.rs

Kredit za unapređenje e-uprave – Digitalna nastava u školama

Kada pogledamo razvoj e-uprave u Srbiji u nekoliko prethodnih godina, lako je uočiti da su mnogi projekti urađeni uz pomoć stranih vlada i organizacija. Pored samog prenošenja znanja svi ti projekti su bili finansirani stranim novcem najčešće u vidu pomoći. Samo listajući naša prethodna pisanja o ovoj temi nalazimo da su na spisku Švedska, Južna Koreja, Velika Britanija, SAD... Razni iznosi koji su pominjani uz ove projekte postavljaju novo pitanje: koliko je na projekte modernizacije e-uprave uloženo iz budžeta? Koliko to sve zaista košta i koliko još novca treba uložiti da bi nivo e-uprave dostigao neke standarde prisutne u zemljama koje su odmakle po ovom pitanju?

Na ova razmišljanja se nadovezuje vest da je Ministarstvo finansija dobilo tri zajma od Svetske banke za e-upravu, modernizaciju poreske uprave i unapređenja trgovine i saobraćaja na Zapadnom Balkanu. Prvi kredit iznosi 50, drugi 52 a treći 40 miliona dolara.

Kada je reč o unapređenju E uprave, cilj je da se što veći broj usluga radi, ako je moguće, elektronski bez da ljudi čekaju na šalterima i gube vreme, bez mnogo papirologije. Ugovor o unapređenju elektronske uprave predviđa zajam od 50 miliona dolara, a njegov cilj je porast nivoa kvaliteta E-usluga i ostvarivanje ušteda kroz eliminisanje paralelnih procesa, ponavljanje postupaka i gubitaka usled dugotrajnih postupaka, čime se stvara efikasnija javna uprava.

Cilj projekta modernizacije poreske administracije je smanjenje troškova građana i privrede u ispunjavanju poreskih obaveza, kao i unapređenje delotvornosti naplate poreza. Ovaj projekat će doprineti unapređenju ispunjavanja poreskih obaveza i boljoj poreskoj kontroli. Nakon reorganizacije Poreske uprave sledi potpuna automatizacija i unapređenje njenog rada kroz bolju fiskalizaciju, uvođenje efikasnijih fiskalnih kasa, kao i kroz promenu softvera kako bi rad Poreske uprave bio maksimalno unapređen, što se posebno odnosi na ubrzanje povraćaja PDV-a.

Deo projekta je cilj da se obezbedi mogućnost povraćaja PDV-a istog dana, što je osnovni zahtev privrednika u Srbiji, čime će se unaprediti rad privrede. Prvi rezultati po pitanju efikasnijeg povraćaja PDV-a očekuju se već krajem 2019. godine, a proces nabavke odgovarajućeg softvera i obuke kadrova krenuće tokom naredne godine, da bi do 2021. godine taj sistem bio u potpunosti implementiran.

Treći zajam je namenjen za projekat unapređenja međudržavne saradnje i trgovine između zemalja u regionu. Reč je o potpunoj automatizacija rada carinskih ispostava, carine i raznih dokumenata kako bi se povećala transparentnost i brzina protoka robe i ljudi u regionu. Taj program će biti realizovan u dve faze, u periodu od pet godina po svakoj, a zemlje obuhvaćene prvom fazom su Albanija, Severna Makedonija i Srbija.

Očekuje se da svi ovi projekti dovedu do bržeg rasta privrede u budućnosti.

Šta će zaista moći da se uradi za ove novce po pitanju e-uprave? Sa jedne strane deluje da je brojka tolika da svašta može da se napravi, ali ako je deo novca namenjen izgradnji državnog data centra u Kragujevcu ili kupovini servera ostaje pitanje šta će se zaista postići kada se gleda sa strane krajnjeg korisnika.

Krajnjeg korisnika zanima kada će se promeniti glavni sajt države uprave euprava.gov.rs. Potrebno je da mu se drastično poboljša funkcionalnost. Odavno su bile vesti da će se on inovirati.

Krajnjeg korisnika zanima kada će kod plaćanja karticama na sajtovima državne uprave biti jeftinija provizija. Obećanja o smanjenju marži kada je plaćanje karticama u pitanju i posebno priča da je plaćanje Dina karticom jeftinije krajnji korisnici ne vide. Pominjana instant plaćanja čak i mobilnim telefonom još uvek nisu zaživela. Jedna od najvećih banaka to još uvek nije implementirala iako je rok bio prvi april.

