Domaći Internet domeni

U prošlom broju pisali smo o problemima trgovine Internet domenima u svetu. Kod nas takve stvari nisu moguće ali zato postoje drugi problemi

Kada je nastajao Internet i kada je razmatran problem adresa i domena niko nije razmišljao da će se ta mreža jednog dana proširiti i van SAD. Kada se mreža konačno proširila, svaka zemlja je dobila dvoslovni domen i slobodu da ga organizuje na način koji sama odredi. Jedino su adrese u SAD ostale bez sufiksa zemlje, a vremenom su postale nešto poput globalnih svetskih adresa posebno u okviru domena .com, .org i .net. Danas je moguće za tek nešto više od desetak dolara zakupiti web prostor i registrovati svoj poddomen u okviru jednog od pomenuta tri domena.

Od zemlje do zemlje

Dobijanje poddomena u okviru nacionalnog domena predstavlja, ipak, više od potrebe. Gledajući kakvo je uređenje nacionalnih domena raznih zemalja dolazi se do zaključka da postoje dva tipa. Strože, u kome sve kompanije dobijaju poddomen ispod nacionalnog .co ili .com domena i blaže u kome kompanije dobijaju poddomen direktno ispod nacionalnog domena. Primer za prvo uređenje je Ujedinjeno Kraljevstvo a za drugo Nemačka. Naša zemlja je za .yu domen izabrala strože uređenje. U nastavku teksta upoznaćemo se bliže sa regulativom o dodeli poddomena unutar .yu domena.

Jugoslavija

Jugoslavija je svoj nacionalni domen dobila još pre nego što je Internet zaživeo na ovim prostorima. Raspadom zemlje, s obzirom da je potpisnik domena bio Slovenac, domen je jedno vreme bio blokiran sve dok nije ugovoreno njegovo prebacivanje na novog potpisnika iz Jugoslavije. Domenom upravlja SNTIJ (Sistem za naučno-tehničko informisanje Jugoslavije) koga za sve u vezi s nacionalnim domenom predstavljaju ljudi zaduženi za registraciju poddomena: administrator domena gđa Mrjana Tasić, inače potpisnik .yu domena, i tehnički koordinator g. Berislav Todorović. Osnovni dokument kojim se reguliše dodeljivanje poddomena je „PRAVILNIK o dodeli poddomena unutar Jugoslovenskog Internet domena (YU)”. Ovaj dokument se može naći na webu na adresi ubbg.etf.bg.ac.yu/yu-tld na kojoj se nalaze i potrebni formulari za podnošenje zahteva za dodeljivanje poddomena. S obzirom da ceo posao oko podnošenja zahteva i obezbeđenja potrebnih tehničkih uslova najčešće obavlja Internet provajder ili ljudi koji nude web hosting, usresredićemo pažnju prema onom delu pravilnika koji reguliše pravila za registraciju poddomena.

Pravilnik

U trenutku pisanja ovog teksta na webu se mogla naći verzija pravilnika od 17. februara 1998.

U pravilniku piše da „Pravo na registraciju unutar nacionalnog domena imaju isključivo pravna lica”. Dakle sva pravna lica registrovana na tlu SRJ ali i strane kompanije koje imaju predstavništvo u našoj zemlji. Takođe „Zbog kadrovskih i tehničkih ograničenja, za sada je dozvoljena registracija jednog domena po jednom pravnom licu!”

Treći odeljak koji govori o pravilima za registraciju domena citiraćemo u celosti:

„Zahtevani naziv domena zavisi od vrste institucije koja podnosi zahtev za dodelu domena:

•Akademske ustanove (univerziteti, instituti), registrovane pri Ministarstvu za nauku i tehnologiju Republike Srbije, Republike Crne Gore ili pri Ministarstvu za nauku i životnu sredinu Savezne Republike Jugoslavije, registruju se unutar „akademskog” domena (AC.YU).

•Institucije koje se bave obrazovanjem (osnovne, srednje, stručne škole, registrovane pri Ministarstvu prosvete Republike Srbije ili Republike Crne Gore), privatne škole, kao i preduzeća čija je primarna delatnost edukacija ili obuka bilo kakve vrste mogu se registrovati unutar „obrazovnog” domena (EDU.YU).

•Preduzeća (privatna, društvena, mešovita, javna), registrovana u skladu sa Zakonom o preduzecima, registruju se unutar „korporativnog” domena (CO.YU).

•Organizacije i udruženja građana, kulturne ustanove (muzeji, pozorišta) i druga neprofitabilna pravna lica registruju se unutar namenskog domena (ORG.YU).

•Vlada SRJ i njena ministartstva kao i Vlade i ministarstva federalnih jedinica (Srbije i Crne Gore) registrovaće se unutar posebnih poddomena unutar YU domena, prema potrebi.

•Pravna lica koja se bave pružanjem Internet usluga (Internet service providers, ISP), a čije se mesto priključka na Internetu (Point of presence, POP) nalazi u inostranstvu, mogu da dobiju poddomen direktno unutar nacionalnog domena (YU). Ovo se odnosi isključivo na preduzeća koja pružaju kompletne usluge pristupa Internetu.

