.rs

Poseta iz EU – državni oblak – moderno plaćanje iz NBS

Evropska komesarka za digitalno društvo i ekonomiju, Marija Gabrijel, posetila je Srbiju. Tom prilikom je izjavila da je impresionirana napretkom Srbije u oblasti digitalizacije. Zadivljena rezultatima rada firmi koje rade u okviru naučno-tehnološkog parka „Beograd” na Zvezdari, rekla je da će EU preuzeti finansiranje proširenja tog parka sa 1,5 miliona evra.

Gospođa Gabrijel je izjavila i da će roming ka Srbiji biti ukinut kada uđe u EU, a da će cena megabajta saobraćaja u romingu do leta 2019. godine biti 70 centi, do 2020. godine 45 centi, a od 2021. godine 20 centi umesto dosadašnjih 14 evra. No, da bi to bilo ostvareno, prema rečima Rasima Ljajića, EU traži da imamo potpisan ugovor sa svim zemljama Zapadnog Balkana, a to po stavu EU znači i sa Albanijom i Kosovom*. Ujedno, g. Ljajić je rekao da plaćamo 30% skuplji internet nego u Evropi.

Sa najnovijom donacijom u iznosu od 2,1 miliona evra UK je došla na prvo mesto donatora za unapređenje eUprave u Srbiji sa ukupno 5,2 miliona evra. Aktuelni projekat „Digitalna transformacija u Srbiji” se finansira kroz Fond za dobru upravu (Good Governance Fund), a sprovodi ga Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i u njemu Vlada Republike Srbije učestvuje sa 3,2 miliona evra. Ovaj projekat se sastoji od pet segmenata, od podrške Kancelariji za IT i eUpravu, preko programa prekvalifikacija, do podrške sprovođenju infrastrukturnih programa veće vrednosti. U okviru ovog projekta je planirana izgradnja državnog back up centara za podatke u Kragujevcu.

Od 1. januara naredne godine građani će moći da elektronski plaćaju porez na imovinu.

Državna uprava gradi sopstveni oblak. U saradnji sa kompanijom Oracle realizovaće se centralizacija najbitnijih državnih sistema i kreiranje državnog Clouda, kao moderne i sigurne platforme za razvoj državne uprave kao efikasnog servisa svih građana. Neke od evidencija koje će na ovaj način biti objedinjene su: registar građana, ličnih karti, adresnih podataka, sistem za objedinjavanje i razmenu podataka unutar državnih organa. Uspostavljanjem centralnog informacionog sistema 145 lokalnih poreskih administracija, građani od nove godine neće morati više da idu u opštinu da dobiju podatke o svojim poreskim obavezama, već će moći da to jednim klikom dobiju na sajtu.

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u saradnji sa Upravom carina, Ministarstvom finansija i Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije i ekspresnim operatorima, realizovala je projekat „Uvođenje pojednostavljenog postupka carinjenja ekspresnih pošiljaka”. Ovim projektom će se procenat pošiljki preko brzih operatera, koje će se cariniti po ekspresnom postupku (60 minuta), podići sa 40 na 80 odsto. Ministarstvo finansija Republike Srbije, dalo je neophodnu podršku novoj proceduri i kroz Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom, koja je stupila na snagu u avgustu ove godine. Nova pojednostavljena procedura u skladu je sa propisima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije i u potpunosti je elektronska. Istovremeno projekat je sproveden i u Crnoj Gori.

Poštanski operateri u BiH su lansirali uslugu PostPak koja omogućava razmenu pošiljki sa otkupnom vrednošću sa Poštom Srbije i Poštom Crne Gore. Otkupna vrednost ne može biti veća od 999 evra, a visina poštarine se kreće već od 15KM.

Vlada radi na Nacrtu zakona o Registru stanovništva koji bi obuhvatio najvažnije podatke o građanima Srbije na jednom mestu. Tim povodom razmenjena su iskustva sa Letonijom, koja je već završila ovaj registar i u narednom periodu treba da ga proširi sa svojim građanima u inostranstvu.

Digitalizacija se polako uvlači i u srpsko sudstvo. Tokom septembra održano je prvo saslušanje osuđenih lica za uslovni otpust video-linkom. Usled saradnje KPZ-a i Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, osuđenika nisu sprovodili stražari na saslušanje u zgradu suda, ali je u sudu, pored Sudskog veća i zapisničara, morao da se nađe i informatičar zadužen za video-link.

Od sedmog septembra, javni beležnici imaju pristup katastru pa im se izvod iz lista nepokretnosti više ne mora donositi. Uskoro će ovaj sistem početi da koriste i sudovi. Podaci u koje javni beležnici vrše uvid ažuriraju na tri dana.

Od oktobra, udruženja, zadužbine i fondacije više neće imati obavezu upotrebe pečata u svom poslovanju.

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti kojim će svi lični podaci biti zaštićeni na jednak način kao i u državama članica EU.

