U saradnji poznatog kanala za popularizaciju prirodnih nauka „Discovery Channel” i softverske kuće „Crossover” pojavila se nedavno izvanredno interesantna upravljačka simulacija Evolution. Da nije reč o profesionalnoj deformaciji zaljubljenika u biologiju svedoči i činjenica da su se ljudi koji su došli u kontakt sa diskom koji je poslužio za pisanje opisa jagmili oko njega, iako se neki od njih bave oblastima srodnim biologiji taman onoliko koliko su srodni Bog i šeširdžija. Reč je o izuzetno zabavnom, intelektualno zahtevnom softveru koji iziskuje angažovanje većeg dela asocijativnih zona kore velikog mozga, za razliku od većine novotalasnih simulacija koje forsiraju neuro-mišićne sinapse šake i prstiju.

Pomalo nezgrapno upakovana u Windows okruženje igra nudi predivnu grafiku, fantastične zvukove živih i izumrlih životinja (ove potonje su se trudili da rekonstruišu čuveni svetski stručnjaci iz oblasti paleobiheviorologije – nauke o ponašanju izumrlih vrsta), i izbor od dvestotinak vrsta koje vodite kroz proces evolucije. Možda nekome uzorak od oko dvesto vrsta deluje malo u odnosu na sveukupni diversitet živog sveta, ali autori igre su se ograničili na najreprezentativnije četvoronožne kičmenjake (Tetrapoda, u koje ne spadaju samo Agnatha i Pisces), kao najatraktivnije za široke mase.

Znanja iz biologije nisu neophodna da bi se igrom normalno i bez teškoća rukovalo, ali ukoliko „kanite pobijediti, ne smijete” propustiti da pročitate barem detaljno urađen Help, a bilo bi dobro i ždraknuti u neki ilustrovani priručnik paleontologije, jer će vam se u suprotnom desiti da posle stotinak miliona godina sve „vaše” vrste netragom iščeznu. Namerno je naglašeno „vaše” jer u igri može učestvovati više igrača, i tada pored prirodne počinje da deluje i jedna druga vrsta selekcije, koja neodoljivo podseća na real-time strateške igre.

Sami autori igre su se ogradili od bukvalnog tumačenja njenog naziva, jer doista je moralo da bude učinjeno previše kompromisa sa zahtevima tržišta da bi bilo koji evolucioni biolog mogao da je smatra za ozbiljnu. Ima tu i polifiletske evolucije, i nelogične kladogeneze, ali već i samo vaše čuđenje nad značenjem ovih stručnih termina govori da zbog toga igra nije ništa izgubila, čak naprotiv. Ono o čemu se mnogo više vodilo računa, a što sa samim izvođenjem ima više veze jeste evoluciona ekologija, tako da za svaki organizam treba pronaći odgovarajuću ekološku nišu i iz nje potisnuti eventualne konkurente.

Tokom igre bićete u prilici da razvijete različite pristupe osvajanju životnog prostora, bilo da se radi o tihom potiskivanju drugih vrsta preotimanjem optimalnih staništa i eliminisanjem iz lanca ishrane, bilo da se razvijaju takve predatorske vrste koje će efikasno tamaniti protivničke, a istovremeno neće ulaziti u koliziju sa sopstvenima. Ipak, i pored svog „strašnog” izgleda, grabljivice su neuporedivo ranjivije od „običnih” biljojeda ili bubojeda, tako da im, naročito u poodmaklim stadijumima igre (kada se dešava da istovremeno upravljate i sa više desetina vrsta), treba posvećivati puno pažnje, naročito kada su u pitanju ishrana i reprodukcija.

Izuzetno je urađen i odnos životinja koje vodite i ekosistema u kojem žive. Naime, svet se sporo, ali primetno menja, kontinenti klize, klimatske zone se menjaju, a povremeno dolazi i do manjih ili većih katastrofa koje ponekad označavaju prelaz iz jednog geološkog perioda u drugi. Ovi krupni događaji su od ključnog značaja u igri, jer jedna od osnovnih adaptivnih karakteristika organizama koje vodite jeste upravo „pripadnost” nekom od navedenih geoloških perioda. Inače katastrofe su praćene lepim animacijama, a posledice su lako uočljive (veliki krateri posle udara komete ili meteorita, glečeri tokom ledenih doba,...). Određene terene i određene klimatske zone prati i karakteristično i detaljno urađeno rastinje, pa ćete tako moći da uživate u pogledu na šume lepidodendrona i da pratite napredovanje prvih cvetnica.

Mane igre bi se svodile na nezgodno izvedenu komunikaciju sa operativnim sistemom (disk stalno nešto grebe, rezolucije se često menjaju, ponekad se pojavi „prijatni” wallpaper umesto ekrana igre, i sl.), ali tu se nikad ne zna ko je kriv, autori ili dotični operativni sistem. Druga mana je što je ipak neophodno određeno predznanje iz paleontologije, što igru definitivno ne svrstava u edukativni softver. Na posletku, igra je dosta realna po pitanju evolucionih mehanizama (selekcija, drift,...) nastanka i nestanka vrsta, što je u startu čini izuzetno teškom, ali šta da se radi, takav je život!

Eh, da, na kraju nešto i o cilju igre: naime šta god pisalo u Tutorialu, cilj NIJE (sem ako u specifičnim scenarijima nije tako naglašeno) dostignuti inteligentne forme života, već obezbediti svojim pulenima lagodan opstanak u većini ekosistema. Autori igre kažu da je za postizanje takve dominacije inteligencija maltene neophodna, ali izađite malo na ulicu i udahnite vazduh, a ako ste baš mazohistički nastrojeni kupite dnevne novine i pročitajte naslove, pa procenite da li je baš tako...

Viktor TODOROVIĆ