Intel i AMD, opet

Iako su mnogi mediji na nedavno održanom Computexu proglasili kompanije AMD i Intel apsolutnim pobednicima, stiče se, ipak, utisak da je jedna od ove dve kompanije zadovoljnija svojim nastupom i periodom u kom se nalazi.

U prošlom broju smo ukazali na zanimljivost situacije u kojoj se tržište procesora i čipova nalazi. Sa jedne strane, Intel nije dugo slabije stajao u domenu procesora za personalne računare, gde AMD konačno ima proizvod koji demonstrira nadmoć u nekoliko aspekata. Sa druge strane, Intel lansira projekat novih ultraportabilnih laptopova, sa jasnim instrukcijama OEM proizvođačima, kako u domenu debljine uređaja (koja je prvi faktor u svim vestima na ovu temu), tako i u domenu trajanja baterije. Rezultat deluje izjednačen, bar prema pogledu nekih kolega sa druge strane Atlantika.

Pitanje perspektive

Pogledajmo činjenice: Intel je lider u svetu prenosnih uređaja, a AMD demonstrira sposobnost da preuzme vođstvo u domenu personalnih/desktop računara. Ako u kontekst stavimo i tradicionalno polje Intela – servere, deluje da Intel zapravo ima (lako primetno) vođstvo, barem kada je ukupni rezultat u pitanju. „Naravno!”, rekao bi neko, „Intel godinama (ako ne i decenijama) ima vođstvo. Ništa se u globalu nije promenilo. Bitka nije rat!”. I taj neko svakako ne bi bio u pravu. Jedna lasta ne čini proleće... Međutim, jednu lastu neretko prati i čitavo jato, ako mu date malo vremena.

Često u biznisu posmatramo sliku zamrznutu u vremenu. U njoj su neki aspekti toliko naglašeni da nema osobe koja bi protivrečila većinskom stavu. Ipak, takvo posmatranje (bilo kog) biznisa je često nedovoljno održivo. Nema previše smisla posmatrati zamrznute slike, posebno ne van konteksta. Upravo je pitanje konteksta ono koje, i u ovom slučaju, nosi veoma važnu vrednost. Intel je, nakon dugačkog perioda uspešne vladavine, konačno dobio priliku da pokaže defanzivnu taktiku. Brzi, okretni AMD je izveo nekoliko karakterističnih kontranapada za izazivača. Nekadašnji bokserski svetski šampion u teškoj kategoriji, Majk Tajson (Mike Tyson), umeo je da kaže „Svako ima plan – dok ne dobije udarac u lice”.

Delovalo je da Intelu plan i nije potreban. Iz godine u godinu, samo smo potvrđivali kako je Intel odličan, najbolji, jedini realan – osim ukoliko ne želite baš neku jeftiniju konfiguraciju, kojima se AMD, kao značajno lošiji, morao zadovoljiti. Sve dok se nije pojavio Ryzen i sa njim AMD-ova sposobnost da promeni narativ. Intel je nakon dobro pozicioniranog krošea u lice imao spreman odgovor. Fokusiranje izlaganja na Computexu na prenosne uređaje, u kojima ne samo da je prednost Intela očigledna, već će biti i nadograđena projektom Athena je čista i nedvosmislena demonstracija moći. Ovaj alat kriznog marketinga je, posebno iz pozicije krunisanog kralja, logičan i neophodan izbor. U njemu postoji samo jedan izazov – ključan za opstanak krune. Ukoliko, kojim slučajem, ovaj projekat ne bude doneo finansijski uspeh kompaniji, on neće dobiti priliku da ispuni bilo koju svrhu – osim kriznog odgovora na izazivačev šou. Možda će to u vremenu koje sledi Intelu biti dovoljno, pre svega jer će kupiti vremena dok se ne poslože napori lansiranja novog proizvodnog procesa, okasnelog u nekoliko iteracija. No, ako se dan po jutru poznaje, svedoci smo nešto komplikovanijeg perioda u Intelovom suštinskom odgovoru na pretnju.

Prva zora

Intelova pozicija u prenosnim računarima je jasna. Apsolutni, dominantni lider u isporuci broja i vrste procesora za laptopove čvrsto drži ključnu „utvrdu” na granici. Iako smo razne AMD-ove procesore viđali poslednjih godina u nekim od interesantnih laptopova, broj prodatih (gotovo) nikada nije bio više od kurioziteta u analizama. Ipak, u svetlu Intelovih problema sa dostupnošću, kao i zakasnelim lansiranjem poslednje generacije procesora, prvi problemi u zadržavanju postojećih delova teritorije i partnera viđeni su početkom ovog leta.

