Windows 10 May 2019 Update

Sistem updateovanja operativnog sistema koji je Microsoft „ugradio” u Windows 10 izazvao je toliko kontroverzi i negodovanja korisnika kao retko koja stvar u softverskom svetu. Dok su jedni vikali „spalite vešticu”, drugi su se predavali tamnoj strani Sile i pravdali kompaniju iz Redmonda veličajući njihovo nastojanje da Desetku učine vaskoliko evoluirajućim sistemom.

Obični korisnici, s druge strane, nailazili su na mnoštvo problema i nepredviđenih situacija svaki put kada bi sa Microsoftovih servera počela da se „kotrljaju” unapređenja koja su, inače, „pogođena” da se dešavaju dva puta godišnje. Glitchevi sa drajverima, „zamrzavanje” instalacije, nemogućnost pronalaženje instalacionih datoteka, bagovi..., umesto tačkica upišite situaciju za koju ste čuli i nećete pogrešiti. A onda je na red stigao, sada već notorni, April 2019 Update...

Da, dobro ste pročitali – aprilska nadogradnja, koja je „na silu” postala majska zbog uočenih problema. Iako je u Beta fazi sve izgledalo idilično i besprekorno, kada je update postao dostupan korisnicima u „prvom krugu” na scenu su počeli da isplivavaju problemi. Novi Windows 10 se, onima koji su ga instalirali, više nije podizao, neki su mogli da ga instaliraju samo ako sa mašina „raskače” periferije, a bilo je i slučajeva gde su korisnici ostajali bez podataka i instaliranih programa. Microsoft povlači ručnu i u javnost izlazi sa objašnjenjem da od planiranog updatea nema ništa dok „ne pogledaju stvar”.

April = maj

Vreme je neumitno prolazilo i već se bližio kraj narednog meseca, a iz Redmonda nije bilo vesti – sve do 22. maja! Činilo se da je verzija 1903 konačno ispeglana i spremna za svetlost dana. I bila je za većinu korisnika, ali stari problemi i dalje su bili tu. Ovo je prvi put da smo mi imali poteškoće da nadogradimo sistem na najnoviju verziju, a put koji smo pri tome prešli popločan je suzama i znojem. Osnovni problem sa kojim smo se suočili je da Windows Update uopšte nije pronalazio nadogradnju. Naravno da smo odmah pohitali da preuzmemo Windows Media Creation Tool, koji je bez pogovora krenuo sa preuzimanjem potrebnih datoteka. Sve je izgledalo baš onako kako treba i taman kad smo se zapitali šta je sve ovo Microsoftu trebalo, na ekranu se pojavila poruka da na ovoj mašini nije moguća instalacija Windowsa 10 usled problema sa kompatibilnošću. Kako, molim? Windows 10 na test mašini bez većih problema fercera od samog početka i kako to da odjednom nije kompatibilna? Ostajemo uskraćeni za bilo kakvu informaciju o tome šta je uzrok problema i prelazimo na Update Tool u nadi da ćemo saznati nešto više.

Nakon dvadesetak minuta, dugačkih kao večnost, ponovo dobijamo informaciju da Windows 10 nije moguće instalirati na našoj test mašini (iako je već instaliran), ali je sada tu i link koji vodi na zvaničnu Q&A stranicu i sadrži podrobnija objašnjenja o našem problemu. Navodno, problem je u BattleEyeu, sistemu koji sprečava varanje u igrama kojeg je potrebno deinstalirati, preuzeti najnoviju verziju, pa čak i „počistiti” sve igre koje imaju veze sa njim. Da stvar bude još gora, verovatno ni sami nećete biti svesni da ovaj proces radi na vašoj mašini, pa ga ni klasičnim putem sa sistema nije moguće ukloniti. Za to je potrebno preuzeti naročitu alatku i nastaviti dalje. Što je najgore od svega, ovaj problem postoji odavno i prijavili su ga još učesnici Insider programa i apsolutno ništa nije učinjeno da se pronađe način za njegovo rešavanje. Inače, nama korišćenje deinstalacione alatke nije pomoglo i stvar smo morali da rešimo ručno. Kako li su probleme pregrmeli korisnici koji su bivali zatrpani glitchevima najrazličitijih vrsta, ostaje nam da se pitamo.