Primer: Zašto bi korisnik plaćao kvartalno zaduženje poreza na imovinu na sajtu i plaćao proviziju kao da to radi na šalteru banke kada to može da uradi bez provizije putem on-line portala banke? Možda je to bitno nekome ko živi u inostranstvu ili kod nekih usluga na drugim sajtovima državnih organa koji na ovaj način omogućavaju da izbegnete donošenje uplatnica kao dokaza plaćanja.

Iako je poreska uprava sa svojim portalom pionir e-uprave, na njihovom portalu postoji jedna nelogičnost. Naime, kada treba podneti poresku prijavu, znamo da to uopšte nije naivna stvar jer povlači veliku odgovornost, na portalu postoji testno okruženje na kome možete sve popuniti i probati pre nego što prijavu podnesete. Međutim, spisak prijava na testnom i pravom okruženju nije isti. Jednostavno, značajan broj prijava ne postoji u testnom okruženju.

NBS je uputila inicijativu svim bankama u zemlji da omoguće izdavanje elektronskih potvrda o uplati osnivačkog uloga svim jednočlanim privrednim društvima. Ta potvrda da je uplaćen osnivački ulog je neophodna za online registraciju privrednih društava na sajtu APR-a a banke je izdaju na papiru. Umesto molbi i inicijativa to je moglo da se reši sistemom kodova na sajtu APR-a gde bi bankari potvrdjivali uplatu.

Verovatno i sami znate za niz postupaka i primera iz prakse sa državnim organima koji nisu optimizovani, automatizovani i koji su samo delimično povezani između različitih organa. Mnogo je još posla na digitalizaciji državne uprave.

Net u škole, jer to deca vole

Povodom svetskog dana telekomunikacija i informacionog društva Tatjana Matić, državni sekretar u MTT, govorila je o planovima uvođenja telekomunikacione strukture u obrazovanju. Znamo da sada u mnogim školama profesori kubure sa pristupom internetu kada koriste elektronski dnevnik, a sada su planovi znatno optimističniji jer se radi na uvođenju interneta u nastavu.

„Uvođenje infrastrukturnog standarda u obrazovanju je na prvom mestu. Ne smemo dozvoliti da nam đaci u manjim sredinama postanu digitalni „autsajderi”, niti da učenici koji već imaju pristupa digitalnim tehnologijama usvajaju pasivne korisničke navike, već moramo svim mladima pružiti jednaku šansu da dobiju kompetencije koje će im omogućiti iste izbore koje imaju njihovi vršnjaci u razvijenim digitalnim ekonomijama” rekla je između ostalog Matićeva.

Naime, projekat pod nazivom „Povezane škole” obuhvata izgradnju lokalnih WiFi mreža. Već ovog septembra digitalna nastava moći će da se odvija u 500 škola tj. biće pokriveno 11 hiljada učionica u kojima uči preko 286.000 đaka. Do septembra naredne godine biće pokriveno još 500 škola pa će broj učionica sa bežičnom mrežom porasti na 23 hiljade a broj đaka na preko pola miliona.

Izgradnja mreže koju sprovodi MTT je infrastrukturni preduslov za program digitalnih učionica, odnosno opremanje škola odgovarajućom računarskom opremom i izradom digitalnih nastavnih sadržaja, koji realizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za učenike prvog, drugog, petog i šestog razreda.

Pažljivi čitaoci su verovatno primetili da smo napisali da se uvodi Internet u nastavu ali i da se grade lokalne bežične mreže. Svakako da će sadržaj digitalne nastave biti na nekim centralnim serverima koji se neće nalaziti po školama i koji će možda biti dostupni i sa interneta pa se može reći da se na neki način Internet uvodi u nastavu. Ali se učenicima ne može dati kompletan pristup internetu u nastavi zbog raznih zloupotreba. Dakle, moraće da postoji nekakav sistem filtriranja, proksija, verovatno održavan sa centralne lokacije za sve škole. To je ozbiljan izazov i rešenje treba dobro osmisliti. Setimo se kako je izgledalo i koliko je trajalo davanje pristupa roditeljima elektronskom dnevniku. Nadamo se da će ova inicijativa biti mnogo bolje realizovana.

Dušan DINGARAC