Postoje osobe koje jednostavno obožavaju da se igraju drugim ljudima. Preciznije, da se poigravaju i upravljaju životima ljudi iz svoje bliže i dalje okoline. Neki to rade da bi se obogatili, a neki iz čistog zadovoljstva. Za ove druge, „Maxisova” igra The Sims predstavlja dobitnu kombinaciju.

Do sada su se kreatori upravljačkih simulacija držali one Njegoševe, „Pučina je stoka jedna grdna”, i omogućavali nam kontrolu nad bezimenim narodnim masama, bilo kroz upravljanje gradovima, državama ili planetama. The Sims svodi ovu priču na intimniji nivo – to je igra u kojoj upravljate životima nekoliko porodica jednog virtuelnog komšiluka. Ne samo što svoje zamorčiće poznajete poimence, već im znate i karakterne osobine i interesovanja, zahvaljujući čemu možete sa lakoćom produbljivati ili pogoršavati njihove međusobne odnose.

Kao i u većini „Maxisovih” Sim igara, i ovde psihološki, sociološki i antropološki aspekti simulacije uveliko prevazilaze puko ekonomisanje i „menadžment” nesrećnika koji su vam dati u ruke, prevazilazeći tako okvire klasične video igre. U stvari, mozak projekta Will Wright (tvorac „Maxisovog prvenca SimCityja), započeo je celu stvar sa ciljem da napravi nešto što bi se zvalo, recimo, SimArchitecture (po ugledu na fenomenalni SimTower). Međutim, kad je u priču uveo porodice koje bi živele u kućama koje bi igrač gradio, nijansiranje članova porodice ga je, potpuno neočekivano, odvelo na sasvim drugu stranu.

Ako ste se u detinjstvu igrali „Lego” kockicama i pravili male gradove, maštovito dodeljujući osobine „Lego” figuricama, imaćete jasniju predstavu koliko The Sims može biti zanimljiva igra. Ulogu boga, koja vam je po ko zna koji put dodeljena, potvrđivaće i sami „Simići”, bespomoćno šireći ruke ka nebu svog ekranskog sveta (tj. vama), ili preteći u istom pravcu svaki put kada su osujećeni u svojim virtuelnim stremljenjima.

Kako bi ta osujećenja bila što manja i bezbolnija, u izvrsno koncipiranom interfejsu na dnu ekrana vas čekaju brojne skale o kojima ćete neprestano morati da vodite računa. Tu su, između ostalih, čistoća, pedantnost, otvorenost, finoća, itd. koje formiraju lik. U odnosu na to on će živeti i družiti se na određen način. Tokom igre morate voditi računa o gladi, odmoru, komforu, razonodi, druženju, higijeni, probavi... Pri tome, nemojte računati da virtuelni čovečuljak može po izdržljivosti da se takmiči sa prosečnim Jugoslovenom - kada je, recimo, izgladneo on mora da jede, a kad je iscrpljen neće se libiti da legne nasred ulice.

Utičete takođe i na veštine svojih likova, upućujući ih na proučavanje stručne literature tipa „Domaći kuvar” ili „Majstor u kući”, igranje šaha za razvijanje logike, ili razgibavanje u teretani za fizičku kondiciju. Sve to utiče i na njihova zaposlenja koja donose neophodan novac u kuću – i to u pravom smislu reči. Naime, jedan od bitnih i, naravno, vrlo zabavnih aspekata igre je uređenje enterijera, kupovina i (ređe) prodaja nameštaja. S obzirom da na početku igre možete kreirati likove po želji, podešavajući im i fizičke osobine, lako možete u igri upravljati svojim, i alter egom svoje partnerke. Još ako istu pozovete da vam se pridruži u opremanju kuće, brzo ćete uvideti kako to može jednog dana eventualno izgledati i u stvarnom životu. Evo malo iskustava autora teksta: „Jao, molim te, ti kreveti su užasni, promeni im barem tu ružnu ćebad... Šta, ne može da se menja boja...? Ma, igra je glupa...” Ili: „Daj da obojimo zidove u dnevnoj sobi, evo ove roza tapete su baš lepe... Kako to misliš, nemamo para? Malopre si dao 500$ za glupi televizor, a sad nećeš da krečiš sobu...?” Zatim: „I ovde stavi jedan stočić, da imam gde da držim cveće... Ma baš me briga što to za samu igru nije bitno, meni je bitno...”; Kao i tipično: „Zazidaj mi ovaj prozor, ružan je... U stvari, možda je bolje onaj drugi... Ili ne, ipak ovaj... E, ajde da mi to opet sve ispremeštamo, pa da vidimo onda...”

Druženje sa komšijama je još jedan važan element The Simsa. Komšiluk je, kao i u životu, pun raznih likova sa kojima možete lakše ili teže naći zajednički jezik. Način konverzacije birate vi, a teme (prikazane stripskim oblačićima) oni sami. I ovde treba gledati skale na dnu ekrana: +100 je strasna ljubav, a –100 (podjednako strasna) mržnja. Treba naglasiti da eventualno flertovanje sa komšinicom neće proći nezapaženo kod sopstvene „bolje polovine”, a nemojte ni preterivati u zbližavanju sa osobama istog pola, jer su Simići biseksualci.

Na oficijelnom sajtu www.thesims.com omogućeno je downloadovanje novog pokućstva, kao i novih „skinova” za Simiće. Takođe su postavljeni i linkovi ka sličnim fan-sajtovima. Na jednoj od slika možete videti kako je, na primer, inkorporiranjem skinova za Quake jedan fan(atični) igrač stvorio paklenu atmosferu...

Glavna zamerka igri je vremenska disproporcija. Naime, vreme prebrzo protiče, a Simići sve zadate operacije obavljaju presporo. Doduše, šiframa koje možete naći u rubrici „Šta dalje?”, taj i još neki problemčići mogu se lako prebroditi.

Zgodno je što možete podesiti i opsežnost svoje kontrole virtuelnih čovečuljaka. Ili ćete morati da im komandujete bukvalno sve, pa čak i da povuku vodu u klozetu, ili ćete ih pustiti da, u trenucima između dve vaše naredbe, rade nešto po sopstvenom nahođenju (što je svakako bolja varijanta). No, ako se i desi da neki od njih uradi nešto što vam nije po volji — oprostite im, ne znaju šta čine...

Nenad VASOVIĆ