Age of Wonders: Planetfall

U današnje vreme je prava retkost da jedan studio ostane toliko dugo uz jednu franšizu kao što je holandski Triumph Studios ostao uz Age of Wonders. Pre tačno dve decenije, originalni AoW je bio Triumphov prvenac, a sada smo dobili petu igru u serijalu i prvi naslov u tom nizu koji je napustio fantasy milje u korist naučnofantastičnog okruženja. Dok je promena tematskog settinga trenutno primetna i predstavlja verovatno najupečatljivije odstupanje od temelja na kojima je ovaj serijal podignut, to je istovremeno posredan način da autorski tim saopšti svojoj publici da sa ovom igrom planiraju da eksperimentišu i menjaju dosta stvari „ispod haube”. Neke od tih promena su kvalitetne i dobrodošle, a druge na momente deluju nepotpuno razrađeno... možda je jednostavno potrebno da se naviknemo na njih.

Dakle, radnja ove igre nema očiglednih dodirnih tačaka sa fantazijskim kraljevstvima iz prethodnih igara, nego nas priča vodi u daleku budućnost. Zapravo, ta budućnost je toliko daleka da je u njoj već prošlo više hiljada godina otkako je misteriozna kataklizma uništila Star Union, ujedinjenu imperiju koja je obuhvatala mnoge inteligentne vrste i bacila galaksiju u mračno doba u kom nije moguće putovanje nadsvetlosnim brzinama. Izolovani i prepušteni sami sebi, brojni fragmenti Star Uniona razvili su se u jedinstvene nezavisne frakcije. Sada, kada ponovo imate sposobnost putovanja do drugih planeta, na vama je da pokušate da ponovo podignete uniju na noge, klasičnim metodama – ekonomski, diplomatski, naučno i, naravno, vojno. Priča se odmotava kroz kampanju sa 12 misija koje će vas prošetati kroz sve frakcije, a tu su i nezavisni scenariji, kao i nasumično generisane mape za slobodan skirmish ili multiplayer na kojima možete da proizvoljno nameštate brojne parametre, kao i uslove pobede u okršajima za do 12 igrača. Na početku pokretanja svake nove partije podešavate brojne karakteristike svoje frakcije, kao i vašeg glavnog vođe koji dodatno utiče na sve aspekte funkcionisanja vaše kolonije. Kada ste sve podesili, vreme je da se iz orbite spustite na površinu planete, to jest izvedete naslovni Planetfall, i bacite se na posao.

Igra vas odmah stavlja pred stratešku mapu planete na kojoj se nalazite i iako ona, vizuelno, svakako deluje veoma vanzemaljski, na prvi pogled će vam biti jasno da se radi o delu serijala Age of Wonders. Dok je kompletna mapa podeljena na heksove, pojedini geografski segmenti čine jedinstvene celine sa različitim bonusima ili lokacijama od interesa, koje kontrolišete podizanjem gradova ili isturenih baza (analog outpostima iz ranijih AoW naslova.) Unutar gradova je sve i dalje u dobrom starom stilu 4X klasika – podižete građevine, izučavate tehnologije, regrutujete jedinice i širite uticaj na okolinu. Kao što to obično biva, svaka oduka ima uticaj na lokalno stanovništvo i uvek treba imati u vidu njihovo blagostanje i stepen sreće. Naravno, ako želite da igrate kao nemilosrdni despot koji gasi pobune kada izbiju, i to je opcija.

Ponovo u duhu serijala, armije se kreću u stackovima od maksimalno šest jedinica. Najmoćnije jedinice su heroji, borbeni komandanti koji poboljšavaju efikasnost armija koje vode. Zbog toga što sticanje iskustva tokom bitaka ima mnogo veći efekat na njih nego na obične jedinice, heroji mnogo brže postaju sve moćniji i opasniji. Dok prvog komandanta dobijate automatski, naknadni mogu da se regrutuju kada se nasumično pojave na kapiji nekog od vaših gradova. Dok su pre samo herojske jedinice imale tu privilegiju da nose opremu koja im popravlja karakteristike, sada svaka jedinica ima pet slotova za opremu i modifikatore. Kako bi igrači ovaj sistem koristili promišljeno, promena „loadouta” troši resurse kao što su energija ili nauka, a efekt stupa na snagu tek jedan potez nakon promene, tako da ne možete da žonglirate brzo sa opremom. Čak i pored ovih ograničenja, prilagođavanje opreme i pogotovo veština heroja pruža širok spektar mogućnosti i taktičke raznovrsnosti.

Što se borbe tiče, mehanika će trenutno biti jasna veteranima AoW serijala. Kada naiđete na stack protivničkih jedinica, imate mogućnost da dopustite računaru da automatski reši sukob (što je suprotno duhu i smislu AoW-a, a bespotrebno vam gubi jedinice) ili da se upustite u odlično izvedenu taktičku borbu. Kao u ranijim igrama u serijalu, bojno polje taktičke mape se formira automatski na osnovu sedam heksova strateške mape – onog na kom je napadnuta jedinica i šest okolnih šestougaonika. To znači da dok borbu počinjete napadom jednog svog stacka na jedan neprijateljski, u bici će „osvanuti” i sve armije sa navedenih susednih heksova. Posledica ovog sistema je neophodnost pažljivog pozicioniranja svojih jedinica na strateškoj mapi pre pokretanja borbe. Tokom samih bitaka, sve jedinice imaju specifične vrednosti i tipove napada, specijalnih sposobnosti, domet oružja i kretanja. Takođe, imaju i tri akciona poena, što dozvoljava specifičnu kombinaciju pomenutih aktivnosti. Praktično, to samo naglašava potrebu da budete dobro upoznati sa mogućnostima svojih i protivničkih jedinica kako biste optimalno iskoristili njihov položaj. Smer napada, vrsta terena i okolni objekti imaju uticaja na ishod svakog napada, što će vam igra ljubazno pretvoriti u procente uspešnosti. Tempo borbi je načelno vrlo dobar, čak i kada se radi o sukobu armija sa većeg broja heksova. Jedinice su odlično nacrtane i animirane, a zvučni efekti pojedinih napada i sposobnosti će vam izmamiti osmeh.

