Narandžasti čovek protiv crvenog giganta

Prva ozbiljna žrtva trgovinskog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Kine mogao bi da bude Huawei. Naredba Donalda Trampa o stavljanju Huaweija na crnu listu kompanija s kojima je američkim privrednim subjektima zabranjeno poslovanje predstavlja prvi artiljerijski plotun u carinskom ratu između dve najjače ekonomije sveta i dalju eskalaciju sukoba koji je počeo sporom o ekonomskom debalansu u međusobnoj trgovini.

Zašto baš Huawei?

Službeno obrazloženje predsednikove odluke jeste da je Huawei tehnologija pretnja za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država. Njihova oprema, navodno, omogućava kineskim špijunima da imaju kompletan uvid u saobraćaj koji teče preko nje. Ta mantra se ponavlja već više od godinu dana iako za njeno potkrepljivanje nije ponuđen ni jedan jedini dokaz. Dosadašnje posledice po poslovanje Huaweija u Americi, pre otvorenog banovanja, svodile su se na odustajanje američkih mobilnih provajdera od nabavke i plasiranja Huawei mobilnih uređaja. Ako ste Amerikanac, na ugovor niste mogli da nabavite Huawei telefon, a imali ste problema i da ga nađete u slobodnoj prodaji.

Realna pozadina cele stvari nisu telefoni, već borba za dominaciju na polju sledeće generacije mobilne infrastrukture. Tekuća godina je tranziciona godina u kojoj počinje postepeni prelaz sa 4G na 5G infrastrukturu, a Huawei, koji je proteklih godina ulagao desetine milijardi dolara u istraživanje i projektovanje baznih rešenja za 5G, na tehnološkoj ravni je napredniji od bilo koje američke kompanije, što one i same priznaju. Eliminacijom Huaweija iz takmičenja za ugovore s mobilnim provajderima u Americi i državama koje su saveznici Amerike, „podobne” kompanije će dobiti mogućnost da dobiju ugovore koje bi izgubile u normalnoj tržišnoj utakmici. Postoji, naravno, i pitanje bezbednosti, ali sagledano s obrnute strane – američke tajne službe ne žele probleme s komunikacionom tehnologijom čijeg proizvođača ne mogu da „prisile na dobrovoljnu saradnju”. Zašto da NSA tehničari razbijaju glavu zbog hakovanja Huawei rutera kad im Cisco otvara vrata sa entuzijazmom?

Nakon Trampove naredbe, prvi se oglasio Google, koji je obznanio da automatski prekida svaku saradnju sa Huaweijem. Sledili su ga Intel, Microsoft, Broadcom i druge manje kompanije da bi coup de grace došao od strane ARM-a, britanske kompanije koja teorijski ne bi morala da se povinuje Trampu, ali je zbog navodnog prisustva US tehnologije u patentima koje poseduje odlučila da prekine saradnju s kineskim titanom.

Gugl, šmugl, ali ARM?

Može li Android uređaj da radi bez saradnje sa Googleom? Naravno, milioni šklopocija sa AliExpressa poput raznih medija plejera „guraju” Android, to jest njegovu open-source verziju u kojoj nema Googleovih first party aplikacija i drugih naprednih funkcija i servisa kao što je sinhronizacija naloga. Da je samo Google otkazao saradnju, Huawei bi mogao da pređe na „goli” Android, a svoje uređaje da prodaje sa preinstaliranim alternativnim mail klijentom i sopstvenom prodavnicom aplikacija (nema Googlea, nema ni Google Playa).

Dok ARM nije obznanio prekid saradnje, činilo se da je sa hardverske strane Huawei prilično bezbedan jer spada u ekskluzivni klub kompanija koje proizvode sopstvene mobilne procesore. Njihov Kirin SoC (System on Chip) predstavlja alternativu Qualcommu koji koristi veći deo planete, osim Samsunga koji na tržištima van Amerike implementira sopstvena Exynos rešenja. I pored činjenice da imaju interno razvijenu porodicu procesora koje za njihov račun pravi Tajvanski TSMC, ti procesori koriste licencirane tehnologije i setove instrukcija koje licencira ARM. Bez licenci koje prodaje ARM nema (jednostavnog) projektovanja novih procesora koji bi bili kompatibilni s Androidom i aplikacijama za njega. ARM-ov ban je, dakle, najozbiljniji.

