Vlada SAD protiv „Microsofta”

Specijalno za „Svet kompjutera”

U petak 28. aprila Ministarstvo pravde SAD, zajedno sa 17 državnih tužilaca (od 19 država koje su pokrenule antimonopolski spor), izašlo je sa predlogom da se „Microsoft” razbije na dve kompanije - jednu koja će se baviti razvojem, izradom i prodajom operativnih sistema, i drugu koja će se baviti izradom aplikativnih programa i drugim poslovima. Pritom je zabranjeno ponovno spajanje ovako nastale dve kompanije za period od deset godina, a upravni odbori obe kompanije bi morali biti različiti, te ni Gejts niti ostali ključni ljudi ne bi mogli biti u upravljačkim telima obe kompanije istovremeno.

Datum odluke ostaće zapamćen u istoriji kao dan kada je vlada SAD, najglasniji zagovornik Nove ekonomije, odnosno Ekonomije XXI veka, iskoristila zakon s početka XX veka smišljen da razbije monopole iz XIX veka. Zvuči neobično i nelogično, zar ne?

Kako je došlo do toga da vlada Bila Klintona izađe sa predlogom da se razbije perjanica Nove ekonomije njegovog prijatelja Bila Gejtsa? (Poznato je da jedan i drugi Bil imaju brojne susrete.) Predsednički kandidat Demokratske stranke i trenutni potpredsednik SAD Gor (Gore), koji je glavna pokretačka snaga savremene globalne eksplozije Interneta, od ovoga ne može imati koristi već samo štete u finalu predizborne kampanje.

Trenutni utisak je da je ova odluka iznuđena i da nije mogla doći u gorem trenutku. Predsednika Klintona je većina medija u Americi, početkom poslednje godine drugog mandata, opisala kao „glinenog goluba”, tj. metu na kojoj će se svi vežbati do izbora novog predsednika. Taj utisak se dodatno pojačao kada ga je napustila supruga Hilari, kako bi učestvovala u trci za Senat kao kandidat države New York, te dala oduška svojim političkim ambicijama.

Do izbora nema ni šest meseci, pa je vreme da se izvrši pregrupisavanje snaga na svim nivoima administracije, te da se pripremi pozicija za eventualnu (za sada ipak manje verovatnu) pobedu Republikanskog kandidata Džordža Buša (George W. Bush).

Ovakva odluka u ovom trenutku ipak nije neočekivana - bolje je da „Microsoft” „pocepa” odlazeća administracija, jer sa njom odlaze i svi politički dugovi, te da se omogući dobar početak novoj vladi (najverovatnije opet Demokrata). U slučaju (manje verovatnog) dolaska na vlast Republikanaca, antimonopolska odluka o „Microsoftu” bi verovatno (uz određene uslove) bila ublažena ili čak i odbačena.

Kako će se sve ovo odraziti na cenu i kvalitet „Microsoftovih” prozvoda? Sada „Microsoft” zapošljava oko 35.000 radnika širom sveta, i po svemu se može definisati kao multinacionalna kompanija (termin koji je bio omražen 70-tih godina). Ako dođe do raspada kompanije (što jos nije sigurno, pošto predstoji ceo žalbeni proces čak do Vrhovnog suda SAD), protivnici tvrde da će doći do povećanog broja zaposlenih, te time i skoka cena „Microsoftovih” proizvoda. Zagovornici raspada pak objašnjavaju da će operativni sistem Windows postati odmah mnogo dostupniji drugim proizvođačima aplikativnog softvera, te da će drugi deo „Microsofta” odmah staviti u korektniji tržišni položaj sa drugim kompanijama.

Bil Gejts je, naravno, odmah izjavio kako: „Ovi predlozi deluju kao hladan tuš na inovacije u industriji visoke tehnologije. (Da su ranije doneti) ‘Microsoft’ nikada ne bi mogao da razvije Windows pod ovim uslovima. Gledajući u budućnost, ovakva vrsta odluke će onemogućiti ‘Microsoft’ da razvije novu generaciju dobrog softvera.” Za one koji umeju da čitaju između redova, ova izjava je indirektna potvrda da „Microsoft” ima monopol, te da je odluka o njegovom „cepanju” opravdana.

Početkom 80-tih godina Macintosh je prvi imao grafički korisnički interfejs, dok je PC još uvek bio na nivou tekstualnih menija. Onda je došao Bil Gejts i, u povoljnoj ekonomskoj klimi koju je stvorila Republikanska administracija krajem 80-tih godina, počeo da otvara „Prozore” (Windows) širom sveta. Lukavim poslovnim odlukama, pritiscima, ekonomskom snagom „Microsoftova” kneževina prerasla je u carstvo.

Windows je ubrzo postao papazjanija najrazličitijih proizvoda koje je „Microsoft” trpao na svoju platformu. Rezultat je očigledan: svaka nova verzija Windowsa je sve veća i veća, zahteva sve veći disk i sve brži procesor, a sve to bez kvalitativnog pomaka u samom operativnom sistemu. Vrlo često korisnik ima problema sa instalacijom proizvoda koji nisu iz „Microsoftove” kuće, instalacija dodatnih aplikacija je relativno dugotrajan proces koji zahteva i relativno poznavanje operativnog sistema, a pri svakom ozbiljnijem zahvatu Windows traži da se računar restartuje! Kod Macintosha, recimo, to nije slučaj, aplikacije se instaliraju brzo i bez potrebe učešća korisnika.

Sem toga, sav „Microsoft” softver čim „oseti” da je priključen na Internet šalje „Microsoftu” podatke o sebi i kompletnoj instalaciji bez znanja korisnika.

Uz pokušaj gušenja „Netscapea”, integrisanja web maila (kroz „Hotmail” i Outlook Express), monopolisanja lokalne mreže, širenja u domen televizije (MSNBC) i svih drugih javnih i manje javnih aktisvnosti koje je „Microsoft” učinio u proteklih desetak godina, može se sa sigurnošću reći da Gejtsov cilj jeste bio da ovlada Internetom, te da ga pretvori u apolutno privatnu, „Microsoftovu” mrežu!

Opšti je utisak da je odluka Ministarstva pravde opravdana, te da će, ako se sprovede, omogućiti mnogo pošteniji pristup tržištu svima, uključujući i Bila Gejtsa. Na ovaj način krajnji korisnik će proći bolje pošto neće biti (kao sada) prinuđen da kupuje računare uz instaliran Windows, već će da bira ono što mu po performansama i ceni najviše odgovara.

Dušan TATOMIROVIĆ