Izuzetan komercijalni uspeh igre Rayman 2 iznenadio je i najveće optimiste u taboru „Ubi Softa”. U vreme kada se svode godišnji računi i biraju najbolje igre u 1999. godini, ova igra pokupila je najviše priznanja u kategoriji arkadnih igara, kao i nekoliko nagrada za najbolju grafiku i artistički dizajn, svrstavši se tako uz veličine kao što su System Shock 2, Unreal Tournament i Homeworld. Astronomski uspeh Raymana ubrzao je izdavanje dugo očekivane 3D platforme koju je „Ubi Soft” najavio još pre godinu dana.

Ako je verovati glasinama, Tonic Trouble je prvobitno konstruisan kao demonstracioni program za prikazivanje mogućnosti enginea koga koristi drugi nastavak Raymana. U stvari, to je bio eksperiment kojim su programeri proveravali novi 3D koncept, s ciljem da izbegnu kardinalne greške kakve su pokopale druge trodimenzinalne platforme (Bubsy 3D, na primer). Tako se, posle serije odlaganja, igra koja je trebalo da bude preteča Raymana 2 pojavila se kao njegov „nastavak”. Naravno, prvobitna tehnologija je prerađena i prilagođena aktuelnim zahtevima, mada su primetni nedostaci zbog kojih ovaj program ni izbliza neće ponoviti uspeh prethodnog.

Glavni junak igre je simpatični vanzemaljac Ed (dizajniran po ugledu na Raymana, dakle bez ekstremiteta) koji je greškom prosuo magični tonik po Zemlji, zbog čega se ova drastično izmenila. Umesto sveta kakvog poznajemo, naša planeta pretvorila se u menažeriju najrazličitijih mutanata – besni paradajzi, hodajući koferi i nervozni tosteri samo su neke od kreacija nastale dejstvom tonika. Edu je pripao nezahvalan zadatak da sakupi ostatke tonika i planetu vrati u prvobitno stanje. U tome će pokušati da ga spreči zli Grogh, u čijim rukama tonik postaje opasno oružje.

Tonic Trouble neodoljivo podseća na Rayman 2, kako po izgledu tako i po načinu igranja. Pogled je iza leđa glavnog junaka koji može da hoda, trči, skače i gađa protivnike, otvara vrata i pokreće različite mehanizme. Takođe, Ed će se povremeno sankati, leteti, roniti, a kada pojede specijalne Nestle Crunch slatkiše (ko kaže da se od reklama ne živi), pretvara se u Super Eda, krupnog mutanta koji razbija rešetke i otvara zaključana vrata, naravno ne uz pomoć ključa (naravoučenije: ne jedite Nestle Crunch da se ne biste pretvorili u besnog mutanta koji bije decu iz komšiluka). Struktura nivoa je uobičajena za ovaj tip igara, što će reći da treba istraživati lokacije i sakupiti određen broj dodataka kako bi prešli na sledeću misiju. Igra je potpuno linearnog toka i nema mnogo prostora za istraživanje, mada postoji mogućnost vraćanja na pređene deonice. Monotoniju povremeno razbijaju jednostavne zagonetke, složeni mehanizmi i drugi programerski eksperimenti kakve nismo videli u Raymanu 2. Oružje je dobro osmišljeno, ali ne i dobro implementirano, pa se često dešava da vam protivnik dođe glave pre nego što potegnete oružje i nanišanite.

I pored generalno dobrog utiska, postoji više nedostataka zbog kojih igranje Tonic Troublea ne predstavlja tako dobro iskustvo kao u Raymanu 2, pretežno zbog tehničkih propusta kakve su imale 3D platformske igre starijeg datuma. Najnižu ocenu na lestvici kritika zaslužuje kamera. Neuspeli pokušaji brzog rotiranja i promene ugla rezultovali su samo nepredvidivim ponašanjem kamere koje naročito do izražaja dolazi tokom izvođenje skoka: taman se postavite kako treba, umirite kameru, procenite skok i hop – kosti vam se već prže u jezeru usijane lave (istinski traumatično iskustvo). Posebno je nezgodno kad se ispred kamere postavi zid, i tada nemate nikakav uvid u zbivanja. Kontrole nisu ništa bolje. Ed se kreće kao da je zalepljen za podlogu, dok trči izgleda kao da hoda, a kad hoda kao da puzi, dok čudni skokovi otežavaju precizno ciljanje doskoka na pokretnim platformama. Sem toga, reakciono vreme od momenta pritiska na taster do izvođenja pokreta je nešto duže i to može praviti probleme na nekim deonicama. AI rutina nije ništa specijalno pa protivnici napadaju po lako predvidivom obrascu i nije ih teško pobediti.

Grafika je lepa, teksture su odlične, ali je broj poligona nešto manji nego u Raymanu 2, zbog čega je prikaz kvadratast. Animacija likova je sjajna (uključujući i izraze lica protivnika), 3D efekti pristojni, a zvuk odličnog kvaliteta i potpuno se uklapa u atmosferu nivoa.

Gradimir JOKSIMOVIĆ