Koga ćete to, u Planetfallu, voditi u borbu i galaktičku ekspanziju? U igri je šest glavnih frakcija koje su dostupne igraču, kao i pet sporednih koje predstavljaju isključivo kompjuterski vođene snage na različitim planetama. Vanguard je „najljudskija” i idealna početna frakcija. U pitanju su ostaci vojnih snaga koje su poslate u istraživanje van granica Star Uniona. Po povratku, tek probuđeni iz krio-sna otkrivaju da se desila kataklizma i kreću u uspostavljanje nove Unije. Vanguard se oslanja na jaku vojsku sa naglaskom na dalekometne jedinice, dronove i turrete. Potpuno ženska frakcija Amazonki potiče od grupe bioinženjera koja se obrela na divljoj planeti. Da bi preživele, naučile su da kontrolišu brojne vrste džinovskih životinja. Amazonke su nadmoćne ekonomski i vojno na šumovitim terenima. Syndicate su potomci okrutnih trgovaca sa jakim ekonomskim i diplomatskim sposobnostima. U borbi se oslanjaju na tajnovitost, psioničke napade, kao i porobljene jedinice.

Assembly je frakcija koja veoma podseća na Borg iz Star Treka. Ova rasa tehno-zombija nastala je od genetski modifikovanih vojnika koji svoj život produžavaju organima i tehnologijama koje osvojenim na bojnim poljima. Assembly su najbolji istraživači, a u stanju su i da nakon bitke ponovo sastave pale jedinice. Kir’Ko je rasa velikih insekata koje je Star Union držao pod kontrolom. Bez nadzora su se brzo raširili po velikom broju planeta, evoluirajući u sve opasnije oblike. Kir’Ko je frakcija čija populacija najbrže raste, što im omogućuje da prave ogromne armije sa mnoštvom melee jedinica. Na kraju, Dvar su, efektivno, svemirski patuljci! Radi se o potomcima istraživača koji su se zadesili na toliko negostoljubivoj planeti da je jedini način za da prežive bio selidba duboko ispod površine gde su im ogromne mašine pomogle da opstanu. Dwar imaju moćnu industriju i sposobnosti da menjaju teren, a u bitkama se oslanjaju na eksplozive.

Što se tiče frakcija koje nije moguće izabrati, tu su rase kao Autonom – inteligentni roboti i Growth – svesne biljke. Zatim, Paragon su ostaci ohole elite Star Uniona koje je bogatstvo održalo u životu, a Psi-fish su čudni lebdeći vanzemaljci čiji broj je značajno porastao nakon kataklizme. Na kraju, tu su i Spaceri, potomci VR Gamera kojima su potraga za opasnošću i adrenalinom glavna motivacija.

Dok svaku mapu počinjete na čelu jedne od frakcija, njihove specijalnosti možete da nabavite diplomatijom i trgovinom, ili nakon osvajanja njihovih gradova (često sa značajnim penalima po raspoloženje populacije). Pomenuta diplomatija je značajan dodatak u odnosu na prethodne igre u AoW serijalu, ali uspešnost njene implementacije je diskutabilna, pre svega zbog toga što pažljivo stican uticaj i reputacija kod neke frakcije može trenutno da nestane kada ta ista frakcija neobjašnjivo reši da vas napadne. Sam sistem za razvoj tehnologija je veoma kompleksan i ima više nivoa – vojni, društveni, ekonomski, doktrinski, operativni... Promišljeno kretanje po meniju granajućih tehnologija predstavlja samo za sebe pozamašan izazov, jer ne postoji univerzalna idealna putanja, nego samo jedno od nekoliko rešenja za savladavanje trenutnog problema na planetarnoj mapi. Sve to u sprezi sa strateškom i taktičkom komponentom stvara čist užitak kod fanova dobrih 4X igara.

Sa tehničke strane, igra zaista izgleda impresivno. Dizajn objekata i detalja na strateškoj mapi je prelep, a jedinice i animacije u bitkama su na visokom nivou. Zvuk je isto veoma kvalitetan, dok se muzika kreće između nenametljive i neupadljive. Najbitnije, jedinice i frakcije imaju upečatljiv karakter koji igru puni šarmom, a nebrojeni citati na koje nailazite tokom igranja samo dodaju šmek već odličnoj atmosferi. Age of Wonders: Planetfall načelno nema nijedan ozbiljan „kamen spoticanja” koji će negativno uticati na igračko iskustvo. Ukoliko imate naklonost ka 4X naslovima, ovo je igra koja se ne propušta. Kao što ste u prošloj igri u serijalu mogli da potrošite sate čitajući Book of Wonders (internu enciklopediju igre), slična je situacija i ovaj put sa Imperijalnim arhivom. Možda bi interfejs mogao da bude bolji i intuitivniji kako bi sve teklo još brže i bez toliko bukvalnog učenja, ali sadašnje stanje stvari je potpuno u duhu serijala. Kada se sve sabere, za igrače koji uživaju tome da pročešljaju detalje i prokljuve mehaniku, Planetfall je poslastica koja može da zabavi dugo, dugo vremena.

Dragan KOSOVAC