Da se nešto čudno događa Bakica je shvatila u momentu kada je htela da skuva ručak (eh, ta skleroza...). To što u čitavoj kući od članova njene porodice nije bilo ni traga ni glasa nije mnogo uzbudilo vremešnu gospođu, ali kada se ispostavilo da je njena sveska sa receptima naprasno dobila noge, umesto ravnodušnosti Bakicu je uhvatila panika i bes. Cunjajući po sobama sopstvene kuće u potrazi za bilo kakvim tragom, postarija dama je sasvim slučajno otkrila gorku istinu: Ludi Zec, predvodnik tajne špijunske organizacije kojoj pripada i njen rođeni zet Džordž, pohvatao je sve one koji joj nešto znače, ukrao njen omiljeni kuvar, porodičnu kuću katapultirao u svemir i uveo maltene vanredno stanje u čitavom planetarnom sistemu, a sve zarad osvete zbog nečega što je Bakica davno učinila. „Tako znači”, pomisli Bakica u sebi, „rešio si da udariš na slabije od sebe. E, zato ćeš imati posla sa mnom!” Nekoliko minuta kasnije junakinja ove priče sedela je u letećoj veš mašini i jezdila prostranstvima svemira u potrazi za svojom porodicom.

Programerska mašta smišlja svašta. Da je to tako svedoči primer izraelske firme „Telstar” u kojoj se rodila ideja da se jednom za svagda formulišu standardi kako treba da izgleda prototip idealne kompjuterske heroine za 21. vek. Svi vi koji ste pomislili na Laru Kroft, njenu dugačku kosu i zategnute obline treba da znate da niste nimalo u trendu. Naime, ispitivanje javnog mnjenja koje su izvršili stručnjaci pomenute firme pokazalo je da savremenu kompjutersku junakinju treba tražiti među sedokosim gospođama od preko sedam „banki”. Pored ovog osnovnog uslova, kandidatkinja mora da poseduje još neke kvalitete kao što su: blaga razrokost, „O” noge, opuštenost istaknutih delova tela, sklonost ka konzumiranju alkohola, agresivnost i stil izražavanja u odnosu na koji je rečnik Kalamiti Džejn više nego prefinjen. Da ne bi sve ostalo samo u domenu puke teorije, „Telstar” i „Sir-Tech” su udružili snage i kreirali Bakicu - najvitalnijeg bapca u svemiru, a i šire.

Da jevrejski humor može biti podjednako kvalitetan kao i onaj koji nam kroz kompjuterske igre dolazi sa Zapada, svedoči primer avanture Armed & Delirious. U pitanju je komična storija o doživljajima jedne babe koja treba da istraži pet planeta (odnosno dvanaest celina) u potrazi za svojim kuvarom i najbližim članovima porodice (ovo drugo, kad baš mora). Svetovi u ovoj igri posvađani su sa pojmovima kao što su realnost i razum, tako da sve, od prve do poslednje scene, deluje šašavo, izokrenuto, paradoksalno i nadasve smešno. Tako, na primer, Bakičin grudnjak služi kao prostor za odlaganje svih predmeta (od igle, preko ragbi kacige, pa sve do letećeg ormana), omiljeno mesto za sunčanje njene unuke je mikrotalasna rerna, a njen najmlađi unuk zabavlja se vozeći građevinski valjak u želji da pregazi Napoleona (?!). Sve je popraćeno adekvatnim komentarima i dijalozima koji su takođe izuzetno duhoviti.

Kompletna avantura urađena je rednering tehnikom u tri dimenzije, što je nekarakteristično za ovu vrstu igara. Grafika je zato lepa, šarena (preovlađuju vedri tonovi) i detaljna, iako je korišćena paleta od svega 256 boja. Muzika, koja je često obogaćena i vokalnim deonicama, takođe zaslužuje pohvale. Igri se, inače, mogu staviti dve manje zamerke: potreba za čestim menjanjem CD-ova (ne razumemo zbog čega su delovi jednog te istog sveta, dakle, međusobno bliske lokacije, razasute na različitim diskovima) i ograničenost u pomeranju glavne junakinje unutar scene (Bakica ne može zauzeti proizvoljan položaj na ekranu, već se mora kretati po unapred definisanim putanjama). Interesantno je da Armed & Delirious nema nijednu pravu međuanimaciju, ukoliko izuzmemo uvod i finale. Da li je to dobro (sa stanovišta dužine) ili loše (sa stanovišta atraktivnosti), ostavljamo vama da procenite.

Sudeći po scenariju igre, čovek bi lako mogao doći do zaključka da se radi o jednostavnoj avanturi koja se, i pored prividne dužine od pet kompakt diskova, može preći za dva-tri dana lagodnog igranja. Međutim, ovakva procena je daleko od stvarnosti. Armed & Delirious je izuzetno dugačka i neuobičajno teška igra koju će rado igrati samo tvrdokorni avanturisti sa čeličnim nervima. Velika težina je posledica ogromnog broja naizgled nelogičnih problema koji, kada se reše, imaju smisla, ali od igrača zahtevaju „svemirsko” rezonovanje. (Na primer, da bi se neispravna vrata od lifta zadržala u otvorenom položaju, potrebno je uz pomoć ventilatora rotirati celokupnu scenu (lokaciju) za 90° i tako u tu svrhu iskoristiti gravitacionu silu.) Delimično olakšanje predstavlja audio kaseta na kojoj je snimljen dnevnik Bakičinog zeta Džordža u kome su sadržane korisne informacije za rešavanje nekih zaguljenih zagonetki.

Čitavu stvar dodatno komplikuje tzv. „Drag” opcija koja se u ovakvom obliku prvi put javlja kod jedne kompjuterske avanture. Ona u osnovi predstavlja objedinjavanje „Push” i „Pull” funkcija, ali na krajnje specifičan način. Svaki put kada je potrebno pomeriti neki objekat iz jednog položaja u drugi, igrač mora precizno naznačiti pravac tog pomeranja pomoću linije koja se proteže od samog objekta, pa sve do željenog odredišta. To je, naravno, lakše reći nego uraditi zato što su programeri dozvolili da maksimalno odstupanje položaja linije koja se povlači od idealnog pravca pružanja bude veoma malo (svega nekoliko lučnih stepeni u pozitivnom ili negativnom smeru). Tako vam se može desiti da steknete pogrešan utisak da se neki predmet ne može pomeriti, jer ste „za dlaku” promašili tačan položaj linije. Sve u svemu, onaj ko uspe da završi ovu avanturu bez ikakve pomoći, unapred zaslužuje naše čestitke.

Armed & Delirious ponegde se može naći pod imenom Dementia. Dve verzije se razlikuju samo po naslovu, i to u zavisnosti od toga kom tržištu su namenjene.

Slobodan MACEDONIĆ