Trepavice, obrve, usta...

Kada se inicijalno pojavio na tržištu, Windows 10 bio je „obučen” u svetle nijanse koje su odlično pristajale novom UI-ju. Međutim, klasična podela na svetlo i tamno nije podržana, te su programeri tek nedavno dodali mogućnost odabira famoznog Dark radnog režima, koji je oponirao podrazumevanom. Pola godine kasnije pred nama je mogućnost aktiviranja sveobuhvatnog Light režima rada, koji ekran „presvlači” svetlim, plavkastim nijansama, a aplicira se na kompletan UI. Tu je i friška a prepoznatljiva desktop pozadina koja odgovara novom koloritu i jedino što odstupa od standarda su Cortana i My People, bez kojih može da se živi. Privikavanje na novi izgled može da bude prilično teško, naročito prilikom „bistrenja” Start menija koji je sada još „sravnjeniji” i sadržajem bode oči. Kad smo već kod njega, valja napomenuti i to da se po svežoj instalaciji Desetke u/na Start meniju sada nalazi daleko manje itema, što je svakako pohvalno i poštedeće vas mukotrpnog uklanjanja junka koji se tu po defaultu nalazio. Naime, „pločice” su do sada bile podeljene u tri grupe i ukupno ih je bilo 12, dok ih je od verzije 1903 samo devet i raspoređene su u dve grupe. Da stvar bude još bolja, reklamni sadržaj grupisan je posebno, a kako je moguće unpinovati i čitave grupe itema, manipulacija sadržajem znatno je olakšana. Ovde se stvari, kada je meni Start u pitanju, ne završavaju, pa tako valja istaći da su programeri ubacili rutine za uklanjanje daleko više preinstaliranih programa, te da se sam meni sada pokreće pod skutima novog procesa, koji se ne briše iz memorije kada ga uklonite iz vidnog polja. U prvom slučaju to rezultuje daleko stabilnijim radom Start menija, dok je u drugom slučaju korist to što se sadržaj na ekranu pojavljuje znatno brže.

Promene je doživeo i Action Center koji, konačno, dozvoljava rearanžiranje Quick Appsova bez potrebe za napuštanjem njegovih skuta. Ikonice mogu da se premeštaju, uklanjaju i dodaju, a sve što treba da uradite je da pozovete kontekstualni meni kada je Action Center otvoren i odaberete funkciju Edit. Svedočimo i povratku brightness slajdera, koji se prvobitno ovde i nalazio, ali su u Microsoftu iz nekog razloga želeli da ga izmeste i tek sada su ga vratili tamo gde i pripada.

Sledeća novina koju ne možete a da ne primetite je Search polje koje se po defaultu smešta odmah do tastera Start. Na prvi pogled, u pitanju je još jedna kozmetička izmena, ali stvari uopšte nisu tako jednostavne kao što se čine...

Search – Cortana = New Search

Nema tog korisnika Desetke koji u prethodnom periodu nije lamentirao o Microsoftovom potezu da klasičan Search integriše sa Cortanom. Cortana nije dostupna u svim geografskim regijama, ne doprinosi preterano ni kvalitetnijoj pretrazi i zapravo samo smeta korisnicima u obavljanju svakodnevnih zadataka. Od ove verzije Desetke stvari su drugačije i Cortana više nije vezana za Search, koji je doživeo još nekoliko promena.

Već po prvom korišćenju primetićete novi layout sadržaja koji podrazumeva izdvajanje pet najčešće korišćenih programa pri vrhu, u svojevrsnom špaliru gde su programi predstavljeni originalnim komandnim ikonicama. Ispod se nalazi istorija od četiri koraka korisnikovih nedavnih akcija, odakle samo jednim klikom miša može da se pristupi otvaranim programima i datotekama. Kako je Cortana dobila šut kartu, s leve strane nedostaje famozni hamburger meni koji ostavlja prazninu na ekranu iznad tastera Start (i to deluje krajnje nedorađeno). Inače, Search sekcija doima se kao nakalemljeni deo pošto njen UI uopšte ne prati Desetkine standarde – nije komplementaran sa Fluent Designom, po njemu „ne trče” animacije i služi se upravljačkim menijem koji odudara od ostatka sadržaja. Search može da se koristi i po otvaranju menija Start, ali programeri su i tu ostali nedorečeni, s obzirom na to da prebacivanje sa jednog na drugi meni nije „podvučeno” animacijom, niti „omekšano” nekakvim prelaznim efektom. Skok je oštar i neprijatan za oko. Ukoliko iz sekcije sa podešavanjima odaberete radni režim Enhanced, Search može da se koristi za pretragu fajlova na svim memorijskim lokacijama na kompjuteru, zahvaljujući famoznom Windows Indexer sistemu.

