Budućnost kompjuterske industrije više se ne može naslutiti čitanjem stručnih časopisa, jer za uspešnost proizvoda više nije dovoljna, čak ni neophodna, tehnološka superiornost, važan je samo kapital

Specijalno za „Svet kompjutera”

Ko želi uspešno da predvidi opstanak tehnologije ili proizvoda, mora pomno da prati „The Wall Street Journal”, sve i svja sveta finansijskog poslovanja. Ko je koga kupio, po kojoj ceni i zašto, ko koga tuži i sa kakvom šansom na uspeh i ko je obezbedio nove kanale distribucije odrediće da li ćemo Internet gledati kroz Netscape Communicator ili Microsoft Explorer, a ne koji od browsera ima bolji interfejs ili brže učitava i vernije pokazuje HTML kod.

U toj finansijsko-političkoj sferi mnogo se toga dogodilo u 1998. godini da bi se dala definitivna ocena, ali se neke stvari ipak naziru.

America Online

Kupovinom „Netscapea”, „America Online” (AOL) je definitivno bacila rukavicu „Microsoftu”. Sa gotovinom u banci koja je ravna džinu iz Redmonda i agilnošću manje i mlađe kompanije, AOL ima veliku šansu da za „Netscape” povrati preimućstvo u browserima.

Skoro trećina američkih domaćinstava pristupa Internetu preko AOL-ove mreže, a to predstavlja čak jednu polovinu onih koji preko Interneta nešto kupuju. Svako ko misli da zaradi pare prodajom robe i usluga preko Interneta moraće da svoje sajtove optimizuje za „Netscape”, bez obzira pružao Explorer bolji interfejs i veću brzinu ili ne.

Takođe, dok tek 60 odsto američkih domaćinstava ima kompjuter, svako domaćinstvo ima u proseku jedan do jedan i po televizor, a u softveru za kontrolu digitalne televizije „Netscape” i „Sun” drže skoro potpuni monopol. Po američkom zakonu, sve televizijske stanice moraju da od Nove godine emituju bar jedan digitalni kanal, a u roku od pet godina moraju da prestanu sa emitovanjem analognog signala.

Tržište bele tehnike i elektronike još je veće. „Netscape” je upravo napravio kompletan browser koji je manji od jednog megabajta, može da se smesti u hardver i za sada nema konkurenciju.

Ovo, naravno, ne znači da će AOL i „Netscape” pobediti, ali su izgledi za opstanak „Netscapea” i ozbiljno ugrožavanje dominacije „Microsofta” porasli dramatično. I to preko noći.

Java

Programiranje u Javi počelo je da dostiže kritičnu masu.

Pobedom u sudskoj parnici „Suna” naterao je „Microsoft” da svoj Virtual Java Engine dovede u sklad sa originalnim kodom i Java je konačno potpuno standardizovana na svim platformama.

Softverske kuće sada pravljenjem programa u Javi ne uskraćuju korisnicima Windowsa apsolutno ništa, a sebi otvaraju tržište Macintosha i svih verzija UNIX-a, sa potpuno istim kodom, dakle za potpuno iste pare.

Treba očekivati da u 1999. godini sav važniji softver izađe u Java verziji, a neki analitičari predviđaju da će već od 2000. godine softverske kuće prestati da prave softver za specifične platforme.

AT&T

Evo imena za koje nismo navikli da se pominje kao značajan igrač u kompjuterskoj industriji. Međutim, AT&T je napravio iznenađujući potez kupovinom svetske privatne mreže od IBM-a za pet milijardi dolara.

Ovakvim potezom AT&T je kupio ne samo fizički pristup u svim zemljama sveta, već je dobio i jedan milion individualnih Internet korisnika i preko 45.000 mrežnih poslovnih priključaka koje uglavnom čine najveće svetske multinacionalne kompanije.

AT&T očekuje da mu nova, proširena mreža donese preko dve i po milijarde dolara godišnjeg prometa. Što je mnogo važnije, korisnici IBM Mainframe kompjutera koji su povezani SNA protokolima preko privatnih priključaka biće postepeno prebacivani na IP mrežu. AT&T je već dugo ovo priželjkivao, ali su SNA korisnici veoma konzervativni u primeni novih tehnologija (za njih je TCP/IP još uvek nova tehnologija), a posebno su bili uplašeni prenosom svojih supertajnih podataka javnim IP mrežama. Sada neće imati izbora, a AT&T će imati šansu da im dokaže kako je njihova IP javna mreža isto tako sigurna kao i privatna SNA mreža.

U potrošačkoj areni, AT&T postaje ozbiljna konkurencija AOL-u i dobija mogućnost da bitno utiče na razvoj korisničkog softvera za Internet.

