Internet u Jugoslaviji znatno je napredovao. Gde se zapravo nalazimo?

Nedavno su se navršile dve i po godine od uvođenja Interneta u Jugoslaviji. Počeli smo sa linkom kapaciteta 64 Kb/s dok danas zahvaljujući raznim provajderima imamo linkove kapaciteta preko 6 Mb/s. Tokom prethodnih godina u štampi se moglo pročitati kako smo još sa uvođenjem Eunetovog linka od 2 Mb/s postali, po pitanju Interneta, najrazvijeniji od svih naših suseda. Istini za volju, naši prvi susedi nemaju naročito razvijenu Internet mrežu pa je ova izjava delovala veoma laskavo. Međutim, pogledajmo samo malo dalje od svog dvorišta. Slovenija za svoju akademsku mrežu poseduje zemaljski link do Beča kapaciteta 12 Mb/s. Naši linkovi ka inostranstvu sigurno bi bili bar duplo veći da je domaća akademska mreža uspela da prevaziđe probleme oko postavljanja sopstvene vsat stanice i da procedura i cena dobijanja dozvole za postavljanje vsat stanica nije takva kakva jeste. Vratimo se samo još jedan trenutak na pomenutu izjavu po kojoj Rumunija, kao sused Jugoslavije, ima lošiju Internet strukturu. Zanimljivo je da je u ovoj zemlji za dobija- nje dozvole za postavljanje vsat stanice dovoljno poslati faks ministarstvu i sačekati da odgovor ubrzo stigne na isti način.

Unutrašnje veze

Ali Internet ne čine samo linkovi prema inostranstvu. Za dobro iskorišćenje ovih veza potrebna je i dobra unutrašnja infrastruktura. U prvim mesecima Interneta u Jugoslaviji velike probleme pričinjavalo je stanje u tadašnjem PTT-u. Ovo javno preduzeće, koje ima monopol u oblasti fiksnih komunikacija, nije moglo da odgovori na sve tehničke zahteve s obzirom da zbog sankcija godinama nije uvožena krupnija telekomunikaciona oprema. Dakle u to vreme je bilo jako teško doći ne samo do kvalitetnog linka unutar Jugoslavije, već i do značajnijeg broja telefonskih linija za potrebe dial-up servisa. Dešavalo se da i najveći provajderi čekaju po više od pola godine na uvođenje trideset ili šezdeset telefonskih linija.

Tek pošto su telekomunikacije izdvojene iz PTT-a i gotovo polovina prodata stranim telekomunikacionim kompanijama došlo je do nabavke moderne opreme tako da je danas provajderima lako da dobiju veliki broj telefonskih linija, ISDN priključke, kvalitetne iznajmljene linije pa čak i priključak na Telekomov Internet link. I pored ove modernizacije koja je došla kao melem na ranu domaćim telekomunikacijama, još uvek postoje određeni problemi sa kompatibilnošću stare i nove opreme tako da problemi korisnika dial-up servisa još uvek nisu rešeni.

Dalji razvoj

Telekom Srbije već je počeo da ostvaruje svoju ideju o izgradnji „Internet okosnice”. Reč je o kičmi domaćeg Interneta i, što je u ovom trenutku još bitnije, komunikacionom kanalu preko koga će se razmenjivati domaći saobraćaj. Izrada glavnog projekta ove mreže poverena je Katedri za telekomunikacije sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Prvi rezultati već su vidljivi naročito od kada se Eunet povezao sa Telekomovim linkom tako da sada većina domaćih provajdera razmenjuje interjugoslavenski saobraćaj putem Telekomove „okosnice”.

Poboljšani tehnički uslovi omogućili su veliki broj podprovajdera. U povezivanju manjih provajdera za sada prednjači BeoTelNet koji pored toga što po povoljnim cenama omogućuje dobijanje Internet priključka nudi i kompletna rešenja sa nabavkom opreme potrebne za podprovajding. Na ovaj način u Beogradu je već formirano više podprovajdera koji nude sasvim solidnu gamu Internet usluga, a sve je više mesta u unutrašnjosti koja počinju sa malim provajderima od četiri dial-up linije koji zatim rastu prema potrebama korisnika.

Koliko nas ima?

Procene broja korisnika Interneta uvek su bile nezahvalne. Jedan nalog često koriste po dve osobe, cele porodice, čak i svi zaposleni u manjim firmama, a nije mali ni broj ljudi koji zbog raznih tehničkih i finansijskih uslova otvaraju naloge kod više provajdera. Pored toga, mnoge firme su uvele Internet tako da nije lako vršiti procenu preko broja zaposlenih jer ne rade svi za računarom, a neki od njih poseduju i privatne naloge. Posebna je priča sa akademskom mrežom koja ima preko sedamdeset hiljada potencijalnih korisnika. Naravno stvarni broj je znatno manji čak i kada se uračunaju svi instituti i vladine institucije, a ni kod ovih korisnika nije izbegnuto dupliranje naloga na mreži kao ni privatnih naloga kod provajdera. Ipak nedavno je naš najveći provajder Eunet dočekao svog dvadesethiljaditog korisnika. Procenu ukupnog broja korisnika se ne usuđujemo da damo bez sprovedenog istraživanja, ali možemo da kažemo da je pre nekoliko meseci procena jedne strane kompanije iznosila 40000 korisnika Interneta u Jugoslaviji.

Dakle, kod nas se broj Internet korisnika još uvek izražava u promilima dok se u Americi govori o desetinama procenata. No, gde bi nam bio kraj da za razvijenim zemljama zaostajemo samo na polju Interneta.

Dušan DINGARAC