Creative 3D Blaster Annihilator (GeForce)

Creative 3D Blaster Annihilator (GeForce)

O novom čipu GeForce firme „nVIDIA” (ili kako su ga u početku zvali „NV10”) dugo smo slušali i čekali da se pojavi u našim krajevima. Inače, „Ge” iz imena ovog čipa ne označava gravitaciju, kako u izgovoru asocira, već je nesrećno skraćen „Geometry”. Po ko zna koji put firma „Creative” je pokazala da ima najbrže „reflekse” i da gravitacija ne deluje previše na njihove proizvode. Model GeForcea u „Creative” verziji nosi oznaku Annihilator, sasvim je solidne izrade i dolazi sa tri CD-a na kojima se nalaze drajveri, demoi i WinDVD plejer.

Prvi utisci o ovoj kartici su podeljeni. Oni koji su verovali reklamama o četvorostrukom ubrzanju ponovo su razočarani, dok su oni koji su strpljivo čekali svojih dodatnih 10% brzine – više nego zadovoljni. Činjenica je da je Annihilator najbrža kartica koju smo do sada probali.

GeForce će se pojavljivati u dve verzije: 256 i DDR. Verzija GeForce 256 ima veoma brzu SDRAM memoriju koja radi na 166 MHz, dok bi DDR (double-data rate) memorija trebalo da donese apsolutnu dominaciju ovom čipu na tržištu 3D akceleratora. Interesantno je da jezgro čipa ove kartice radi na „skromnih” 120 MHz, što ostavlja dovoljno mesta za jednostavna tehnološka ubrzanja, prelaskom na 0,18-mikronsku tehnologiju ili uobičajenim overklokerskim zahvatima.

Čip ima 256-bitnu grafičku arhitekturu, mada je širina magistrale do pomenutih 32 MB SDRAM memorije i dalje 128-bitna, što je svakako ograničavajući faktor. Implementirana je i AGP x4 tehnologija, ali ćemo za njeno testiranje morati da sačekamo odgovarajuće ploče. Na kartici se nalazi i odlični 350 MHz RAMDAC koji pruža frekvencije osvežavanja do 200 Hz. Da kartica nije namenjena samo igračima govori i podatak da će vam u 1024 x 768 x 24 slika biti osvežavana na 170 Hz. Sem toga, prijatno iznenađenje je i odličnih 120 Hz u 1280 x 1024 x 24, što je sasvim pristojno i za ozbiljnije CAD poslove, tim pre što je kvalitet slike sa GeForcea odličan.

GeForce ima četiri 32-bitna rendering pipelinea, odnosno sposoban je za četiri teksturirana piksela u jednom taktu. Ovo sugeriše da je teorijski vrhunac vrtoglavih 480 miliona multi-teksturiranih tačaka u sekundi. Naravno, 3Dmark 99 je ove cifre dosegao samo u 1024 x 768 x 16 (442 MTexela/s), dok je u 24 bpp dobijeni rezultat glasio 265.6 MTexela/s. Iako bi mnogi viknuli „Prevara!”, pomenute cifre su zaista vredne pažnje tim pre što im nijedna druga kartica nije prišla ni blizu.

Nepotrebno je navoditi koje 3D funkcije poseduje GeForce, jer ih ima zaista sve. 2D funkcije su sasvim klasične, mada je kartica zbog svojih 32 MB sposobna i za quad buffering, što omogućava sasvim glatku animaciju ili video reprodukciju. Kad smo kod video reprodukcije, ova kartica može da dekoduje MPEG1, MPEG2 i Indeo video formate, a sposobna je za X i Y skaliranje sa filtriranjem, kao i za višestruke video prozore.

Testove za ovu karticu sproveli smo pod oba Windows operativna sistema i ispostavilo se da mogu biti donekle kontradiktorni. Timedemo u Unrealu je očiglednu prednost dao D3D režimu sa 42,17 fps, u odnosu na OpenGL režim gde je GeForce postigao 27,38 fps. Odstupanja u frejm rejtu su značajna u oba režima, mada skokovi nisu bili veliki. Poredeći ovu karticu sa (sada već entry level) Bansheejem, vidi se da je frejm rejt na strani GeForcea, mada je i dalje mirniji na Bansheeju. Glide je veoma atraktivan, mada su drajveri GeForcea već u prvoj verziji očišćeni od izvesnih ćudljivosti koje će Banshee „vući” do penzije.

Objektivni 3DMark jasno je obeležio da je GeForce neprikosnoven u gotovo svim izvršenim testovima, često i više od dva puta bolji od konkurencije. U isto vreme Fog City je postigao više nego duplo bolje rezultate u OpenGL režimu nego u Direct3D-u, što se nikako ne slaže sa rezultatima iz Unreala. Ovo svakako nije prvi put da se generalno dobre OpenGL kartice loše ponašaju u OpenGL igrama.

Najveće i najprijatnije iznenađenje doživeli smo testirajući karticu u najpopularnijim programima za rendering i animaciju. Jednostavno rečeno, ova kartica je ono što su korisnici ovih programa toliko dugo čekali – dobre performanse na svim poljima, odlične u OpenGL-u, a sve to uz sasvim prihvatljivu cenu. Šta to konkretno znači? Recimo, na „najtvrđem” OpenGL programu Lightwaveu, na kome su i daleko skuplje kartice polagale oružje, GeForce je pokazao preko 325 odsto ubrzanja u odnosu na druge takmičare. Razlika je nešto manja u 3D Studio MAX-u i Mayi, ali je to svakako najbrža OpenGL karta opšte namene. Njena snaga je tolika da će vam omogućiti da modelom od 30 000 poligona baratate u OpenGL režimu, sa teksturama i višestrukim osvetljenjem, u realnom vremenu. Time ova kartica definitivno pretvara malo jače kućne mašine u prave grafičke radne stanice, a talentovanim amaterima predstavlja moćan alat koji će izbrisati razliku u odnosu na rezultate profesionalaca. Interesantno je i to da je odnos cena Annihilatora i pomenute Banshee kartice u dlaku isti kao i odnos njihovih OpenGL performansi u Lightwaveu. Dakle, doslovce, „koliko para, toliko grafike”!

Drajveri za oba operativna sistema veoma su dobri i stabilni. Naravno, treba sačekati Detonator drajvere, koji su do sada uvek donosili nekoliko procenata brzine više. Verzija Detonator drajvera koju smo probali nije uvek bila najstabilnija, pa neke testove nismo ni mogli da „proteramo”, ali su oni koji su „prošli” bili veoma blizu rezultata „Creative” drajvera. To samo potvrđuje da „Creative” sigurno plovi ovim vodama i da kupovina njihovih grafičkih akceleratora sve češće znači sigurnu kupovinu po veoma razumnim cenama. Cena Creative CT6941 Annihilatora još uvek je nešto viša ali, bez obzira na to, bolju karticu za te pare nećete naći. Imajući u vidu stalni pad cena ovih proizvoda, čini se da će ova kartica biti veoma popularna i na našem tržištu.

Stevan JOSIMOVIĆ