Većinu današnjih Chromebook računara pokreću Intelovi procesori. Google je jedan od važnijih partnera Intela u mnogim oblastima, među kojima Chromebook računari imaju malo ali važno mesto. Kao kategorija za sebe, ovi pristupačni laptopovi omogućavaju manje zahtevnim korisnicima sve što im je potrebno. Dobro obavešteni pratioci Google uređaja su uočili nešto interesantno čitajući specifikacije Chrome OS unapređenja. U ovome operativnom sistemu neće biti podrške za Intelove Ice Lake procesore. To praktično znači da deseta generacija Intelovih Core procesora neće biti korišćena u Chromebook uređajima koje očekujemo tokom ove i početkom iduće godine. Ako ste pomislili da je to najava prekida saradnje kompanija Google i Intel u ovom domenu – verovatno ste u pravu. Ipak, ispostavlja se da Google očigledno zna nešto što mi ne znamo i želi da praktično „preskoči” ovu generaciju, fokusirajući se na postojeće Kaby Lake, ali i buduće Tiger Lake procesore. Sada se postavlja pitanje hoće li OEM proizvođači u međuvremenu lansirati Chromebook uređaje sa Ryzen procesorima, i to pre nego što se pojavi Tiger Lake, planiran tek za drugu polovinu iduće godine. Ukoliko AMD pronađe način da pozicionira Ryzen procesore u ovom međuprostoru, Intel će imati širi i dublji front pred sobom. Jer, godinu dana brzo prođe. Izgubljeno poverenje, sa druge strane, traži večnost i puno konteksta kako bi se prevazišlo. Lopta je u rukama AMD-ovih pregovarača.

Partnerstvo sa smislom

Poziciju moći ne pokazuju samo kvalitetni potezi kriznog PR-a. U dvadeset i prvom veku ne postoji snažnija poruka od one koja demonstrira partnerski potencijal. Početkom juna AMD je saopštio da je potpisano višegodišnje strateško partnerstvo sa kompanijom Samsung, koje se fokusira na ultraniskonaponska, visoko performantna mobilna grafička rešenja zasnovana na AMD Radeon tehnologiji, a za potrebe mobilnih napora kompanije Samsung.

Nakon uspeha u svetu igračkih konzola, AMD je ovim potezom napravio ključan korak u daljoj diverzifikaciji svog portfelja, čime pojačava svoju ulogu u širem ekosistemu tehnološke podloge daljem napretku potrošačke elektronike. Samsung će licencirati AMD-ovu tehnologiju grafičkog podsistema, čime AMD zaokružuje ulogu lidera u svetu grafičkih tehnologija. Sa druge strane, Samsung ovime dobija još jedan komadić slagalice koji im je nedostajao da u potpunosti vertikalno integrišu proizvodnju svojih pametnih uređaja. Pošto samostalno proizvodi centralne procesore (Exynos) jednog dela svojih uređaja, Samsung je u poziciji da bolje kontroliše proizvodnju i distribuciju ključnih komponenata svojih proizvoda, što ga stavlja u bolju poziciju za odbranu dominantnih pozicija u isporuci pametnih telefona na planetarnom nivou. Dodavanjem grafičkog podsistema u ovu priču, Samsung zaokružuje veći deo proizvodnje pod sopstvenom kontrolom, što će dodatno optimizovati margine i olakšati projektovanje distribucije novih uređaja iz game južnokorejskog giganta.

Imajući u vidu da u grafičkom delu univerzuma svega pet kompanija „kontroliše” tržište, imajući u svom vlasništvu ključne elemente intelektualne svojine, ovaj potez će osnažiti i jednu i drugu stranu. AMD će, tako, ojačati svoju ulogu u društvu kompanija Nvidia, Qualcomm i ARM koje zauzimaju prva tri mesta u isporuci grafičkih podsistema za telefone, tablete i računare svih veličina i oblika. Ne bi nas čudilo da Samsung već u ovom trenutku ima spremno hardversko rešenje, kojem je nedostajalo otključavanje pristupa intelektualnoj svojini AMD-a, kako bi bez bojazni tužbe moglo da istrči „na crtu” postojećim vladarima ovog prostora.

