentske nisu. Zahvaljujući ovoj naizgled manje značajnoj sitnici, AMD je u prošloj godinu uspeo da uveća svoj udeo na tržištu za 8,08 odsto, dok je u istom periodu Nvidia umanjila sopstveni za šest odsto.

Interesantno je posmatrati ove efekte iz ugla proizvođača. Kako je u samo godinu dana dva puta došlo do značajnijeg nestanka grafičkih kartica, postavlja se pitanje kojom metodom rešiti navedeni izazov. Na primer, mogli biste povećati proizvodnju. To bi, usled realno nepredvidive prirode kriptovaluta, čiju vrednost pokreću špekulativni uzroci, proizvođače potencijalno dovelo u drugu krajnost, gde bi na tržištu bio veliki broj proizvedenih kartica koje se ne mogu prodati i koje zauzimaju i prostor u skladištima i radnjama. Ovaj scenario se čini manje povoljnim po proizvođače i ne čudi to da su se oba velika proizvođača grafičkih čipova odlučila na tiho posmatranje izazova, uz povremeno tvitovanje na temu podrške gejmerima. Čini se da pravedniju partiju tu igra ekipa proizvođača samih kartica, zasnovanih na čipovima, koja redovnije, kvalitetnije i ozbiljnije pristupa čitavom procesu kako kroz bliži odnos sa gejmerima, tako i kroz odnose sa medijima. Ipak su oni bliži krajnjim potrošačima.

Na marginama svojih konferencija, ali i drugih javnih događaja, Nvidia i AMD su u više navrata govorili o povećanju proizvodnje. Izvršna direktorka AMD-a, Liza Su, koja je zbog odličnih rezultata prve i druge generacije Ryzena već duže vreme u fokusu portala i medija širom planete, nekoliko puta je pomenula da se video-sekcija AMD-a ozbiljno bavi povećanjem proizvodnje. No, kako se saznaje, prepreku tom povećanju mogu predstavljati memorijski moduli, GDDR5 i HBM2, za koje se tvrdi da koriste slične module onima koji se ugrađuju u pametne telefone, koji su „važniji” proizvod za sve proizvođače u ovom trenutku. AMD, pored pomenutog uspeha u svetu centralnih procesora, ima povećanje prihoda u svojoj video-diviziji za čak 60 odsto u poslednjem kvartalu ove godine, u poređenju sa prethodnom godinom.

• • •

Kriptorudarenje je globalni fenomen, nastao kao direktna posledica jačanja tehnologije Blockchaina, posebno u domenu kriptovaluta, koje su se pokazale kao idealno sredstvo za privlačenje pažnje, a samim tim i investicija. Iako je Blockchain tehnologija, čiji je osnovni zadatak da donese nove, revolucionarne proizvode i usluge, redefinišući koncept poverenja, prve značajne upotrebe su vezane za svet kriptovaluta.

Blockchain je tehnologija koja će u narednim godinama pokazati svoje pravo, revolucionarno lice. U talasu njenih implementacija, nestajaće banke i bankarski proizvodi, sajberbezbednosna rešenja, sistemi za glasanje, servisi javne uprave i ko zna šta još. Nestašica grafičkih kartica prošle i ove godine treba da nas uvede u niz tržišnih poremećaja koje će rešenja zasnovana na Blockchainu izazvati. Treba se dobro zamisliti i potruditi da se makar osnovni koncepti ove tehnologije distribuiranog poverenja razumeju kako bi se predupredili negativni uticaji na poslovanje i sveukupni društveni i ekonomski prostor današnjeg sveta.

Nekada davno, neki nisu razumeli talas koji je sa sobom doneo internet. Danas mnogi biznisi koji su vladali tržištima više ne postoje. Drugi, virtuelni u svojoj srži, poput Amazona, pronalaze nove načine da ostanu relevantni u novom dobu. Ova internet prodavnica je uspela da pokaže da je moguće prihvatiti koncept računarstva u oblaku i u njemu postati vodeći. Pokazali su i da su spremni da zajašu svet Blockchaina. Ništa to nije slučajno. Kada Amazon u svoj sistem pusti neku tehnologiju, možete biti sigurni da je ona sadašnjost, ne budućnost.

Nego, čisto znatiželje radi, šta ćemo mi sa svim tim grafičkim karticama u mašinama za kopanje nakon što shvatimo da njihova upotreba u kopanju kriptovaluta više nije isplativa?

Momir ĐEKIĆ