Ništa vam ne vredi što imate dobru ideju i kvalitetno radite, ako nemate pravi način da se plasirate na tržištu. Jedan od klasičnih primera za ovu tvrdnju je kratkotrajan bljesak firme „7^th Level”. Na kompjuterskoj sceni se pojavila pre nekoliko godina i napravila bum sa naslovom Monty Python’s Complete Waste of Time, koji i dan-danas predstavlja jedan od retkih interaktivnih multimedijalnih projekata u pravom smislu te reči (tome su se donekle primakli samo Activity Center projekti „Disney Interactivea”). Suština ovog CD-ROM izdanja je u tome da kompjuter reaguje na skoro svaki klik mišem, bilo gde na ekranu (reprodukujući animacije Terija Gilijema, i zvučne ili video inserte iz TV serije „Leteći cirkus Monti Pajtona”). „7^th Level” je zatim strelovito krenuo ka vrhu igračkog tržišta kvalitetnim naslovima kao što su Battle Beast, Arcade America, Take a Best Shot at your Boss, Monty Python & The Quest for The Holy Grail, Ace Ventura... I, kako je počelo tako se i završilo – labudova pesma „7^th Levela” takođe je bazirana na humoru družine „Monti Pajton” i takođe odudara kvalitetom, fazonima i zanimljivošću od gomile stereotipnih igara koje nam u poslednje vreme stižu. Nažalost, to je i poslednji projekat „7^th Levela” – kompanija je bankrotirala u nemogućnosti da se probije na tržištu.

Naravno, da biste imali volje da čeprkate po Smislu života, bitan je jedan preduslov – morate biti naklonjeni bizarnom humoru Pajtonovaca. Još bolje je ako ste gledali igrani film po kojem je igra rađena – prepoznaćete scene i lakše se snalaziti u njima.

Za razliku od prethodnih Monty Python izdanja, ovde je izvođenje poboljšano utoliko što se ne odigrava na jednom statičnom ekranu, već je moguć okret u 360°, kao u igrama Zork serijala. Animacije su dobrog kvaliteta, uz jednu ogradu – radio ih je Teri Gilijem svojom prepoznatljivom tehnikom (likovima se pomeraju samo usta gore-dole, kao da su na pokretnom kartončiću). To, naravno, značajno odudara od diznijevskog stila animacije koji se često viđa u savremenim igrama. Međutim, pokreti usta savršeno su sinhronizovani sa zvučnim zapisom, a likovi povremeno naprave i adekvatnu grimasu, kao što su to radili i u filmu.

Na prvom disku igre obuhvaćene su sve scene iz filma, od Rođenja do Smrti. Uglavnom se zadatak igrača svodi na usmeravanje aktera da izgovoraju dijalog prema originalnoj filmskoj verziji. U sve to je upakovana i neka mini-igra, uglavnom logičke prirode. Uspešnim okončanjem scene ostaje vam nagradni predmet, a da biste pokrenuli i dovršili finalnu scenu Smrti neophodno je prethodno sakupiti sve te predmete. Neki delovi scena u stvari su komletne reprodukcije filmskih inserata (dakle, gledaj i uživaj), a ostatak je urađen istom tehnikom kao u Monty Python & The Quest for the Holy Grail.

Svaki zadatak pun je lažnih mamaca, tzv. „crvenih haringi”. Kliktanjem po raznim objektima na ekranu aktivirate gomilu duhovitih i bizarnih rečenica ili animacija. Ima ih toliko da nema šanse da sve odgledate/odslušate u prvom prolasku scene, što je svakako za pohvalu. Kurzor menja oblik kada se nađe na delu ekrana koji se može aktivirati, što nije bio slučaj sa Gubljenjem vremena. No, pošto je Smisao života rađen sa pretenzijom da bude igra, logično je da igrač ne želi da celo popodne provede na jednoj sceni pokušavajući da dokuči šta može a šta ne može da aktivira od šareniša na ekranu.

Koliko je prvi disk zanimljiv, toliko je drugi konfuzan. Naime, ako ste gledali film, još ćete se nekako i snaći sa problemima na prvom disku, odnosno znaćete kako scena treba da se završi pa da pređete na sledeću. Međutim, drugi disk Smisla života pun je novih besmislica Terija Gilijema i ostatka „Pajtonovaca” koji su učestvovali u CD-ROM projektu. To značajno otežava igranje, jer nemate nikakvu predstavu šta se u stvari od vas očekuje. Preostaje vam samo da klikćete po ekranu i pokušate da se snađete.

Premda ćete se puno igrati i ludo zabavljati sa ovim diskovima, unutar svega toga teško je naći konkretnu igru. Ima mnogo mini-igrica, kliktanje svuda po ekranu proizvodi duhovite komentare, ali svemu tome fali celovitost, odnosno kontinuitet jedne igre. Često ćete se naći u situaciji da ne znate šta dalje treba uraditi, jer rešavanje problema uglavnom podrazumeva odsustvo uobičajene logike, štaviše bolje je uraditi sasvim suprotno od onoga što vam deluje sasvim logično. To se i može očekivati od „Monti Pajton” ekipe, ali ume da bude frustrirajuće kada se negde zaglavite i ne možete da nastavite igru. S te strane je Complete Waste of Time bio bolje rešen – već samim naslovom stavljeno vam je do znanja šta vas čeka, a prelazak sa jedne lokacije na drugu nije ničim uslovljen.

No, ne treba zaboraviti da je „Smisao života Monti Pajtona” dobio 1983. godine specijalni Grand Prix na Kanskom festivalu, jer nije mogao biti posmatran u okviru uobičajene konkurencije igranih filmova, a prilično je odskakao po načinu korišćenja filmskog jezika i poetike. Tako nekako je i sa kompjuterskim izdanjem Smisla života Monti Pajtona – izdvaja se po mnogim aspektima kompjuterskog softvera; ali, gde je tu igra na kakvu smo navikli?

Nenad VASOVIĆ