TP-Link Archer T9E

Prilično dugo nismo na testu imali neki Wi-Fi adapter u formi PCI-E kartice. Archer sa oznakom T9E iz TP-Linka je dvopojasna (dual band) bežična PCI-E kartica, koja je u stanju da prenosi podatke u zbirnim brzinama oba frekventna opsega do 1900 Mbit/s. Dakle, T9E je bežični adapter kompatibilan sa IEEE 802.11a/b/g/n/ac standardima.

Kartica nam je na prvi pogled ulila poverenje. T9E je odlične izrade, a crnu štampanu ploču skoro u potpunosti prekriva pasivni aluminijumski hladnjak. Sa zadnje strane je gomila sitnih SMD (surface-mounted device) komponenti kakve viđamo na SBC-ovima (single-board computer). Na metalnom „fejsplejtu” su tri konektora za omnidirekcione antene, koje dolaze sa karticom. Antene se, naravno, mogu postaviti u željene položaje. Takođe, tu je i statusna LED.

TP-Link je ovom adapteru „odvio slavine do kraja” i obezbedio mu više nego dobru propusnu moć. Na 2,4 gigaherca, prema specifikaciji, kartica ostvaruje maksimalne brzine prenosa podataka od 600 Mbit/s, dok na bržem frekventnom opsegu brzina protoka ide i do 1300 Mbit/s. Za pravo testiranje ovih brzina „usko grlo” je predstavljao naš ruter (867/300 Mbit/s). Elektronika koja omogućava ovakve brzine se greje, ali je prekrivena hladnjakom, a plus je i to što je u našem slučaju prisutno dobro hlađenje ventilatorima napred i pozadi. Na ovim visokim temperaturama napolju nismo imali problema u vezi sa stabilnošću kartice.

Prvo što nam je zapalo za oko u specifikacijama jeste podrška za beamforming tehnologiju, koju smo često pominjali kada smo pisali o ruterima. Podsećanja radi, tehnologija se stara da se stream skoncentriše i pojača ka povezanom uređaju. U ovom slučaju imamo i karticu u kojoj je ta tehnologija dostupna, pa je odlična prilika da vidimo kako to sve funkcioniše u praksi, kada je ista tehnologija dostupna na oba uređaja. Ruter koji smo koristili je Asus RT-AC1200G+, kod koga je prisutan AiRadar, što je u suštini ista/slična stvar. Računar na koji smo postavili ovu karticu je nezgodno zaklonjen zidovima i, iako ne tako udaljen, uvek je bio na ivici kvalitetnog prijema signala. Sa ovom karticom je doživeo boost, i to posebno na nižem frekventnom opsegu. Na pet gigaherca smo očekivali bolji prijem, ali nismo nezadovoljni. Brzine su se kretale od 585 Mbit/s na pet gigaherca do 180 Mbit/s za niži opseg, što je, ako uzmemo u obzir lokaciju računara i mogućnosti rutera – vrlo dobro. Beamforming koji je ovde dostupan će ruteri, na kojima je omogućen, i te kako moći da iskoriste. Ostaje sumnja u maksimalnu deklarisanu propusnu moć usled svojstava same 256-QAM modulacije (izraženiji šum) i uz najidealnije moguće uslove.

Disk koji dolazi uz karticu sadrži neophodne drajvere i namenski program, o kojem smo više puta pisali. Preko njega se kartica može povezati sa ruterom putem WPS protokola softverski, a moguće je karticu postaviti kao pristupnu tačku. Naravno, tu su skeniranje dostupnih Wi-Fi mreža i povezivanje na neku od njih, kao i statusni i sigurnosni parametri. Napomenućemo i to da drajveri koji dolaze na disku nisu kompatibilni sa Windowsom 10 i za korišćenje ove kartice sa „desetkom” potrebno je naći third party drajvere, što je veoma čudno.

Možemo da zaključimo da je TP-Link napravio karticu koja predstavlja pravo osveženje za desktop mašine, u slučajevima gde je potrebna bežična povezanost sa mrežom. Uz adekvatan ruter, sa ovim bežičnim adapterom mreža će naprosto živnuti. Brzine protoka su odlične, rad stabilan, a antene se u slučaju potrebe mogu zameniti, jer je položaj samih antena iza kućišta računara i te kako bitan. Dobra kartica ima i dobru cenu, ali mi smatramo ne previsoku. Ipak pričamo o kartici sa možda i najvećom propusnom moći na tržištu.

Dejan PETROVIĆ