Intel i Microsoft nemaju prevelike veze sa Huawei telefonima, ali imaju totalne veze s njihovom porodicom notebook računara. Prekid saradnje s ove dve kompanije je prilično ozbiljan aperkat, možda čak i fatalni udarac za Huaweijeve ambicije na tom planu. Bukvalno dan nakon obznane da prekida saradnju, Microsoft je sa svoje veb-prodavnice skinuo sve linkove za Huawei notebooke. U manje ozbiljne banove spadaju i izbacivanje Huaweia iz članstva u Wi-Fi alijansi (Huawei više ne učestvuje u standardizaciji) i oduzimanje licence od strane SD asocijacije (Huawei svakako ima sopstveni, nano standard).

U momentu pisanja ovog teksta (27. maj), Sony je ostao jedan od poslednjih krupnih hardversko-softverskih partnera kompanije Huawei. U moru udaraca koje je Huawei pretrpeo, sonijev potencijalni ban bi takođe spadao u fatalne – primarni fokus Huawei telefona poslednjih nekoliko godina jeste mobilna fotografija, a njihovi flegšipovi već duže vreme zauzimaju čelne pozicije na Dxomarku i drugim glasilima specijalizovanim za benčmark mobilne fotografije. Bez Sonijevih senzora, te pozicije bile bi neodržive.

„Killer Apps”

Anticipirajući buduće probleme, Huawei je radio na razvoju sopstvenog operativnog sistema još od 2012. godine. Prema poslednjim informacijama, ovaj OS, kodnog imena „Hongmeng”, biće kompatibilan s aplikacijama za Android, a njegova prva implementacija na komercijalnim uređajima očekuje se u prvom kvartalu sledeće godine.

Kompatibilnost, naravno, ne rešava problem dostupnosti Android aplikacija na novoj platformi. Trampova naredba eksplicitno stipuliše zabranu bilo kakve trgovine, licenciranja i stavljanja na raspolaganje američke intelektualne svojine kompaniji Huawei, što pored patenata, licenci, usluga i hardvera uključuje i aplikacije. Ovo praktično znači da Huaweijev operativni sistem, čak i kad bi bio 100% kompatibilan s Androidom (što je malo verovatno zbog gubitka ARM licenci), u svojoj varijanti Google Play prodavnice (App gallery) ne bi prodavao američke aplikacije, jer bi njihovim developerima zakon zabranjivao da ih tamo postave. Osim Youtubea, u tu kategoriju bi spadali i Twitter, Netflix, Snapchat, Whatsapp, Facebook, Instagram... Japanski Viber i švedski Spotify bili bi retki izuzeci koji bi mogli da postoje u App galeriji, mada bi se američki pritisak pobrinuo i za njih. Naravno, sve ovo važi za Huawei uređaje koji bi se prodavali van tržišta Kine, na kojem važe drugačija pravila i na kom većina tih aplikacija ni ne postoji kao legalna opcija.

Posledice po korisnike

Kompanija Huawei kaže da vlasnici postojećih uređaja i onih koji se trenutno nude neće imati nikakvih neposrednih posledica – dobijaće sigurnosne i druge zakrpe kao i ranije, a Googleovi servisi će nesmetano raditi do kraja njihovog životnog veka. U pogledu buduće podrške za Android Q, kažu da će više detalja biti poznato u narednom periodu.

Uređaji koji se nalaze na lagerima prodavnica imaće tri meseca „grejs” perioda da budu kupljeni i aktivirani, čime će i oni upasti u kategoriju koja neće imati posledice. Naglašavam da je ovo službeni stav Huaweija koji smo kao redakcija tražili i dobili i ne želim da ulazim u to da li je predsednikova naredba ispravno ili pogrešno protumačena. Ako u narednim nedeljama bude bilo nekih izmena ili dopuna ovog tumačenja, naći ćete ga na našem sajtu.

