Odavno se na tržištu nije pojavio solidan RPG vredan par neprospavanih noći. Poslednja izdanja koja bukvalno oduzimaju dah bila su Fallout 2, Planescape: Torment i dodatak za Baldur’s Gate - Tales of the Sword Coast. Otada, samo prazna obećanja i dugogodišnja iščekivanja. Naravno, pojavilo se u međuvremenu dosta RPG igara ali su uglavnom bile prosečnog kvaliteta (Nox, Darkstone...) ili potpuno podbacile ispod granica dobrog (Might & Magic VIII, Ultima IX). Iz nama bliskog „Infogramesa” dolazi jedna od kvalitetnijih igara koje će ostaviti pečat i odrediti neke standarde na tržištu. U pitanju je Soulbringer, igra rađena u punom 3D okruženju i sa veoma kompleksnom pozadinskom pričom i sopstvenom istorijom magične zemlje koja je poprište raznih dešavanja. Iz raznih Questova tokom igre primećuje se da su dizajneri veoma pomno iščitali gomilu literature žanra epske fantazije.

Mesto zbivanja je Rathenna, zamlja ispunjena magijom, raznim političkim obrtima i velikim herojima. Prvi heroj u istoriji zemlje je Berek Silvermane koji je pobedio znake velikog zla i zajedno sa drugim čarobnjacima i vitezovima napravio ligu šestorice (Legue of Six). Svet Rathenna prosperirao je pod vođstvom Silvermanea koji je pomoću magičnih ikona bacao čarolije kako bi pospešio privredu svoje zemlje. Nažalost, previše magije i malo rada rezultovalo je da se u jednom eksperimentu prizovu demoni iz druge dimenzije. Oni su tada preuzeli fizička tela Lige šestorice. Telo Silvermanea uzeo je vođa demona Skorn, naš glavni negativac. Tri vešca u službi Skorna (Horath, Talandrah, Thardolin) odlučila su se da zbace vladu tirana, ali da im je potreban četvrti „igrač”. Za tu ulogu su odabrali mladića vičnog borbi i čarolijama imena Harbinger. On je potpuno eliminisao demone i Skorna, ali je i sam nestao tokom bitke. Rathenna se podelila na tri kraljevstva i usledili su ratovi, a ljudi su dugo očekivali izbavljenje i povratak Harbingera, makar u reinkarnaciji…

Jezgro Soulbringera je klasičan FRP koncept koji naginje malo ka Diablu, malo ka Darkstoneu i Noxu. Postoje samo dve rase koje se mogu sretati tokom igre: ljudi (mrtvi i živi) i demoni. Nema veselih vilenjaka i debelih patuljaka koji večito gnjave o zlatu i pesmama. Možda je tako i bolje, pošto Soulbringer donosi čistu akciju koja se bazira na Questovima koji lagano otkrivaju priču uz nagle obrte i zaplete, tako da igru izdvaja od klasičnog mlataranja mačem u mračnoj pećini. Igra se počinje ulogom klasičnog mlakonje koji je naoružan isključivo srcem junačkim i s perorezom. Tu se izdvaja prvi element igre koji je novost u žanru, a to je sistem borbe. Naime, sistem je potpuno unikatan i karakteriše ga veoma laka manipulacija borbenim interfejsom. Kada se odabere meta, s desne strane se otvara meni za odgovarajuće oružje i moguće poteze koji mogu da se izvedu. Obično postoji do pet napada za svako oružje koji se otvaraju sticanjem borilačkog (combat) iskustva kroz igru. Svi potezi i okreti u borbi su tokom programiranja snimani kamerama, tako da je animacija borbe glatka i skoro savršeno realistična. Uz sve to treba dodati da je moguće određivanje gomile Combo udaraca, odnosno serijala napada određenim oružjem koje će karakter izvesti.

Ovaj kvalitet postignut je vrhunskim engienom. Svi elementi igre (čak i inventar!) renderovani su 16-bitnim 3D poligonima. Fizički model i kolizija s predmetima je izvrsna, tako da se objekti odbijaju i klize nizbrdo u famoznom Myth stilu dok odsečeni delovi protivnikovog tela lete kroz vazduh. Grafički dizajn je zaista veoama kvalitetno odrađen uz efekte kao što je senčenje, morfing objekata, vremenski uslovi (sneg, kiša) itd.

Igra je jednostavna i ne preterano teška. Glavni lik veoma brzo napreduje kroz nivoe (maksimum je 42) tako da mu se sposobnosti brzo uvećavaju. Drugi deo igre koji zavređuje pažnju je sistem magija (ili Secolorum, kako se zove u igri). Postoji pet elemenata magije: vazduh, vatra, voda, zemlja i duh. Ideja iza sistema je da su svi izbalansirani i njihov pregled se može videti u jednom od menija glavnog lika. Ovo znači da će upotreba jednog elementala dovesti do jačanja u toj oblasti npr. upotreba vatrenih čarolija znači da će vatrene strele ili lopte biti jeftinije za bacanje, praviće veću štetu i lik dobija snagu kada ga gađaju plamenim magijama. Čarolije se skupljaju tako što se pronalazi odgovarajuća knjiga i runa za njeno otvaranje, kao i biblioteka sa stalkom na kome se knjiga može bezbedno otvoriti. Svaka knjiga sadrži po pet čarolija – po jednu za svaki element. U igri je oko 60 magija, što znači puno istraživanja i traganja za knjigama.

Uz klasične sitne zagonetke magija i borba su osnovni deo Soulbringera. Pošto su oba sistema napravljena izvrsno i postoji veoma mnogo borbe, Soulbringer je veoma zabavna i interesantna igra s izvrsnom atmosferom. Pozadinska priča je zanimljiva i drži igrača na usijanoj stolici, ali poneki sporedni zadatak bi još više doprineo kvalitetu.

Branislav BABOVIĆ