Legende o narodima koji su naprasno nestali sa lica Zemlje i gradovima koji su cvetali u raskoši i bogatstvu do trenutka kada ih je zadesila misteriozna kataklizma, oduvek su golicale čovekovu maštu. Atlantida - visokorazvijena civilizacija koju je prema Platonovom kazivanju progutalo more, El Dorado - legendarni grad zlata koga su konkvistadori bezuspešno pokušavali da nađu i Shangri-La - budistički manastir u bespućima Himalaja koji je zauvek ostao zagonetka za istraživače, za većinu ljudi samo su fantazija, ali za neke, poput Gejdža Blekvuda, „Agenta 5” iz agencije TSA (Temporal Security Agency) oni su stvarnost koja donosi velike izazove. Junak igara Journeyman Project i Buried in Time (SK 2/96) firme „Presto Studios” po treći put dolazi u situaciju da od njegovih poteza umnogome zavisi budućnost ljudskog društva. Tragajući za odbeglim „Agentom 3”, Gejdž saznaje da tri pomenuta grada nisu uništena zahvaljujući prirodnim pojavama, već da je njihova propast rezultat rata između dve vanzemaljske rase koje su se borile oko relikvije čiji su delovi čuvani u hramovima Atlantide, El Dorada i Shangri-Laa.

Legacy od Time je u odnosu na svog prethodnika doživeo radikalnu koncepcijsku promenu uvođenjem jednog zaista originalnog detalja. Naime, prototip novog odela za putovanje kroz prostor i vreme, koje Gejdž Blekvud za ovu priliku oblači prvi put, ima sposobnost mimikrijske transformacije u bilo koje ljudsko biće čiji je izgled prethodno skeniran i uskladišten u memoriju. Oni koji su igrali Journeyman Project i Buried in Time znaju da se u tim avanturama svaki kontakt sa ljudima iz prošlosti završavao porukom „Game Over” uz obrazloženje da je susret doveo do remećenja toka istorije. Zahvaljujući tzv. „kameleon” odelu igrač je sada u mogućnosti da direktno stupi u kontakt sa stanovnicima mitskih gradova i da normalno popriča sa njima. Štaviše, sposobnost imitiranja izgleda drugih ljudi često je jedini način da se reše pojedine zagonetke. Na primer, nije isto pojaviti se pred starešinom manastira Shangri-La u obličju hodočasnika ili u liku jednog Džingis Kana. Razgovori će u ova dva slučaja teći različitim tokom, a prikupljene informacije iz jednog dijaloga, mogu se koristiti u toku drugog, i obrnuto. Na osnovu ovoga može se reći da je Legacy of Time, u poređenju sa prethodnim nastavcima, otvorenija avantura sa stanovišta interakcije glavnog junaka sa okolinom.

Druga značajna novina je osavremenjeni igrački interfejs. Posle „slide-show” tehnike primenjene u Journeyman Projectu i unapređene varijante sa kontinualnim animacijama iz Buried in Time, treći nastavak koristi trenutno popularni sistem panoramskog prikaza lokacije koja se slobodno može obrtati za 360o. Suštinska razlika između ovog i drugih sistema koje smo sretali kod, na primer, najnovijih Zork igara, Shiversa 2 ili Black Dahlie je u tome što je ovde u okviru jedne lokacije omogućena ne samo rotacija oko vertikalne ose (dakle, po zamišljenoj cilindričnoj površini), već i u svim drugim pravcima (rotacija po sferičnoj površini). Da su autori o svemu vodili računa govori i to da se prilikom podizanja pogleda vertikalno naviše, i to u pravcu Sunca, javlja efekat kratkotrajne zaslepljenosti, ako ono u tom trenutku nije zaklonjeno nekom građevinom ili oblacima. Interfejs, međutim, ima i jednu bitnu manu. Rotiranje pogleda moguće je samo ukoliko se prethodno pritisne i drži levi taster miša. Ako vam kažemo da se isti taster koristi i za pomeranje unapred, pri čemu otpuštanje tastera proizvodi isto dejstvo kao i pritiskanje, verovatno će vam biti jasno u čemu je stvar: mala nepažnja ili nepreciznost dovešće do kretanja napred kada to ne želite. Ovo vas neće iznervirati prvi, drugi ili treći put, ali učestano ponavljanje ovog negativnog propratnog efekta, kad-tad će vas isprovocirati da na neki način izrazite svoje negodovanje.

Gejdžov stalni pratilac i savetnik, ali i dežurno smetalo i zabavljač zove se Artur. Prvi put uveden u igri Buried in Time kao produkt veštačke inteligencije koji agentu TSA pomaže u njegovim istraživanjima, Artur je evoluirao u pravu enciklopediju istorijskih, geografskih i etnografskih podataka koji, pored toga što tokom igranja olakšavaju snalaženje i rešavanje zadataka u određenoj vremenskoj zoni, služe i za upoznavanje igrača sa onim što današnja nauka zna ili samo nagađa o Atlantidi, El Doradu i Shangri-Lau. Artur je neka vrsta učitelja i vodiča koji samoinicijativno ili na poziv (kliktanjem na oblačić iznad njegove glave) iznosi osnovne informacije o poreklu, kulturi, religiji i običajima naroda čije predstavnike Gejdž sreće na putovanju. Edukativna dimenzija ove avanture namerno je potisnuta u drugi plan samom radnjom tako da igrač ni u jednom momentu nema utisak da prisustvuje multimedijalnom istorijskom času, ali na kraju, kada se igra završi i utisci slegnu, retko ko će moći da kaže da baš ništa nije naučio o osvajanjima Južne Amerike, budizmu, životu Džingis Kana, Platonu, teorijama o propasti Atlantide itd. Nemojte da mislite da je Artur uštogljeni tip koji će vas „ugušiti” svojim predavanjima, jer on ume da radi još ponešto - da peva, imitira poznate ličnosti, priča viceve, „izvaljuje” dosetke na račun vaših sagovornika koji, naravno, nemaju pojma sa kim pričaju, pa čak i da vas pecne nekim ciničnim komentarom ukoliko pokušate da uradite neku glupu radnju. Konačno, Artur je tu i da vam pomogne ako se zaglavite u igri. Sijalica iznad njegove glave znak je da na datoj lokaciji, ukoliko želite, možete zahtevati pomoć.

Legacy of Time je rutinski nastavak serije Journeyman Project koji je doneo neka vredna, mada ne izrazito originalna ili revolucionarna unapređenja. Igru preporučujemo mlađim i manje iskusnim avanturistima zbog njenog nenasilnog i poučnog karaktera, jednostavnosti i vizuelne lepote.

Slobodan MACEDONIĆ