Linux ante portas

Ovaj operativni sistem, zasnovan na UNIX-u, ali po mnogo čemu bolji od njega, sve do 1998. godine bio je u domenu Internet entuzijasta. Izbio je u prvi plan kao najozbiljnija konkurencija Windows NT platformi za poslovnu primenu računara.

Razlog naglom sazrevanju Linuxa jeste odluka dve velike distributerske kuće, „Caldera” i „Red Hat”, da Linux upakuju i da za njega ponude tehničku podršku i velikih firmi („Sun”, IBM, „Netscape”) koje su pristale da ulože velike pare u ove distributere i pomognu im u razvoju tržišta.

Velike korporacije već godinama „voze” Linux servere paralelno sa svojim glavnim operativnim sistemom, ali se nisu usuđivale da se prebace na njega upravo zbog nedostatka tehničke podrške.

Najveće softverske kuće („Oracle”, „IBM”, „Corel”) najavile su svoje aplikacije u podržanoj verziji Linuxa. „Sun” je čak odlučio da portuje Linux za svoje UltraSparc procesore (pod imenom Ultra Penguin) praveći konkurenciju sopstvenom operativnom sistemu „Solaris”!

Sem toga što je besplatan i može velikim organizacijama da uštedi desetine miliona dolara na korisničke licence u poređenju sa NT-om, Linux radi na starijim verzijama „Intelovog” hardvera jednako brzo i daleko stabilnije nego Windows NT na najnovijim. Ovo bitno smanjuje TOC (Total Cost of Ownership – ukupan trošak posedovanja) tehnologije, pošto firme ne moraju da bace svoje 486 računare prilikom prelaska sa starih Novell Netware mreža na Linux, a to bi morale da učine prelaskom na NT.

Oracle

„Oracle” je uložio novac pokušavajući da progura izuzetno interesantan koncept – server koji „vozi” Oracle bazu podataka. Zvuči poznato, pošto većina servera koji se danas koriste za baze podataka na sebi i ne voze ništa drugo. Ali, „Oracle” misli da ovo uradi BEZ operativnog sistema. Na mašini bi radio samo mikrokernel koji bi „razgovarao” sa mrežom i upravljao radom diska i memorije. Fajl sistem bio bi sadržan u samoj bazi podataka.

Prema testovima, ovakva baza podataka radi 50 do 100 odsto brže od iste baze na bilo kojem operativnom sistemu (NT, Unix) pošto u mikrokernelu nema 90 odsto koda koji uobičajeno bespotrebno opterećuje operativne sisteme. Sistem je izuzetno stabilan, a „Oracle” bi ga održavao direktno preko Interneta, tako da ne bi bilo potrebe za posebnom obukom stručnjaka unutar firme.

Ovaj koncept omogućio bi izuzetne uštede velikim firmama koje koriste mnogobrojne servere za baze podataka. Ukoliko bude imao hrabrosti da ovakve sisteme prodaje po niskim cenama, Oracle bi mogao da postane glavni operativni sistem 21. veka.

Microsoft

„Microsoft”, naravno, ne treba otpisati. To je i dalje izuzetno jaka kuća, sa ogromnim programerskim potencijalom i vizionarskim rukovodstvom. Ali treba očekivati da će se u naredne dve ili tri godine ova firma bitno transformisati.

Odluka u antimonopolskoj parnici i neće biti toliko važna na kratak rok. Postupak može trajati godinama, a sile na tržištu zahtevaju da „Microsoft” menja strategiju odmah.

Daleko važnije je novo razmišljanje na Wall Streetu da su mnoge kompjuterske firme previše vrednovane i da se postepeno vrednost njihovih akcija mora svesti na istorijske proseke. Istorijski, firme na berzi imaju P/E odnos (odnos cene akcija i godišnjeg prometa) oko 11. Drugim rečima, ukupna vrednost svih izdatih akcija firme u datom trenutku je jedanaest puta veća od godišnjeg prometa firme. „Microsoftov” P/E odnos je oko 50.

Pošto se ovo ne može održati, zarada od posedovanja „Microsoftovih” akcija vremenom će biti sve manja i investitori će početi da ih prodaju u sve većoj meri. Ovo neće neophodno dovesti do pada vrednosti „Microsoftovih” akcija, već samo do njihovog usporenog rasta, ali će kao glavnu posledicu imati bitno smanjivanje gotovog novca koji „Microsoft” ima na raspolaganju za razvoj i marketing.

„Microsoft” će zato morati sam, bez obzira na sud, da proda neke svoje delove i proizvode kako bi obezbedio kapital za ulaganja u oblasti koje donose ubrzani rast.

• • •

Iako je razvoj tehnologije u poslednjih nekoliko godina usporio u odnosu na prvu polovinu devedesetih, finansijsko-političke promene u kompjuterskoj oblasti u 1998. i 1999. godini mogu da budu daleko značajnije i dalekosežnije i da uskoro bitno utiču na način na koji koristimo kompjutere.

Branislav ANĐELIĆ