LG (LCD)55UK6950PLB i OLED55C8PLA

Prošlog meseca prvi put u Evropi emitovan je test program u 8K rezoluciji. Probno emitovanje je obavljeno preko satelita Astra 3B (23,5 E) u rezoluciji 7680 x 4320 piksela. Korišćen je HEVC H265 kodek, brzinom od 80 Mbit/sec. Za potrebe testa korišćen je jedan 36 MHz transponder i novi DVB-S2X standard emitovanja. Test program je emitovan u 60 frejmova u sekundi i sa desetobitnom paletom boja. Nemojte odmah otpisivati FHD i 4K standarde kao zastarele. Ova impozantna specifikacija nam samo govori da će komercijalno snimanje, emitovanje i skladištenje biti još uvek preskupo sa većinu komercijalnih televizija. Naravno BBC i NHK će zasigurno prvi imati eksperimentalne 8K TV kanale, ali to je uvek bilo tako, oni su uvek bili pioniri većine televizijskih tehnologija koje su, svaka u svoje vreme, izgledale kao daleka budućnost. I dok SAS Astra edukuje i priprema svoje inženjere za 8K rezolucije, nama su na test stigla dva nova modela LG televizora za 2018 godinu. Prvi je LCD UK69, a drugi OLED C8. U pitanju su naizgled dva veoma slična (oba modela su dijagonale 55 inča), a opet tehnološki sasvim različita televizora.

LG 55UK6950PLB

Sa veoma tankim ivicama ekrana i elegantnim postoljem, UK69 zaista lepo izgleda i kada nije uključen. Prilikom prvog uključivanja dočekuje nas već poznati animirani wizard, koji smo imali prilike da vidimo i u prošlogodišnjim modelima. Sve je veoma pojednostavljeno i veoma lako za podešavanje, čak i sasvim neiskusnim korisnicima, što je veoma pohvalno. WebOS je sazreo kao stabilna, brza i bezbedna platforma. Kretanje kroz menije i korišćenje raznih aplikacija je brzo i nismo primetili nikakve probleme za vreme testa.

Upscale standardnih domaćih PAL kanala je veoma dobar. Boje su prirodne, ljudska lica izgledaju lepo, bez nepotrebne kolorizacije. Upscale FHD sadržaja je još bolji i kvalitetniji, tako da se sa veće daljine (preko tri metra) teško primećuje da je slika uveličana. Naravno, kao što smo nebrojeno puta već napomenuli u testovima televizora, bitrate videa koji se reprodukuje, kao i stepen kompresije najčešće su najbitniji za krajnji kvalitet slike.

4K video na UK69 modelu izgleda veoma oštro. Sadržaj sa Youtube servisa je izgledao dobro, ali već posle malo dužeg gledanja počinje vidno da smeta nizak bitrate striminga. Filmovi u 4K HDR formatu su teritorija gde ovaj model blista u punom sjaju. Pozadinsko osvetljenje je automatski jače kada softver detektuje HDR kompatibilan video. Do sada smo tradicionalno preporučivali upotrebu Movie (filmskog) režima za sliku. Međutim, na ovogodišnjem modelu sasvim je upotrebljiv i standardan mod za sliku, nema više preterane saturacije boja i prejakog kontrasta, koji je inače prisutan na skoro svim ostalim modovima za sliku. Umerenost je izgleda preovladala.

Mali savet za vlasnike LCD televizora: svakodnevno korišćenja Vivid i Dynamic modova slike sa veoma jakim kontrastima i bojama ne samo da kvari kvalitet slike koju možete gledati, ako sve lepo podesite, već umnogome skraćuje životni vek LE diodicama u pozadinskom osvetljenju. Neretko se dešava da LCD televizori moraju da se servisiraju već posle pet godina rada, upravo zbog korišćenja agresivnog moda za sliku.

Zvuk koji reprodukuje televizor je pristojan. Stereo zvučnici su smešteni ispod panela i okrenuti su nadole. Naravno, za bilo koje ozbiljnije slušanje muzike ili bioskopski efekat nužno je spojiti TV na pojačalo ili soundbar.