Ukupni prihodi tržišta telekomunikacija u 2017. godini su porasli za jedan odsto u odnosu na prethodnu godinu. Usluge mobilne telefonije čine 58,5 odsto prihoda, ukupne investicije u elektronske komunikacije porasle su 1,6 odsto a od toga je 65,58 odsto uloženo u mobilnu telefoniju. I dok broj mobilnih i fiksnih pretplatnika telefonije opada, za dva odsto je porastao broj pretplatnika širokopojasnog interneta, tako da sada 60 odsto domaćinstava koristi ovu uslugu. Zanimljivo je da je to neznatno manje od 68 odsto domaćinstava korisnika distribucije medijskih sadržaja (inače je porasla 2,4 odsto). Najveći broj pritužbi je bio na kvalitet usluge širokopojasnog pristupa internetu. Usluga čija je upotreba duplirana tokom 2017. godine, jeste mobilni širokopojasni pristup internetu.

Nakon pet godina postupka, slovenačka Agencija za zaštitu konkurencije (AVK) naložila je United Grupi, vlasniku najvećeg kablovskog operatera u Sloveniji, Telemaha, da proda 13 sportskih programa iz svog segmenta Sport klub, zbog povrede pravila konkurencije. Iz United Grupe su osporili odluku i najavili pokretanje svih mogućih pravnih mehanizama protiv nje.

Od 22. oktobra zaživeće ranije najavljeni instant sistem plaćanja koji će koristiti IPS QR. Sve banke koje izdaju ili primaju platne instrumente moraće da uvedu ovaj vid plaćanja na svojim šalterima i elektronskim kanalima putem interneta (zapravo, reč je o aplikacijama za pametne telefone). Na nalozima za prenos pojaviće se kvadrat na kome se može označiti hitan prenos novca. Što se tiče plaćanja računa, prodavac ili kupac mogu generisati QR kod. Ako ga generiše prodavac, on sadrži iznos i druge podatke, a ako ga generiše kupac, a prodavac ga očita kamerom na svom pametnom uređaju, onda inicira plaćanje sa računa kupca i ovaj način više liči na očitavanje platne kartice. Ujedno, tekući računi će se vezivati za brojeve telefona, pa će prebacivanje novca sa računa na račun moći da se radi i ako je samo poznat broj telefona primaoca.

Ove transakcije će biti poprilično jeftine. Za iznose do 600 dinara NBS će uzimati jedan dinar, a preko toga dva dinara. Tako će transakcija od, recimo, hiljadu dinara, koštati banku ukupno 4 dinara (zbog međubankarske provizije od 0,2 odsto, kako je to sada fiksirano zakonom). Uputstvo o korišćenju QR koda i specifikaciji sadržaja možete naći na goo.gl/BqqSvM. Prvu implementaciju QR koda uradila je Informatika u Novom Sadu sa avgustovskim računima, pa se možete poigrati sa nekom aplikacijom koja čita ove kodove.

Prema podacima Mastercarda, u Srbiji je tokom avgusta izvršeno 57 odsto više beskontaktnih transakcija nego na početku godine, dok je njihova vrednost porasla 31 odsto.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je po službenoj dužnosti postupak ispitivanja povrede konkurencije na tržištu platnih kartica protiv društva MasterCard Incorporated. Prijavu je podnelo udruženje „Efektiva”, a u saopštenju Mastercarda se kaže da je ovo udruženje već pokrenulo sličnu tužbu pred sudom i da je Viši sud tužbu odbacio. Ujedno, saopštili su da oni ne izdaju kartice, ne postavljaju i ne naplaćuju potrošačke nadoknade i ne zarađuju od međubankarskih naknada, već to čine banke.

Tokom boravka državne delegacije u Kini održan je još jedan sastanak sa predstavnicima Alibabe. Čini se da je sve bliži dan kada će Alibaba započeti zvanično poslovanje u Srbiji. Očekivanja su da Alipay platforma za plaćanje zaživi uskoro u Srbiji, a da se svi planovi u vezi toga završe do kraja godine.

Baš na desetogodišnjicu početka slobodne registracije naziva .rs domena stigla je vest iz ICANN-a da je Danko Jeftović izabran za člana borda direktora kao predstavnik Evrope. Danko je jedan od 17 suosnivača RNIDS-a iz 2006. godine, bio je član UO RNIDS u više mandata, od 2007. do 2009. godine, a bio je direktor RNIDS-a od 2013. do 2017. godine. Danko je član Borda direktora CENTR-a (Udruženja evropskih nacionalnih registara internet domena najvišeg nivoa). Izbor na ovu funkciju je veliko priznanje za njega lično, ali i za celokupnu srpsku internet zajednicu i Fondaciju RNIDS, u čijem radu je aktivno učestvovao od njenog osnivanja.

Dušan DINGARAC