Nosilac laskave, mada neformalne titule „distributera najgorih igara” u kuloarima dugogodišnjih igrača ovog parčeta Balkana je britanski „Interactive Magic”. Već duže vreme sa konjskom upornošću štancuju dosadne, nedovršene, u najboljem slučaju prosečne polufabrikate koji su u stanju da indukuju jednu od dve moguće reakcije : ravnodušnost ili podsmeh (uz nekoliko izuzetaka). To se podjednako odnosi na ono što sami proizvedu, kao i na naslove manjih firmi koje prodaju pod svojom etiketom. Ono što čudi je cena tih originala, koja se kreće u rasponu od 40-50$ čime ozbiljno zadiru u vrednosni razred najvećih hitova konkurentskih kuća. Uzevši sve to u obzir, njihov opstanak na tržištu je prava misterija. Ili magija.

Pred nama je srećni izuzetak. Prvenac austrijskog „JoWooda” je izvorno izdat kao Der Industriegigant samo za nemačko govorno područje, sa namerom da osveži posustali žanr klasičnih upravljačkih simulacija. Onda su agenti „I-magica” uleteli sa ponudom za distribuciju istog i van okvira Nemačke, preveli ga na engleski, odštampali nekoliko stotina hiljada kopija, adresirajući jednu i na Cetinjsku 1, 11000 Beograd.

Igra ne donosi radikalna iznenađenja. U najkraćim crtama, u pitanju je evoluirana verzija Transport Tycoona , donekle na kozmetičkom, ali prvenstveno na planu usložnjavanja ciljeva, sredstava i opcija koje stoje na raspolaganju. Industry Giant je bolja, lepša i veća igra od slavnog prethodnika, ali ipak ne dovoljno s obzirom na vremenski jaz koji ih deli. Jednostavno, nema hit-atribute bilo koje igre iz Tycoon serijala.

Cilj igre, pored ostvarivanja tržišne dominacije i s njom poveznog profita, je napredak ka mestu predsednika upravnog odbora vaše virtuelne korporacije. Nezavisno od izbora vida vođenja kampanje (slobodna karijera ili niz vremenski ograničenih zadataka) vaš napredak će se povremeno ocenjivati, čime stičete više ili manje glasova ostalih članova istog. Opcije za namicanje kapitala su mnogobrojne i podrazumevaju mogućnost izbora među sedam idustrijskih grana (automobili, igračke, elektronika, nameštaj...) od kojih svaka poseduje užu ili širu paletu proizvoda koji se mogu proizvoditi i prodavati. To je ujedno i glavna razlika u odnosu na Transport Tycoon, gde se vaš angažman svodio na optimizaciju mreže puteva, pruga i aerodroma i organizaciju špedicije. Pored takve vrste mikromenadžmenta (istina, nešto pojednostavljene), Industry Giant zahteva i „zatvaranje tržišne konstrukcije” kroz sklapanje lanca proizvodnje, otpreme i plasmana robe kupcima. U tome vam odmaže konkurencija koju sami birate, selektujući troje od mogućih pet finansijskih mogula ponuđenih na početku.

Borba za komad tržišnog kolača u suštini se svodi na praćenje potreba određenog grada, koje zadovoljavate gradnjom fabrika tražene robe i prodajom iste u delovima gde je najviše manjka (za detaljnije informacije o sondiranju terena pogledajte tutorial) Od suštinske važnosti je da lokaciju pogona odredite s obzirom na raspoložive resurse u blizini, kako bi se izbegla neusaglašenost tempa prijema sirovine i isporuke gotovih proizvoda. Resurse (drvo, metali, plastika) ne prikupljate sami, već ih kupujete od default-lokalizovanih rudnika, pilana, rafinerija i sličnih objekata na čiji broj i raspored nemate uticaja.

Maksimalni raspon u kome se igra može odvijati je period 1960-2060. godine, s tim da startnu dekadu možete sami da odredite. Tokom godina gradovi rastu, potrebe ljudi se menjaju, a napredak stalno donosi nove tipove proizvoda. To „donošenje” je značajan minus, jer nemate apsolutno nikakvog uticaja na model ili vrstu tržišnih novotarija. Pošto ne postoji opcija za istraživanje novih tehnologija, pa čak ni za dizajniranje modela (npr. automobila) u okviru kategorije, ograničeni ste da pojavu sveže robe eventualno propratite samo promenom proizvodnje. Tu dolazimo do drugog minusa. Svaka fabrika može da proizvodi samo jedan model jedne vrste robe. Znači, ako snabdevate omanji gradić sportskom opremom, biće vam potrebno 7-8 pogona čija površina može da prevaziđe onu sa stambenim blokovima. Ako rešite da ga opskrbite i sa, npr. televizorima i dijamantskim prstenjem, dobićete sliku industrijske apokalipse sa gradićem-taocem u okruženju. Naravno, konkurencija može dodati i svoje fabrike...

Nekome će možda zasmeteti i nedostatak tastera za ubrzavanje vremena. Na početku ga nemate dovoljno, ali kada se jednom ljudski organizujete i sačinite profitabilan lanac poslovanja, možete samo da blejite u ekran i gledate kako se keš gomila. Zabavu nudi mogućnost izgradnje neprofitabilnih objekata (stadion, luna-park) koji sa protekom godina doprinose rastu grada (i potreba stanovnika) u kome su lokalizovani. Itd.

Sagledana u globalu, igra ne predstavlja preterani izazov. Posle nekoliko sati provalićete šemu za lako bogaćenje, posle čega dalji razvoj imperije postaje rutina. Eh, da se neko seti da napravi sličnu igru, samo sa pravilima koja važe u SRJ. Zamislite stvari kao što su podmićivanje finansijske policije, članstvo u strankama, štrajkovi, otpuštanja, borba sa inflacijom, šticung, davanje robe iz kompenzacije umesto plate radnicima....

Miodrag KUZMANOVIĆ