Kuriozitet ove priče leži u činjenici da je pre 11 godina AMD sopstvenu intelektualnu svojinu u domenu grafičkih sistema za mobilne uređaje – prodao kompaniji Qualcomm, koja danas te patente koristi u svojim Adreno rešenjima. Cena ovog transfera je, za današnje standarde, zaista bila neverovatno niska – svega 65 miliona dolara. Ipak, ne treba zaboraviti da su tada pametni telefoni bili u inicijalnoj fazi svog dugog uspona na vrh liste prioriteta kupaca potrošačke elektronike. Finansijski detalji novog partnerstva nisu objavljeni, ali naslućujemo da se radi o više nego solidnom bonusu u finansijskim izveštajima AMD-a.

Porinuće leda

Intelovi Ice Lake procesori, zasnovani na proizvodnom procesu od deset nanometara, konačno će ugledati svetlost dana. Kako je kompanija saopštila, početak leta 2019. godine je pravo vreme za početak isporuke ovih procesorskih jedinica. Iako ne treba očekivati prve laptopove sa ovim procesorima pre jeseni, Intelove ranije iznesene procene dvostruko boljih rezultata internog grafičkog podsistema će biti mamac za kupce u sezoni praznika, krajem godine.

Najavljena unapređenja u brzini transkodiranja, kao i mogućnosti u domenu veštačke inteligencije, trebalo bi da devetu generaciju Intelovih mobilnih čipova učini željenim izborom širom tržišta, ne više tako gladnog za novitetima. Ipak, danas, kada se desktop računari kupuju sve ređe, a gotovo nema doma bez laptop računara, pomisao da ćete dobiti dvostruko jače grafičke performanse svog laptopa, po ceni sličnoj onoj po kojoj ste kupili svoj postojeći uređaj – deluju dovoljno dobro. Narednih godinu i po dana će biti u znaku proizvodnog procesa od deset nanometara, dok sledeće umanjenje (na sedam nanometara) kod Intela ne treba očekivati pre 2021. godine.

Čitava situacija je, bar iz perspektive Intela, očigledno uzdrmala temelje. Sve je ukazivalo na potez koji dugo nismo videli od dominantno prvog proizvođača procesora – smanjenje cena. Ipak, dok smo čekali da vidimo reakciju Intela na sve jasnije aktivnosti „izazivača”, ovakav potez se, ipak, činio daleko. Tako je i bilo, bar do početka juna, kada smo počeli da sve češće uočavamo vesti o rezanju cena Intelovih proizvoda ka dobavljačima. Konačno, dobro obavešteni tajvanski izvori, bliski proizvođačima matičnih ploča, izdali su niz saopštenja u kojima se navodi da je Intel odlučio da sreže cene desktop procesora devete generacije ka distributerima za nezanemarljivih 15 odsto. To bi značilo da, kad se podvuče crta, najpopularniji Intelovi procesori ove generacije, poput i9-9900K, i7-9700K, i i5-9600K mogli da budu jeftiniji za 25 do čak 75 dolara. Dovoljno ili ne, pokazaće vreme.

• • •

U pokušaju da u sivilu pronađe način da oboji korisničku potrebu u kojoj će i dalje da na Intel gledaju kao na lidera, ova kompanija je izbacila i dugo čekanu alatku za overklokovanje, kao što ste mogli da pročitate u našoj rubrici HARD/SOFT Scena. Iako je u svojoj suštini praktična upotreba ove alatke veoma ograničena na malu populaciju gejmera, ovakav potez Intela govori o stanju u kojem lider definitivno dugo nije bio. Znamo koliko je godinama unazad ovaj proizvođač bio protivnik izbacivanja softverskih rešenja za lagano overklokovanje. Konkurencija je svoju verziju imala pre nekoliko godina. Intel je korak u ovom smeru povukao – tek sad.

Poslednja dešavanja u svetu računarstva su učinila čitavu scenu ponovo zanimljivom. Posle niza godina u kojima je Intelu polazilo za rukom da minimalna unapređenja u odnosu na prethodnu generaciju učini profitabilnima, konačno imamo priliku da živimo u vremenu u kojem je na najvećem dobitku – korisnik. Možemo reći da je, u ovoj našoj borbi za pobednika Computexa, pobednik zapravo – korisnik. Nekako, tako je oduvek trebalo da bude. Teško izvojevanu titulu i pojas Intel će morati da prepusti, barem za sada. Niže cene, a bolji uređaji. Zar postoji nešto bolje?

Momir ĐEKIĆ