Što se tiče Cortane, čini se kao da ju je Microsoft samo „iščupao” iz Searcha i tu stao, ne znajući šta će dalje sa njom. Jedan od dokaza za ovu tvrdnju je i to što Cortana još uvek fercera u Dark radnom režimu i nije dobila novo Light odelo. Isto tako, Cortana više ne prikazuje ama baš nikakve korisne podatke, a što je najgore od svega – sa njom više nije moguće ući u korespondenciju preko tastature. Programeri su jednostavno izbacili polje za unos teksta i po pritiskanju tastera preko kojeg je pozivate bićete ograničeni na akcije koje izgovorite u mikrofon. E, sad, sve bi to još nekako i prošlo, da nije podatka da „komande” za Cortanu bez ikakvih problema možete da unesete kroz Search polje, što pravi totalnu zabunu. Koja je dalja sudbina Cortane i šta Microsoft planira da uradi sa novoustanovljenim režimom – ostaje da se vidi, pošto trenutno ne postoje nikakve informacije o daljim planovima.

Igranje u pesku

Verovatno najveća novina verzije 1903, koju su sa nestrpljenjem očekivali napredniji korisnici, jeste režim Sandbox. U pitanju je izolovano radno okruženje koje dozvoljava da se igrate sa potencijalno opasnim sadržajem, bez ikakve bojazni da će napustiti teren opasan zidinama i obaviti infestaciju glavnog OS-a.

Na Sandbox možemo da gledamo kao na naročitu kombinaciju virtuelne mašine i klasičnog programa, koja je dostupna uvek i bez potrebe za instalacijom third party dodataka. Da stvar bude još bolja, Sandbox uvek pokreće najnoviju verziju Desetke, tj. onu koja je trenutno instalirana na Host mašini. U pitanju je „čista” instalacija, neopterećena programima i alatkama koje korisnik inače koristi.

Nažalost, u pogodnostima Sandbox režima neće moći da uživaju svi, već isključivo oni koji „voze” Pro i Enterprise verzije Desetke – iz Home iteracije Sandbox je hirurški odstranjen. Međutim, čak ni kod podržanih verzija Desetke, Sandbox nije po defaultu dostupan i vidljiv na listi instaliranog softvera i sistemskih komponenti. Da bi se tamo pojavio, prvo morate da se pobrinete da iz BIOS-a uključite hardversku virtuelizaciju, a potom i da ga učinite aktivinim iz, klasičnog, Control Panela. Idete do sekcije Programs i birate funkciju Turn Windows features on or off. Skrolujete prikaz nadole i pronalazite opciju Windows Sandbox i klikćete mišem na „kućicu” ispred. Nakon što upravljački algoritam obavi svoje, moraćete da restartujete kompjuter i praktično ste spremni za korišćenje Sandboxa.

