Ugrožavanje privatnosti u cyber prostoru

Federalni istražni biro SAD objavio je tokom oktobra prve dokumente o svom kontroverznom sistemu za nadzor elektronskih komunikacija, ali je više od polovine strana ostalo nedostupno javnosti, dok je još stotinak zadržano u potpunoj tajnosti

Sredinom ove godine cyber prostorom je prostrujala informacija o postojanju tajnovitog sistema za prisluškivanje elektronskih komunikacija, kojim rukovodi američki Federalni istražni biro (FBI). Pojednostavljeno govoreći, sistem ljupkog naziva – Mesožder (Carnivore), sastoji se iz kompjutera sa specijalnim programom, koji se može priključiti u lokalnu mrežu nekog Internet provajdera i odatle nadgledati aktivnosti svih korisnika i filtrirati informacije na osnovu određenih ključnih reči.

Portparol FBI potvrdio je postojanje takvog sistema i precizirao da je Mesožder u stanju da prati privatnu elektronsku prepisku, užive chat sesije ili aktivnosti korisnika na Web sajtovima. Potvrđeno je, takođe, da je Mesožder korišćen tokom kriminalističkih istraga i istraga u vezi „nacionalne bezbednosti”, a pri tom su čitane elektronske poruke osumnjičenih lica i utvrđivano s kim komuniciraju.

FBI tvrdi da je upotreba Mesoždera sasvim legalna i u skladu sa američkim zakonodavstvom koje se odnosi na prisluškivanje osoba pod policijskom istragom. Prema rečima pomoćnika direktora laboratorijskog odseka Biroa, koji je branio Mesoždera pred kongresnim komitetom, „sistem ne pretražuje sadržaje svih poruka i ne prikuplja one koje sadrže reči kao što su ‘bomba’ ili droga”, već „njuška” po porukama samo na osnovu parametara koji su navedeni u sudskom nalogu.

S druge strane, branioci privatnosti na Mreži nisu ubeđeni da Mesožder zadovoljava stroge kriterijume koje se odnose na prisluškivanje privatnih komunikacija. Beri Štajnhart, jedan od direktora Američke unije za građanska prava (ACLU), opisao je Mesoždera kao „grub ekvivalent uređaju koji bi omogućavao da se istovremeno prisluškuju svi korisnici nekog telefonskog operatera, uz ‘iskreno obećanje’ FBI da će prisluškivati samo one razgovore za koje poseduje sudski nalog”.

Postavljanje direktne analogije između prisluškivanja telefonskih i Internet komunikacija nije baš tako jednostavno, jer prisluškivanje jedne telefonske linije u praksi može da se obavi „čisto” i bez ometanja drugih korisnika. Na Internetu stvari stoje drugačije, jer se razlikuje način komunikacije – svi podaci koji se razmenjuju između kompjuterâ dele se u manje pakete i putuju potpuno izmešani kroz jednu „žicu” (tj. jedan komunikacioni kanal), pa se izdvajanje određenog segmenta može izvršiti samo „filtriranjem” svih paketa. To praktično znači da se istovremeno mogu pratiti radnje svih trenutno aktivnih korisnika, što uvodi ogroman prostor za zloupotrebe.

Ovakav način rada jednostavno prisiljava korisnike da veruju u dobre namere ljudi koji sprovode filtitranje Internet saobraćaja, što je upravo suprotno smislu postojanja sudskog naloga za prisluškivanje, koji (između ostalog) postoji upravo da bi eliminisao tu potrebu i što je više moguće ograničio mogućnosti za zloupotrebu ovlašćenja.

Najbrži u pokretanju sudskih postupaka protiv FBI bili su Centar za zaštitu elektronskih informacija (EPIC) i Američka unija za građanska prava (ACLU). Ove dve organizacije zatražile su da FBI odmah iznese na uvid javnosti sve detalje o funkcionisanju Mesoždera i izveštaje o njegovoj dosadašnjoj upotrebi.

Na osnovu zakona o slobodnom pristupu dokumentima javnih službi, savezni sudija je naredio Birou da što pre objavi detalje o Mesožderu. FBI je tokom oktobra objavio prve dokumente, ali je više od polovine stranica (od ukupno 750) ostalo nedostupno javnosti, dok je još stotinak zadržano u potpunoj tajnosti.

Prema rečima ljudi iz EPIC, odsustvo pravih informacija u dokumentu (iako razočaravajuće), nije i neočekivano, jer se od svih stranica koje su zadržane oko 160 odnosilo na izvorni kôd Mesoždera. Zvaničnici Biroa suprotstavljali su se svakom zahtevu da se izvorni kôd javno objavi, pod izgovorom da je „veliki deo sistema zasnovan na komercijalnom kôdu”, te da se takve informacije, kao vrsta poslovne tajne, ne mogu objavljivati na osnovu zakona o slobodnom pristupu dokumentima javnih službi.

Iako izvorni kôd nedostaje, u „zacrnjenim” dokumentima koji su objavljeni može se saznati istorija Mesoždera čiji je razvoj otpočeo u februaru 1997. godine. Sistem je inicijalno nosio nešto pitomiji (?) naziv – Omnivore (Svaštojed) i radio je pod operativnim sistemom firme „Sun Microsystems”, ali je u junu 1999. godine modifikovan za rad pod „Microsoftovim” operativnim sistemom Windows NT. Objavljeno je i nekoliko testova performansi, a većina izveštaja nosi datum 8. septembar 2000. godine, što očigledno pokazuje da je FBI tek nedavno odlučio da obavi testiranja.

U pojedinim dokumentima implicitno se pominju i mogućnosti Mesoždera koje se odnose na presretanje glasovnih komunikacija putem Interneta (voice-over-IP), ali se u njima više govori o samoj tehnologiji prenosa, nego o upotrebi sistema za prisluškivanje razgovora.

Prašina koja se podigla oko Mesoždera povećala je i generalnu zabrinutnost javnosti zbog gubitka privatnosti na Internetu u Americi, ali i u ostalim delovima sveta. Državne agencije su izgleda ozbiljno odlučile da preuzmu kontrolu nad do sada slobodnom komunikacijom na Internetu. O tom trendu svedoči i jedna zanimljiva analiza časopsa „USA Today”, koja je otkrila da je broj sudskih naloga za praćenje komunikacija korisnika najvećeg američkog Internet provajdera „America OnLine” (AOL) porastao za neverovatnih 800%, između 1997. i 1999. godine.

Očekuje se da će FBI objaviti nove dokumente o Mesožderu sredinom novembra, a iz organizacije EPIC kažu da će biti strpljivi do početka decembra, do kada će čekati da FBI objavi sve informacije o svom kontroverznom sistemu. Ukoliko FBI odbije da to učini u datom roku, planira se pokretanje mnogo šireg fronta u cilju stavljanja Mesoždera na odgovarajuću dijetu.

Slobodan MARKOVIĆ