Pesimisti tvrde da će svaka peta kompanija u svetu bankrotirati zbog pogrešnog tretmana te dve cifre kojima stari računari i programi označavaju godinu

Za manje od godinu dana nastupa 2000. godina, sudbonosni trenutak mnogih kompjuterskih sistema. U Francuskoj je nedavno objavljen vladin izveštaj o trenutnoj situaciji vezanoj za kompjuterski problem prelaska u 21. vek i problemima koje tek treba rešavati. Većina velikih industrijskih i finansijskih kompanija koje su počele sa pripremama još daleke 1995. godine bezbolno će preživeti 1. januar novog veka. Administracija, koja je u toku tri godine potrošila preko 10 milijardi franaka za traganje i ispravke problema, takođe. Kad smo već kod troškova, napomenućemo još i to da će Francusku ovaj „problem 2000. godine” koštati između pedeset i sto milijardi franaka. Direktor elektrodistribucije (EDF) tvrdi da su nuklearne elektrane (glavni izvor energije u Francuskoj) bezbedne i da prelaz u 2000. godinu neće uticati na njihovu sigurnost i rad. Možemo da im verujemo ili ne, nemamo mnogo izbora. Pošta i „France Telecom” pričaju istu priču, telefoni će i dalje zvoniti u 21. veku. Ipak, sigurno je sigurno i zato ministar ekonomije Dominik Štraus-Kan garantuje da nijedan avion u Francuskoj neće leteti noći uoči nove 2000. godine. Ništa od šampanjca u „Er-Fransu” na visini od 10.000 kilometara.

Situacija preko dva miliona malih i srednjih kompanija znatno je ozbiljnija. Mnoge od njih nisu još uvek preduzele nikakve mere priprema i adaptacija svojih sistema. Sudeći po anketi rađenoj maja 1998. godine, 44 odsto kompanija sa manje od 45 zaposlenih smatra da je problem prelaska u 2000. godinu preuveličan, a čak 39 odsto tvrdi da na njih uopšte neće uticati. O kakvoj je zabludi reč, može se videti iz sledećeg primera. Svaka kutija sa lekom ima utisnut datum koji označava krajnji rok upotrebe. Pretpostavimo da taj datum sadrži „00” kao godinu. Prilikom sortiranja lekova pre distribucije, odgovarajući program tretira godinu „00” kao „1900” i odbacuje lek kao zastareo. Sličan problem je potencijalno prisutan kod svih proizvoda koji imaju rok trajanja. Šteta i gubitak za proizvođača je takva da verovatno može da zatvori vrata i stavi katanac.

Šefa u ćošak

Razlog zakasnelog tretmana problema vezanih za kompjuterski opasnu 2000. godinu jeste koliko neupućenost, toliko i nedostatak sredstava. Male firme obično nemaju direktora informatike ili šefa projekta odgovornog za „Projekat 2000”. U proseku, analiza, promena i testiranje jednog programa zahteva oko četiri dana po čoveku. Ako je broj programa u kompaniji srednje veličine (koja se još nije suočila sa problemom), preko hiljadu, razlog za beznađe je evidentan. Šta činiti i kojim redom?

Kao prvo, neophodno je saterati u ćošak direktora firme ili direktora informatike (ako postoji) i objasniti im da je problem 2000. godine globalne prirode i ne može zaobići njihovu firmu. Problem zahteva imenovanje šefa projekta koji će obezbediti što sigurniji prelaz kompjuterskog sistema u novi vek.

Sortiranje aplikacija i podataka

Sledeća etapa je analiza rizika i posledica. Potrebno je odvojiti programe koji su esencijalni za opstanak firme (najčešće su to programi za izdavanje i naplatu računa) od onih koji mogu baš i da sačekaju jer postoje alternativna rešenja. Onog trenutka kad je napravljena rang-lista programa po važnosti, treba početi sa promenom onih prioritetnih. Pa po redu. Po potrebi, zvati i spoljne konsultante. Za testiranje promenjenih programa neophodno je uspostaviti stabilno okruženje. To znači da su svi drugi elementi sistema nepromenjeni, tako da je lako uočiti (ne)ispravan rad promenjenog programa.

Po izdvajanju programa predviđenih za promenu, potrebno je analizirati podatke tipa datuma. Ako je u pitanju samo „kozmetika”, to jest podatak je na primer samo datum pisanja pisma, on verovatno nije mnogo važan i možda ne zahteva nikakav tretman. Međutim, ako podatak čiji je tip datum ima ulogu prilikom donošenja odluka ili računanju formula, on se mora tretirati na odgovarajući način.

Jedan od načina, verovatno i najlakši, jeste definicija kliznog okvira i granične godine (GG). Svi datumi čija je godina (izražena kao dvocifren broj NN) veća ili jednaka graničnoj (GG <= NN <= 99) pripadaju 20. veku (19NN). Sve godine NN koje su veće ili jednake nuli, a manje od granične godine (0 <= NN < GG) su u 21. veku (20NN). Primera radi, ako je granična godina 57, onda je godina „45” u stvari „2045”, ali je zato „68” u stvari godina „1968”.

Sudbina programskih aplikacija sekundarnog značaja za koje firma nema uslova za blagovremenu adaptaciju može biti dvojaka: ili ih ustupiti nekoj konsultantskoj firmi na „preradu” ili ih eventualno zameniti nekim novim programom na tržištu koji na pravi način tretira 2000. godinu. U svakom slučaju treba izbegavati drastične mere tipa promene sistema (vrati mainframe – kupi Unix) ili prelaza sa invidualne na client-server aplikacije.

Vatrogasne mere

Na pitanje „šta sa programima za koje niko nema vremena?” najčešći odgovor je „ako ne rade dobro, popravićemo ih”. Kad se problem pojavi, biće ispravljen. Ovakav stav prilično je neodgovoran i može imati ozbiljne posledice. Manipulacije sistemskim datumima takođe su moguće. Ako se sistemski datum namerno promeni tako da se umesto 2000. navede 1972. godina (te dve godine imaju isti raspored dana i nedelja), rezultati programa biće nepromenjeni (ali možda ne i ispravni). Sam Bill Gates je jednom prilikom predložio ovo kao privremeno rešenje, moguće u određenim aplikacijama gde datumi nisu od velikog značaja.

Simuliranje

Jedno od rešenja za nepromenjene programe (opet samo ako se datumi koriste na odgovarajući način) je i simulacija. Ako je sistemski softver Y2K-nekompatibilan (Y = Year, godina u prevodu sa engleskog, 2K = 2000) , kao što je to na primer CICS v2 ili v3, a aplikacije su prilagođene, posebni programi mogu simulirati aplikaciji sistemski datum 2000. godine dok je pravi sistemski datum iz prethodne godine. Isto tako, ako je sistemski datum 1. januar 2000. godine, a aplikacija nije odgovarajuće prilagođena, može se upotrebiti simulator koji će samo za potrebe te aplikacije promeniti sistemski datum na neki iz 20. a ne iz 21. veka.

Idealno bi bilo da se svako od rešenja detaljno testira, ali s obzirom na preostalo vreme, to sigurno neće biti moguće. Posledice za sada verovatno najobimnijeg kompjuterskog problema nisu još poznate. Pesimisti tvrde da će svaka peta kompanija u svetu bankrotirati zbog pogrešnog tretmana te dve cifre koje označavaju godinu. Jedno je sigurno: kao što je još Darvin lepo rekao, preživeće samo oni koji su se najbolje pripremili.

Zorica JELIĆ