Pretvaranje Promise Ultra66 u FastTrak66

Moderni alhemičari zovu se overklokeri. Za razliku od prvobitnih alhemičara, imaju mnogo više uspeha u poslu

Još u srednjem veku alhemičari su pokušavali da od nekog jeftinog materijala dobiju nešto mnogo skuplje (srebro ili zlato). Današnji razvoj nauke i tehnike ne samo da nije iskorenio njihove ideje, već sada moderne alhemičare možemo sresti na svakom koraku. Doduše, promenili su ime u overklokeri, ali za razliku od prvobitnih alhemičara imaju mnogo više uspeha u radu. Tome doprinose i proizvođači hardvera, koji svojim načinom proizvodnje ostavljaju mesta dovitljivim i snalažljivim overklokerima da poboljšaju performanse uređaja.

Želeći što više da pojeftine proizvodnju, proizvođači često pribegavaju triku – proizvodi ekonomske i vrhunske klase prave se na istom principu i na istoj proizvodnoj liniji. Jedina razlika često je samo u tome što su na proizvodu ekonomske klase isključene pojedine opcije koje su rezervisane samo za višestruko skuplji proizvod. Poslednji takav primer dolazi nam iz firme Promise. Za našu priču bitna su dva njihova proizvoda – Promise Ultra66 (čija je cena oko 60 DEM) i Promise FastTrack66 (po ceni od oko 400 DEM). Prvi uređaj je standardni UDMA 66 kontroler, a drugi predstavlja RAID kontroler (za detalje pogledajte rubriku „Šta je šta”). Iako je razlika u ceni između ova dva uređaja ogromna, uz malo znanja i ulaganje od samo nekoliko dinara moguće je od standardnog UDMA 66 kontrolera dobiti višestruko skuplji RAID.

Ovde se nećemo baviti detaljima kako to treba uraditi. Opisaćemo ukratko postupak, a oni koji budu želeli da saznaju više o tome mogu da posete adrese www.overclockin.com/reviews/PromiseUltra66/index.html ili www.tomshardware.com. Kartice koje smo malopre pomenuli su identične, sem jednog dobro skrivenog detalja. Naime, ispod EPROM čipa nalaze se dva mesta za čip-otpornike. Lokacija otpornika određuje da li će kartica biti Ultra66 ili FastTrak66. Znači, jedina razlika između ove dve po ceni veoma različite kartice je samo u sadržaju BIOS-a i položaju otpornika!

„Promise” je izdao dve revizije kartice Ultra66 koje nose oznake A1 i A6. Njihovo overklokovanje se nešto razlikuje, pa ukoliko želite da se upustite u avanturu, obratite pažnju na reviziju koju posedujete. Postupak overklokovanja sastoji se iz nekoliko koraka. Prvo treba otići na sajt www.promise.com odakle se mogu preuzeti BIOS update fajlovi za FastTrack66 (ptiflash.exe i ft66b108. bin). Zatim treba postaviti Ultra66 kontroler u prazan PCI slot, podići sistem sa diskete i učitati novi BIOS u karticu. Od ovog trenutka Ultra66 kartica više neće raditi, ali to ne treba da vas brine. Nakon toga treba izvaditi kontroler iz računara i tek tada počinje glavni posao.

Od opreme za overklokovanje trebaće vam lemilica i jedan otpornik (100 oma sa 5% tolerancije, snage 0,25 W). Otpornik možete povezati na dva načina. Prvi predstavlja povezivanje određena dva pina na EPROM-u, a drugi povezivanje jednog pina na EPROM-u sa uzemljenjem (detalje ćete pronaći na već navedenim sajtovima). Drugi način je, čini nam se, sigurniji jer postoji manje dodira sa čipom, pa samim tim i manje šansi da se ošteti grejanjem. Ovde treba obratiti pažnju na to koju reviziju kontrolera imate, jer se otpornik različito povezuje.

Razne poruke po diskusionim grupama govore da je na ovaj način zaista moguće dobiti RAID kontroler. Čak se i iz „Promiseovog” saopštenja, objavljenog na njihovom zvaničnom sajtu, između redova moglo pročitati da se opisanim postupkom zaista jedna kartica pretvara u drugu. Naime, firma nije negirala tvrdnje da je ovaj postupak moguć, već je samo naglasila da je na taj način moguće pogubiti podatke sa hard diskova. Naravno, od firme se nije ni očekivalo da ohrabri korisnike da vrše ovakve operacije jer bi im to značilo gubitak velikog dela profita.

Na kraju želimo još jednom da vas upozorimo da dobro razmislite pre nego što se upustite u ovaj poduhvat. Iako mnogi tvrde da im je uspelo, niko ne može da vam garantuje da će i kod vas sve proteći bez problema. Namera nam je samo da pokažemo kako proizvođači za različite vrste i kategorije uređaja koriste istu tehnologiju, a da li će neko znati to da iskoristi zavisi samo od nas, korisnika. Počelo je sa procesorima, pa se došlo dotle da danas retko ko uopšte koristi svoj procesor na deklarisanoj brzini, nastavljeno je sa grafičkim karticama, a izgleda da su sada i kontroleri stigli na red. Jedino je nezgodno to što proizvođači i prodavci ne prihvataju garanciju na overklokovane proizvode.

Branislav BUBANJA