Mercusys AC12 i MW325R

Mercusys je novi brend sa Dalekog istoka koji je odnedavno prisutan na našem tržištu. Specijalizovani su za mrežne uređaje, a u njih ugrađuju čipove proverenih proizvođača, kao što su MediaTek ili Qualcomm. Mercusys je zapravo kćerka-firma TP-Linka. U pitanju su uređaji vrlo pristupačne cene, a iskustvo nam govori da jeftino ujedno znači i manje kvalitetno - ili možda nije tako?

Na test smo dobili dva rutera. Prvi na redu za seciranje je dual band model sa oznakom AC12, što bi trebalo da sugeriše zbirnu brzinu oba frekventna opsega (1200 Mbit/s). AC12 se drži standardnih brzina protoka za 802.11b/g/n/ac protokol, tako da na 2,4 gigaherca imamo 300 Mbit/s, a na pet gigaherca brzine idu do 867 Mbit/s. Ove brzine protoka su identične najvećem broju ovakvih rutera na tržištu. Sam uređaj je crno-sive kombinacije boja i ne deluje „jeftino”. Sa strana i iza su poređane četiri omnidirekcione antene od po 5dBi, koje se ne mogu zameniti, ali se mogu donekle zakretati. Ovo može da zatreba ako se uređaj postavlja na neku uspravnu površinu, za šta postoje otvori ispod. Inače, ispod su i svi otvori za ventilaciju, ali su tek neznatno odmaknuti od podloge na kojoj ruter stoji. Uglavnom, AC12 je kod nas radio savršeno i nije se pregrevao. Određeni ustupci su morali da se naprave da bi se postigla niska cena, a ovde se to ogleda u portovima od 100 Mbit/s. Osim WAN-a, tu su još i četiri LAN porta, a do njih ’Reset’ taster i priključak napajanja koji dobijamo uz uređaj. Od ’WPS’ tastera ni traga ni glasa - još jedan danak niskoj ceni. Sa prednje strane po obodu poređane su neupadljive zelene LED, i to ’SYS’, ’2,4G’, ’5G’, ’WAN’ i četiri za LAN portove.

Ruter za prenos podataka koristi 2x2 MIMO tehnologiju, a više puta smo rekli da je u pitanju više „putanja” ka i od povezanog uređaja, gde se na taj način povećava sam kapacitet protoka. U ovom slučaju su to dve putanje. Od dostupnih tehnologija pomenućemo i WDS Bridge (wireless distribution system). WDS omogućava proširenje mreže preko pristupnih tačaka bežičnim putem, gde pritom klijentova MAC adresa ostaje sačuvana kroz linkove pristupnih tačaka.

Ruter konfigurišemo preko pregledača. Nakon postavljanja lozinke za sam pristup grafičkom interfejsu, dolazimo do osnovnih podešavanja rutera. Interfejs je živih boja i pravo je osveženje u odnosu na sve one sa kojima smo se do sada sretali. GUI je izdeljen na Basic i Advanced skup opcija. U osnovnom su podešavanja vezana za pravljenje SSID i lozinki za svaki frekventni opseg, kao i za monitoring povezanih uređaja i osnovnih parametara za njih. Advanced, očekivano, nudi mnogo više opcija. Pod Network su opcije vezane za IP adrese, DNS i DHCP. Zatim idu opcije vezane za frekventne opsege, gde se WDS bridge može omogućiti za oba, ali je zanimljivo da se mreža za goste može pružiti samo na 2,4 gigaherca. Imamo još roditeljsku kontrolu i virtuelni server, dok pod System Tools imamo opcije vezane za sam ruter, nadogradnju softvera, dijagnostiku i slično. Pod dijagnostikom imamo mogućnost provere pinga. Zanimljiv je Web Menagment, gde se može omogućiti pristup samom ruteru van lokalne mreže.

AC12 za malo novca nudi ono najneophodnije za jedan dual bend ruter. Pomenuli smo određene ustupke koji su definitivno uticali na cenu. Ustupci jesu u određenom smislu umanjili mogućnosti rutera, ali nisu uticali na osnovno funkcionisanje. Sa AC12 se dobija skroz funkcionalna lokalna mreža u oba frekventna opsega, a brzine bežičnih protoka se vrte u standardnim granicama. Za manje zahtevna scenarija, za četiri i po „crvene” AC12 je i više nego dobro rešenje. Sa njim smo na nižem frekventnom opsegu imali u potpunosti pokrivenu porodičnu kuću od stotinak kvadrata. Na pet gigaherca, očekivano, signal je progresivno bio slabiji. S obzirom na cenovni rang, ruteru ne možemo zameriti nedostatak nekih naprednih tehnologija, kao što su beamforming ili smart connect, kao ni nedostatak gigabitnih i USB portova. Za ovaj novac, muzike ima dovoljno.

Sledeći na redu je ruter sa oznakom MW325R, koji radi u frekventnom opsegu od 2,4 gigaherca, što znači po 802.11b/g/n standardu. Ovog puta je u pitanju uređaj mat bele boje sa otvorima za ventilaciju i sa gornje i sa donje strane. Ovaj Mercusys, s obzirom da nije dual band, ima čak četiri fiksne antene od po 5 dBi, što nije tako česta pojava za slične uređaje. Preko ovih antena je u stanju da ostvari maksimalne brzine protoka do 300 Mbit/s. Proizvođač navodi da je uređaj u stanju da pokrije do 500 kvadratnih metara. Zvuči mnogo, ali ovu tvrdnju treba uzeti sa rezervom, pošto matematika kaže da je to krug oko rutera poluprečnika oko 11 metara. Sa zadnje strane imamo reset taster i priključak strujnog adaptera koji se dobija u kutiji uz mrežni kabl i prateću dokumentaciju.

Kao i kod prethodno opisanog uređaja, i ovde su napravljeni određeni rezovi zarad niske cene. Ni ovde nemamo ’WPS’ taster, a WAN i LAN portovi su 100-megabitni i ima samo tri LAN porta. Iz ovoga vidimo da će mreža brže funkcionisati u svojoj bežičnoj varijanti, pre nego žičanoj. Prednji panel se sastoji od pet LED, i to ’System’, tri za LAN i jedna WAN. Od nekih naprednih tehnologija ovde ni traga ni glasa. Jedino možemo pomenuti da je, kao i na prethodnom, i ovde za prenos podataka iskorišćena 2x2 MIMO tehnologija. Zaključno sa WDS Bridgeom se priča o dostupnim tehnologijama završava.

Ruter se na mrežu povezuje klasično, a pristupa mu se preko web pregledača. U pitanju je ista verzija grafičkog interfejsa. Sve opcije su tu, osim dela vezanog za frekventni opseg od pet gigaherca, što je razumljivo. Sve što smo rekli za AC12 na temu GUI-ja, stoji i ovde.

I u ovom slučaju imamo prilično jeftin komad hardvera koji će zadovoljiti osnovne scenarije. Za kućnu varijantu i za manje zahtevne situacije je jedno od rešenja koje bi trebalo uzeti u obzir. Pokrivenost je zaista dobra i generalno dovoljna za porodičnu kuću ili stan. Veći broj zidova progresivno znači i koja „crta” manje na vašem prenosnom uređaju. Kao i kod modela AC12, i ovde napravljeni rezovi zarad cene ne utiču previše na funkcionalnost mreže u nekom osnovnom obliku. Kao i u prethodnom slučaju, i ovde je akcenat na bežičnoj mreži, pre nego na žičanoj.

Dejan PETROVIĆ