U danima mlade golobradosti, druge polovine devedesetih godina, kompanija SSI pekla je i prašila svojim legendarnim poteznim strategijama iz tzv. „Five-Star” serije. Panzer General, Allied General, Pacific General, Star General i Fantasy General uspešno su mi uništili društveni i spolni život, a o efektu na školovanje ne mogu ni da razmišljam, a da se ne setim ćaletovog vrtenja glavom uz: „Eeee, moj sine, mladost je samo jedna, gledaj u ekran kad odeš u penziju, idi juri žene ili makar uči fiziku...” Sin nikad nije postao inženjer, advokat ni seksualni tiranosaurus kao Džesi Ventura, ali je tokom nekoliko hiljada sati uspešno apsolvirao svih pet Generala.

Od zlatne ere proliferacije poteznih ratnih strategija prošlo je već dve decenije, tokom kojih su mnogi igrački žanrovi umirali i ponovo se rađali, samo da bi nanovo otegli papke. Jedna od poslednjih kompanija koja ozbiljno čuva vatru wargaminga jeste Slitherine, izdavač koji zadrto opstaje bez obzira na smene trendova i globalnih ukusa, prvenstveno zbog specifične tvrdoglavosti publike koja kupuje ovaj tip igara. Moglo bi slobodno da se kaže da je Slitherine za ratne strategije ono što je Paradox Interactive za geopolitičke simulacije.

Njihov najnoviji izdavački poduhvat jeste Fantasy General II, na kom radi studio Owned by Gravity. Igra nije remaster, već neposredni nastavak originala, s kampanjama koje bi trebalo da nastave da pletu sagu o magičnom svetu kojem su svi osim pravih manijaka odavno zaboravili ime. Igre još nema u early accessu, ali ljubaznošću Slitherineovaca, dobio sam priliku da odigram gotovo kompletiran build igre, savršeno funkcionalan i igriv, ali malo nebrušenih ivica.

Kampanja koja je mogla da se igra u ovoj verziji smeštena je na daleki sever Keldonije, tri stotine godina nakon epske klanice iz prve igre. U ulozi ste sposobnog sina starog vorčifa, koji preuzima kontrolu nad armijama varvarskog, pseudovikinškog klana čije miroljubivo rvanje s negostoljubivom prirodom prekidaju armije konkurentskih klanova, šumski trolovi i imperija. Kampanja eskalira vrlo polako, uvodeći u svakoj misiji po jedan novi taktički ili strateški koncept koji klasičnu poteznu mehaniku bibere sa desetinama dobrih fazona. „Vikingolike” jedinice kojima komandujete startuju kao dva osnovna arhetipa (mačevaoci i kopljanici) koji skupljaju borbeno iskustvo i evoluiraju preživljavanjem u bitkama uz investiciju zlata i specifičnih resursa (oružje, mana i oklopi), prenoseći se iz misije u misiju u maniru svih ranijih General igara. Ako, na primer, želite da osnovnu, slabo upotrebljivu jedinicu naoružanu kratkim kopljima evoluirate u skirmish jahače na losovima sposobne za taktiku udri i beži, trebaće vam šezdesetak zlatnika i oružje (resurs), a tu vrstu trupa možete dodatno profilisati u više pravaca – prvi je jača verzija jahača, dok je druga šaman, specijalista za samonovanje i čarmovanje divljih životinja, čija evolucija traži manu (takođe redak resurs). Sistem je složen i zahtevan, a zlata i resursa nikada nećete imati dovoljno, pogotovo ako imate tendenciju da u bitkama gubite nabudžene jedinice. Evolucija heroja je nešto drugačija, jer ne zahtevaju novac i resurse, a klasa im ostaje uvek ista, uz široke mogućnosti dubljeg profilisanja putem talenata i opreme (artefakata) koje nose. Ovo igri daje snažnu RPG komponentu, koja je pojačana nelinearnošću događaja i misija u kampanji. Stalno ćete biti stavljani u situacije da morate da odlučite o nekom bitnom detalju, bilo da se radi o saveznicima u određenoj misiji (ljudi ili trolovi, recimo), bilo u pogledu izbora misije koja je pred vama. Zlato i resurse u misijama nalazite van standardne putanje, obično u pećinama, ruševinama i drugim kriptičnim lokacijama koje morate da nađete i istražite (i eventualno probudite medvede ili druge čuvare, što vam može zakomplikovati žiznj). Većina misija u igri može da se dobije pažljivim i sporim napredovanjem, ali takav stil igranja podrazumeva manji plen na kraju misije zbog interesantne mehanike „gubljenja vrednosti” od koje pate regioni zahvaćeni ratom. Nema prečica, ako želite uspeh, pogotovo ako igrate na hard (A kako drugačije?), moraćete da budete sposobni kao fantasy lisica.

Potezna borba začinjena je sistemima koje ćete otkrivati jedan po jedan. Mehanika varvarskog juriša i napada iz zasede, skrivanja jedinica po šumama, korišćenja prednosti terena u zavisnosti od vrste jedinice, potreba za izviđanjem i značaj skirmish jedinica sposobnih za hit & run taktiku, bacanje magija i prizivanje duhova predaka da se bore na vašoj strani... Bogatstvo fantasy arsenala i bestijarijuma i neki elementi igre možda će vas podsetiti na rane verzije Disciplesa, legendarne igre iz 1999. kojoj bi takođe pasovao moderan rimejk ili direktni nastavak.

Originalni Fantasy General bio je 2D strategija u vizuelnom stilu Panzer Generala, dok je dvojka zaplovila izometrijskim 3D vodama Panzer Generala 3D Assaulta. Da, o PG3DA mislim isto što i vi, ali tokom poslednje dve decenije developeri su naučili sve bitne lekcije vezane za implementaciju poteznog koncepta u 3D okruženju, tako da je Fantasy General II lepa, udobna i funkcionalna igra, koja je za sada malo zahtevnija nego što bi trebalo (grafička huči kao da pokušava da ohladi RBMK reaktor). Igru, inače, pokreće Unity engine, popularan zbog fleksibilnosti i činjenice da je besplatan, odlično dokumentovan i lak za implementaciju.

Konačni datum izlaska Fantasy Generala II biće najverovatnije obznanjen na Gamescomu, ali pametan novac kaže da će to biti ove godine.

Miodrag KUZMANOVIĆ