Svemirske simulacije su igrački žanr sa najviše elemenata čiste kompjuterske zabave, sposobne da vas uznesu znatno izvan okvira sobe, grada, države ili uboge zelenoplave planete. Tokom proteklih sedamnaest godina nagledali smo se i nauživali nepreglednog broja uspešnih i manje uspešnih naslova na tu temu, od kojih su neki zaslužili počasno mesto u blindiranoj arhivi najvećih dragocenosti. U mermer zauvek ostaju urezani Elite, Frontier, Space Rogue, Privateer, Wing Commander I-V, X-Wing, Tie Fighter, X-Wing: Alliance, kao večni međaši za poređenje svih novih poduhvata. Draguljima u kruni se prošle godine pridružio i Descent (Conflict): Freespace, prvenac novoformiranog „Volition” tima (na čelu sa Majk Kulasom, ko-autorom originalnog Descenta) koji je i pored kopiranja fabule poslednjeg Wing Commandera ostavio snažan pečat kvaliteta, unoseći revolucionarne novine na polju audio-vizuelne dopadljivosti i skladnosti interfejsa. Kao što je red, na rafove je stigao i obećani nastavak...

Za razliku od standardnih oficijelnih „nastavaka” kod sličnih igara, koji u većoj ili manjoj meri donose revolucionarne (češće evolucione) promene izgleda i koncepcije, Freespace 2 predstavlja pravu pravcatu pobunu protiv klišea i ograničenja na kakva smo navikli: u pitanju je prava eksplozija kvaliteta, rafinmana i programerskog umeća, suludo uzbudljiva, bezobrazno zarazna, holivudski režirana i umetnički odrađena mega-ekstravagantna, adrenalinsko/testosteronska svemirska pustolovina! Igra koja u ledeni ponor baca X-Wing: Alliance. Najbolja svemirska simulacija u istoriji poznatog svemira...

Uopšte ne preterujemo. Sa bilo koje strane da je sagledate, igra naprosto zaslepljuje kvalitetom. Pogotovo iz vizuelne perspektive, sa grafikom koja je doživela fejslift na kome bi joj pozavidela i domaćica emisije „Ljubav i moda”. Ako raspolažete sa odgovarajućim hardverom (PII/450, 128 MB RAM-a i 3D karticom poslednje generacije) uživaćete u fenomenalnom engineu (koji daje „domaći zadatak” i mnogim SF filmovima), furioznim eksplozijama, blistavim svetlosnim efektima i teksturama koje nalazimo samo u bioskopima. Izuzetne strukture misija i epske proporcije masovnih bitaka, prepune kapitalnih i superkapitalnih brodova kao aktivnih učesnika akcije, sa lovcima, bombarderima, krstaricama i razaračima u „sredini srede”, uz ovako lep engine će od svakog studenta, školarca ili generičkog igrača napraviti Skajvokera.

Spomenusmo kapitalne brodove? Toga je bilo u sličnim igrama i prethodnom nastavku, ali su jedino ovde oni ravnopravni učesnici u sveopštem „šibanju”. Dizajnirani su na način od kojeg zastaje dah (i vilica pada na patos), do nekoliko stotina puta veći od vašeg malog lovačkog plovila i, po defaultu, izuzetno borbeno spremni. Gotovo u svakoj misiji učestvuju u bitkama protiv pandana sa suprotne strane, gruvajući iz primarnih topova na najveće ciljeve, uporedo se braneći (turelnim laserima, Flak topovima, lanserima projektila...) od najezde lovačko-bombarderskih eksadrila. Zaista treba videti da bi se poverovalo: galimatijas od bombarderskih parova u torpednom jurišu, lovačke formacije koje ih presreću, izbegavajući protivnike uletajući u odbramenu vatru sopstvenih brodova, lajt-šou lasera, projektila, eksplozija, svetlucanja pogođenih štitova, dovikivanja wingmana, uzbudljive muzike i sveopšte dinamike. Još ako imate zvučnu karticu koja podržava 3D zvuk i kućni surround sistem, pripazite svoje srce...

Zaplet u kampanji je takođe daleko od pozajmljene oblandice originala: trideset dve godine od uništenja Lucifera i proterivanja Šivansa iz ljudsko-vasudanskog svemira, među ljudskim kolonijama pojavljuje se pokret separatista kojima se alijansa sa Vasudancima nimalo ne sviđa. Građanski rat, odsečenost od Zemlje (eksplozija Lucifera je poremetila Jump-node kao jednu vezu za matičnom planetom) i ponovna pojava šivanskih brodova u novotkrivenoj Nebuli su bazna podloga za uverljivu priču čije tkanje ne prestaje ni u toku borbenih misija: za razliku od prvog dela, koji je putem brifinga i povremenih filmova odmotavao zaplet, ovde je konačno implemetriran snažan „skriptovani” modul za razvoj situacije. Komentari wingmana, iznenadni obrti u toku samih bitaka, gomila gadnih iznenađenja čine sjajno režirani, bogati i uverljivi „universe” u kome ništa dugo vremena ne ostaje izvesno.

Mogućnosti podešavanja igračkog interfejsa čine ga savršenim. Isto slovi i za skladni sistem borbene manipulacije wingmanima, brodskim sistemima i logičnom sistemu nišanjenja (kome određujete parametre zavisno od situacije, napada, odbrane ili zaštite nekog objekta ili kapitalnog broda). Inteligencija kolega je vidljivo poboljšana, tako da se na iste možete pouzdati i u prilično čupavim situacijama (nažalost, oni su i dalje samo „generički primerci”, za razliku od faca iz Wing Commandera sa kojima je pre ili kasnije dolazilo do identifikacije). Ako smo tražili manu igre, to bi bila jedina koju ima smisla spomenuti.

Nabaviti igru ili ne? Sumnjamo da ima mesta bilo kakvoj dilemi – Let’s fly into the FUTURE!

Miodrag KUZMANOVIĆ