•Savezne institucije od posebnog značaja („Savezni zavodi”), mogu takođe da dobiju domen direktno unutar nacionalnog domena (YU), na izričit zahtev.”

Ostatak pravilnika se odnosi na neophodne tehničke i druge uslove potrebne za registraciju domena kao i sam postupak podnošenja prijave.

Zašto tako strogo?

Da li je Internet stvar koja služi samo vladi i njenim institucijama, univerzitetima, muzejima i preduzećima? Šta je sa privatnim licima? Zašto svaki građanin ove zemlje koji je spreman da plati uslugu nekom provajderu ne može da dobije svoj sopstveni web server sa poddomenom koji on izabere u okviru poddomena koji bi se zvao recimo priv.yu? Neko će se zapitati: „A šta će to svakom građaninu?” Odgovor bi bio: za razne privatne web prezentacija unutar akademske mreže, unutar servera provajdera i u inostranstvu koje se rade iz čistog zadovoljstva bez očekivanja ikakve zarade. Pa zar je strašno ako neki privatnik preko sopstvene web adrese i zaradi neki novac? Uostalom, istu stvar je moguće raditi i preko malih oglasa u štampi.

Internet u Jugoslaviji postoji već više od dve i po godine, a u pravilniku piše da je i dalje dozvoljena registracija samo jednog domena po pravnom licu! Prevazilaženje ovog ograničenja bilo bi sjajno za firme koje žele da za deo svog proizvodnog programa ili neku određenu kampanju odvoji server kome se pristupa preko određene adrese. Takođe, bio bi moguć brži razvoj servera koji bi nudili posebne usluge poput web maila, virualnih prodavnica i drugog sadržaja, koji danas moraju da budu linkovi ispod neke adrese koja se teško pamti. Ovaj problem postoji iz dva razloga: kadrovskog i tehničkog. Što se tiče kadrovskog problema, možda bi trebalo uvesti plaćanje registracije svakog narednog Internet domena sem prvog. Pretpostavljamo da bi se na taj način otvorilo još jedno radno mesto i da kadrovskih problema više ne bi bilo. Ako tehnički problem (!?) nije bilo moguće rešiti do sada, zaista ne vidimo način da se reši u budućnosti.

Da ne bude da samo kudimo, istaknimo da toplo pozdravljamo to što je registracija poddomena besplatna. Uostalom, ovde smo nabrojali samo one delove pravilnika za koje smatramo da bi trebalo da budu fleksibilniji s obzirom na brzinu razvoja Interneta.

Da li baš sve mora da bude tako?

Pravilnik postoji da bi se poštovao. Ako se ne poštuje, onda bolje i da ne postoji. U slučaju našeg Internet domena postoje primeri koji se kose sa sadržinom pravilnika. Svako ko je malo više krstario serverima ispod .yu domena ili makar pratio natpise u „Svetu kompjutera” vezane za naš deo Interneta sigurno je uočio bar jedan primer poddomena koji ne odgovara regulativama.

Najdrastičniji primeri odnose se na dobijanje poddomena odmah ispod .yu domena. To je rezervisano za provajdere čije se mesto priključka na Internet nalazi u inostranstvu, koji uz to pružaju kompletne usluge pristupa Internetu. Šta su zapravo „kompletne usluge pristupa Internetu”? Da li pored davanja usluge za stalne i iznajmljene veze tu spada i nekakav dial-up pristup? Ako spada, onda ni „Telekom Srbije” ne zadovoljava pravilnik, a ipak ima poddomen neposredno ispod .yu domena (www.telekom.yu). Ako dial-up pristup ipak ne spada u „kompletne usluge pristupa Internetu” ostaje pitanje ko je sve dobio poddomen direktno ispod nacionalnog domena, a da nema mesto priključka van zemlje. Da li tu spada i SezamPro (www.sezampro.yu) koji od sopstvenih linkova prema inostranstvu poseduje jednu Direc-PC antenu koja obezbeđuje saobraćaj samo u jednom smeru, ili Memodata koja takođe nema direktnu vezu ka inostranstvu?

Uz to, Memodata poseduje domen www.yu koji bi trebalo da bude rezervisan za prezentaciju naše zemlje ili bar nacionalnog domena. Kada je ovaj poddomen svojevremeno dodeljen to je izazvalo burnu reakciju na mailing listi administratora akademske mreže, ali prezentacija na pomenutoj adresi bila je dobro održavana i davala je statističke podatke o broju računara i o svim poddomenima unutar nacionalnog domena pa je to, po našem mišljenju, bilo dovoljno opravdanje za opstanak ovog poddomena u vlasništvu Memodate i pored stranih reklama na prezentaciji.

• • •

Ako je za organizovanje nacionalnog domena izabrana strožija varijanta, onda bi eventualno trebalo doraditi pravilnik u duhu svetskog korišćenja Interneta i strogo ga se pridržavati. Smatramo da bi mala liberalizacija dodeljivanja poddomena dala pozitivan impuls za brži razvoj Interneta u Jugoslaviji.

Dušan DINGARAC