Kao što smo rekli, a zahvaljujući dinamičkom updateovanju, Sandbox donosi uvek najaktuelniju verziju Desetke i to bez bilo kakve intervencije korisnika sa strane. Datoteke koje želite da „ispitate” ne možete jednostavno da „prevučete” sa Host mašine (mislimo na drag&drop metodu), već je imperativ koristiti Copy/Paste ekvivalent. Isto tako, obrisana datoteka u „virtuelnoj mašini” ne prosleđuje se do kante za otpatke, već biva trajno obrisana, pa povedite računa o tome ukoliko ste ranije izbrisali original. Konačno, kada napustite sigurne skute Sandboxa, on se automatski vraća u inicijalno stanje, uklanjajući sve eventualno instalirane programe i korišćeni sadržaj – sledeći put kada ga budete pokrenuli, biće kao da je u pitanju prvi put. Ovde treba da napomenemo još jednu stvar, a to je da Sandbox okruženje ne možete da prilagođavate sopstvenim potrebama: da utičete na količinu slobodnih resursa koji će biti dodeljeni „virtuelnoj mašini”, koja će biti veličina virtuelnog hard-diska (po defaultu je to 40 gigabajta) i koja će se particija iskoristiti za njegovo kreiranje, koji direktorijum na hard-disku Host mašine će se smatrati „deljenim” i tako dalje. Dakle, dobija se prilično ograničen manevarski prostor, ali i krajnje neočekivane performanse, čak i na nešto vremešnijem hardveru. Očigledno je da u ovom slučaju jedno povlači drugo... Rečeno se odnosi na tweakovanje putem klasičnog GUI-ja, što znači da ako posedujete dovoljno znanja, vremena i strpljenja, „rearanžiranjem” naročitih konfiguracionih datoteka možda i stignete tamo gde ste naumili.

Manje agresivan

Stvar o kojoj se dosta pričalo u proteklom periodu je namera Microsofta da odustane od forsiranja instalacije updateova. E, sad, ako ste pomislili da se vraća davno ukinuta mogućnost potpunog blokiranja „zakrpa”, moraćemo da vas razočaramo. Naime, sigurnosne patcheve, drajvere i nadogradnje antivirusnog paketa ne možete nikako da blokirate (barem ne na duži vremenski period), ali kada su u pitanju „velike” nadogradnje, baš kao što je ova, stvari stoje nešto drugačije. Po novom, za Update tasterom ne morate da posegnete sve dok stara iteracija Desetke ima zvaničnu podršku Microsofta, a to je (kako sada stvari stoje) čitavih 18 meseci. Naravno, na vreme ćete biti obavešteni da je naročita nadogradnja spremna, ali nećete biti primorani da posegnete za instalacijom. S druge strane, sigurnosne „zakrpe” i drajveri smatraju se delom od esencijalne važnosti i tu važe nešto drugačija pravila – možete da ih izbegavate maksimalno 35 dana. Ne dajte se zbuniti inicijalnim ograničenjem od sedam dana jer ga je dozvoljeno ponoviti do pet puta. Zašto jednostavno, kad može da bude komplikovano, zar ne? Inače, sada su i korisnici Home verzije Desetke dobili mogućnost da „pauziraju” pristizanje security patcheva, što svakako predstavlja još jedan korak napred.

Iako smo svesni činjenice da su korisnici od samog pojavljivanja Desetke na tržištu dizali larmu i galamu upravo kada je u pitanju neodloživo instaliranje „zakrpa”, to ne znači da su se stvari drastično promenile. Na kraju ćete, hteli to ili ne, opet morati da ih instalirate, jedino što više neće predstavljati toliko velik trn u zadnjici. Konačno, Microsoft je učinio nešto i za korisnike koji su imali problema prilikom instalacije nadogradnji usled nedostatka slobodnog prostora na hard-disku. Kako? Jednostavno su „rekli” operativnom sistemu da po instalaciji bespovratno rezerviše sedam gigabajta slobodnog prostora na hard-disku, dok ga još ima, i na taj način vam onemogući da išta drugo radite sa njim. Funkcija ne može da se isključi, ne može da se podesi količina rezervisanog prostora, a ne možete ni da mu promenite namenu. Ako je za utehu, navodno, instalirani programi/sistemski procesi ovaj prostor moći će da koriste za smeštanje privremenih podataka, ali će oni automatski biti obrisani kada na red dođe instalacija nadogradnji.

Štrp tamo, štrp onamo

Ako bismo krenuli sa nabrajanjem svih poboljšanja, ma koliko se ona činila beznačajna, to bi zaista potrajalo. Međutim, pažnju ipak moramo da vam skrenemo na neke sitnice koje korišćenje nove verzije Desetke čine različitim u odnosu na prošli put.