Što se tiče budućih uređaja, all bets are off, što kažu Amerikanci. Huawei je navodno već kompletirao Kirin 985 SoC, tako da bi sledeća generacija čipa za flegšip telefone, od kojih je prvi Mate 30 Pro koji bi trebalo da se pojavi u septembru, sa hardverske strane trebalo da bude nedotaknuta banom.

Budući da je Honor podbrend kompanije Huawei, sve što je rečeno važi i za njih. Dvadeset prvog maja u Londonu sam pristustvao lansiranju Honora 20, njihove nove serije telefona, koji je predstavljen nepuna dva dana nakon trampove naredbe – novinari su već doputovali, program je spremljen i Kinezi su odlučili da prezentaciju održe po planu, kao da se ništa ne dešava. Jedina indikacija da nešto nije u redu bilo je otkazivanje svih zakazanih intervjua...

Globalne posledice

Poslednja informacija, objavljena 24. maja, vezana je za Trampovu izjavu da Huawei ipak može da bude deo budućeg sporazuma s Kinom, bez obzira na status sigurnosne pretnje Americi. Ovaj nonsens potvrđuje tezu da su „security concerns” samo opravdanje za iznudu, koja je pre nekog vremena upalila kod kompanije ZTE, koja je morala da plati milijardu dolara neke fantomske kazne i da pristane na „monitoring” američkih tajnih službi.

Najteža posledica tiče se gubitka poverenja u etablirana pravila globalne trgovine – nasrtaj na Huawei i pokušaj isterivanja Kineza sa zapadnog tržišta predstavlja vrlo ozbiljnu reviziju principa slobodne trgovine i globalizma koje Amerika bespoštedno forsira i nameće još od kraja II svetskog rata. Lassez-faire kad im odgovara, protekcionizam XIX veka kada im ne odgovara... Šta god da se desi, čak i da Amerika i Kina sutra postignu sporazum koji bi situaciju sa Huaweijem resetovao na početnu poziciju, univerzalnost sistema je dovedena u pitanje, što će se pored kredibilnosti SAD odraziti i na reputaciju Googlea, Microsofta, Intela i drugih kompanija koje su se krotko, čak bez simboličnog roptanja ili protestvovanja, povinovale Trampovoj naredbi. Kao i u slučaju nuklearnog sporazuma s Iranom, trijumfalno potpisanog u poslednjim danima Obaminog predsednikovanja i još trijumfalnije pocepanog od strane Trampove administracije, ovaj unilateralni pokušaj isterivanja kineskog korporativnog giganta samo će dodatno srozati reputaciju Sjedinjenih Američkih Država kao „bastiona slobode i jednakih šansi za sve”. Mada, mislim da oni ni sami više ne veruju u to.

Sagledano s druge strane, moglo bi da se ustvrdi da Kina i nije zaslužila drugačiji tretman svojih kompanija, imajući u vidu njene restriktivne zakone koji američkim kompanijama, Facebooku recimo, zabranjuju poslovanje na svojoj teritoriji. Nimalo nije sporno da je Kina šampion protekcionizma i da po pravilu koristi tesnu sponu između establišmenta i biznisa da bi svoje ekonomske interese stavljala u prvi plan. Zao jezik bi rekao da su požnjeli ono što su odavno posejali, mada su kineska obrazloženja za tu praksu ipak mnogo plauzibilnija od američkih. U više navrata je dokazano da je Facebook kršilac svih mogućih pravila vezanih za privatnost komunikacije i ličnih podataka i da kao takav predstavlja ogroman sigurnosni rizik, tako da je njegov ban na kineskoj teritoriji utemeljen na dokazima, a ne na praznim optužbama. Što se tiče protekcionizma, ta praksa se rešava carinama i izuzećem iz multilateralnih trgovinskih sporazuma – da se Tramp zadržao na tome, niko ne bi mogao da mu zameri.

Miodrag KUZMANOVIĆ