LG OLED55C8PLA

Potpuno identičan softver nalazimo u OLED modelu, dakle sve je već poznato i viđeno. Ono što je veoma drugačije jeste kako panel optimizuje korišćenje dodatnog belog potpiksela, a to je nešto što ranijih godina nismo imali prilike da vidimo. Naime, prilikom slikanja makro-fotografija piksela (slike ispod specifikacija) primetili smo da, za razliku od LCD modela, nikako ne možemo da „uhvatimo” situaciju da istovremeno svetle sva četiri potpiksela. Na LCD modelu dovoljno je bilo naći belu boju na ekranu i slikati taj deo. Ista strategija na OLED-u je davala fotografiju sa samo belim upaljenim potpikselom, dok su RGB potpikseli bili ugašeni. Ovo znači da je neko u LG ozbiljno poradio na optimizaciji slike i kako se ona prikazuje, a beli piksel više nije samo tu da bi pojačao kontrast do granice koju propisuje HDR standard.

Optimizacija je svakako urodila plodom. Niko u redakciji nije ostao ravnodušan na HDR 4K filmove. Namerno pišemo prvo HDR, pa tek onda 4K: svi su primećivali bogatstvo boja, malo ko je obraćao pažnju na veliku rezoluciju. Ne da je ona loša, naprotiv, slika je veoma oštra, ali boje su ukrale pažnju svima. Na primer, Diznijev animirani film „Coco” je izgledao fantastično – oni koji su pravili ovaj film mislili su na OLED HDR. „BBC Planet Earth 2” prosto očarava izgledom. Tirkizna voda, kadrovi u džunglama prelepo su prikazani sa HDR paletom boja.

HDR ima i jednu lošu stranu: posle dužeg gledanja desetobitne palete boja, povratak na standarnu paletu izgleda kao da je neko stavio neki poluprovidni crni filter preko ekrana. Oko se posle nekog vremena navikne na manjak boja, ali česti prelazi sa jednog standarda na drugi su pomalo frustrirajući za bilo kog zahtevnijeg gledaoca upoznatog sa problematikom.

Za kvalitet slike je umnogome zaslužan i novi Alpha 9 četvorojezgarni procesor. LG tvrdi da je dovoljno brz da redukuje šum u slici u četiri prolaza. Takođe, ovaj procesor je već sada spreman da obradi i prikaže video u 120 frejmova u sekundi (HBR – high bitrate). Trenutno se samo neki sportski prenosi emituju u 50 fps („Formula 1” na satelitu, na primer), tako da verujemo da je ovaj višak snage tu za svaki slučaj, ako u budućnosti zatreba.

Posle fantastične HDR slike, još jedna stvar nas je poprilično oduševila – zvuk koji je C8 sposoban da reprodukuje. Kada pogledate sliku televizora sa strane, primetićete panel koji je svega par milimetara debeo i zadebljanje u donjem delu zadnje strane. U tom prostoru (koji praktično ima ulogu zvučne kutije) nalazi se, naravno, elektronika sa priključcima i zvučnicima. Ovde su, pored standardnih stereo-zvučnika ugrađena i dva woofera. LG se nije zaustavio na tome, već je postolje oblikovao tako da je dobijena neka vrsta horne koja usmerava zvuk iz stereo-zvučnika i woofera direktno prema gledaocu. Ova zvučna kutija ima i otvore sa gornje strane sa namerom da se dobije efekat odbijanja zvuka od plafona, što bi trebalo da stvori efekat Dolby Atmos zvučne slike. Nismo sigurni koliko je LG uspeo u toj nameri, pošto je prostorija u kojoj smo testirali televizor imala prilično visok plafon, pa je sama akustika sobe umanjila željeni efekat. Ono što vam možemo sa sigurnošću saopštiti jeste da je zvuk koji C8 reprodukuje veoma, veoma dobar. U nekim situacijama (u zavisnosti od onoga što smo slušali) nismo mogli da verujemo da toliko zvuka izlazi iz tako tankog televizora. Zvuk je bio sa veoma malo distorzije, čak i kada smo pojačali skoro do maksimuma. Zahvaljujući wooferima, čak i filmovi imaju taj duboki ton koji nose akcione scene i daje utisak bioskopske sale. Sigurni smo da vam ne treba soundbar pored ovako dobro dizajniranih zvučnika.

Zaključak se sam nameće. LG se zaista trudi da bude lider koji se diči time da ima televizore sa najkvalitetnijom slikom na planeti. Taj trud najbolje se oseća kada potpisnik ovih redova i još neki članovi naše redakcije počnu da razmišljaju o kreditu za OLED televizor.

Zoran OLUIĆ