Ako otvorite komandni prompt ili Windows PowerShell sada možete da zumirate sadržaj držeći pritisnut taster ’Ctrl’ i rulajući točkić na mišu (kao kada podešavate veličinu ikonica na desktopu). Sve prolazi bez pikselizacije i uz očuvanje geometrije prikaza, a ako vam treba još mogućnosti, kliknite desnim tasterom miša na Titlebar, iz kontekstualnog menija izaberite opciju Properties i prebacite se na karticu Terminal – očekuje vas šaka puna eksperimentalnih mogućnosti.

File Explorer po defaultu aktivira segmentiran prikaz datoteka u direktorijumu Downloads, pa na jednostavan način pronalazite datoteke preuzete u toku nedelje, protekle sedmice, prethodnog meseca i tako dalje. Segmenti su međusobno odvojeni linijama i na početku svakog je navedeno koliko se itema nalazi u svakom od njih. Ovo, inače, nije nova funkcija, ali je sada aktivna bez intervencije korisnika.

Verovali ili ne, konačno je dostupna i opcija za promenu veličine i boje pokazivača miša. Promene se apliciraju iz sekcije Ease of Access, a na raspolaganju je podešavanje veličine u 15 koraka (preko slajdera), ali i četiri načina za definisanje boje pokazivača. Kursor može da bude beo (po defaultu), crn ili u boji koju ćete sami da izaberete iz dostupne palete. Četvrta varijanta je kursor inverzne boje koja se automatski (čitaj: „u letu”) prilagođava na osnovu boje pozadine. Oblik pokazivača i dalje nije moguće podešavati.

Xbox Game Bar takođe može da se pohvali dugo očekivanim faceliftom. Više ne možemo da kažemo da je u pitanju Game Bar na koji smo navikli, već modularno radno okruženje koje se nalazi pod kontrolom korisnika. Tako se na ekranu za vreme igračke sesije „iscrtavaju” upravljačke forme preko kojih kontrolišete tok snimanja i „emitovanja” sadržaja, tu je i kontrola intenziteta svih detektovanih izvora zvuka, odnosno Performance odeljak koji u realnom vremenu pokazuje grafik zauzeća procesora, memorije i grafičke kartice. U miks je uključena i Beta verzija chat klijenta koji je povezan sa Xbox Social mrežom. Konačno, mnoge će obradovati što postoji Spotify integracija koja omogućava da tokom igranja uživate u omiljenim muzičkim numerama.

• • •

Windows 10 je načinio još jedan evolutivni skok i sve je teže i teže držati korak sa konstantnim izmenama koje programeri prave. Navodno, u budućnosti će se to izmeniti, jer ako je verovati glasinama koje stižu iz Redmonda, verzija 1903 mogla bi da bude jedina koja će nam biti prezentovana ove godine. Ne možemo da se otmemo utisku da je Microsoftov front trenutno izuzetno rastegnut i da kompanija jednostavno nema dovoljno vojnika da pokrije sve linije i otvorena žarišta. Problemi sa puštanjem nadogradnji „u etar” poslovično se ponavljaju, u isto vreme funkcije se gase i dodaju se nove, dok neke ideje bivaju prezentovane u polugotovom obliku (dobar primer za to je segregacija Search funkcije i Cortane).

Kao i u prethodnim slučajevima, neke stvari su otpale, a ima i onih koje su najavljivane, a sada im nema ni traga ni glasa. Recimo, bilo je snažnih nagoveštaja da će sa potonjim updateom stići i mogućnost pokretanja igara nativno pisanih za Xbox. S druge strane, ono što nam se u Insider Buildovima dopalo – svojevrsni Userbar (čitaj: Account Banner) u sekciji Settings, koji je nudio prečice za pristup nekim od često korišćenih funkcija sistema, misteriozno je nestao u magli. Na kraju, sa velikim nestrpljenjem očekivani Edge browser baziran na Chromiumu ostao je sanak pusti, pa od korišćenja add-onova pisanih za Chrome, naročitog Internet Explorer radnog režima i open source programskog koda – za sada nema ništa.

Bilo kako bilo, nova verzija Desetke donosi daleko više noviteta nego što smo to uspeli da pomenemo i, kada se postavi pitanje svrsishodnosti njene instalacije, svaka rasprava je izlišna. Ne, suprotno je od onoga što ste upravo pomislili!

Vladimir PISODOROV