Globalna piraterija

Muzička industrija nije mogla ni da sanja da će piraterija, njen smrtni neprijatelj, doživeti takvu renesansu. Sada opasnost vreba na svakom koraku – svi korisnici Interneta su potencijalni pirati!

Autor karikature: Peđa Milićević

Šezdesetih godina kada se muzička industrija gradila na temelju vrtoglavog uspona rock ‘n’ rolla, polivinilska gramofonska ploča bila je „sve i svja”. Nije se mogla umnožiti, pa je onaj ko nije mogao sebi da je priušti išao kod prijatelja da je čuje ili je iščekivao na radiju.

Krajem sedamdesetih svet je već uživao u blagodetima japanske tehnike. Jeftiniji kasetofon postao je alternativa gramofonu i dostupan najširem sloju ljudi, što je muzička industrija zdušno pozdravila. Međutim, tada je počela i era piraterije jer kasete mogu da se presnimavaju.

Osamdesetih je „rešenje” za piratstvo pronađeno u kompakt diskovima i naglaskom na kvalitet zvuka. Presnimljena na kasetu, muzika bi izgubila na kvalitetu pa je za vrhunski čuvstveni doživljaj ipak bilo neophodno kupiti originalni CD. Tada niko nije ni sanjao da će postojati kućni CD pisači pristupačne cene i jeftini prazni CD-ovi. Još manje da će mudri ljudi u belim mantilima iz instituta „Fraunhofer” smisliti algoritam koji će digitalni zapis pesme od 50 MB „sabiti” na samo 5 MB, uz neznatan gubitak kvaliteta – format popularno znan kao MP3, i da će posredstvom globalne kompjuterske mreže lako moći da se prebacuje s kraja na kraj sveta!

Muzička komuna

Kap koja je prepunila čašu bio je Napster, softver koji omogućava povezivanje preko Interneta ljubitelja muzike koji se međusobno pronalaze i razmenjuju (MP3) fajlove. Svaki korisnik Interneta uz pomoć ovog softvera postaje potencijalni muzički pirat i trn u oku diskografskih džinova. Još dva poznata programa za istu svrhu su Gnutella i MojoNation.

Kada je broj korisnika Napstera narastao na 25 miliona i poprimio globalne razmere, američka muzička industrija oličena u famoznoj organizaciji RIAA (Recorders Industry Association of America), presavila je tabak i tužila sudu firmu „Napster”.

Mada „Napster” sam po sebi nije pirat jer nema piratskih sadržaja na sopstvenom serveru, njegovi ljuti protivnici ističu da ta usluga „razmene fajlova” promoviše piratstvo i da samo dvadeset odsto korisnika razmenjuju muziku koju zaista poseduju i na kaseti ili CD-u.

„Napster” kao mlada firma, pa prema tome ne mnogo profitabilna, zahvaljujući donacijama raspolaže sa nekoliko desetina miliona dolara za skupe troškove suđenja. Međutim, muzička industrija vredna je 40 milijardi dolara, a svojim bogatim donacijama političkim partijama stekla je mnogo lobista u američkom Kongresu. Zato je pitanje da li će 80 hiljada pisama upućenih američkim senatorima od strane korisnika Napstera biti od pomoći.

Prema jednoj anketi, 17 od 50 američkih univerziteta zabranili su studentima da koriste Napster sa fakultetskih kompjuterskih mreža. RIAA je prvi put tužila „Napster” decembra prošle godine, a nedugo potom poznata grupa „Metalica” tužila je i „Napster” i tri fakulteta. Fakulteti su zatim uklonili Napster sa svojih mreža.

Konačni ishod suđenja „Napsteru” još se očekuje. Muzičke kuće neće ni da čuju da ostvare neke vansudske nagodbe sa Napsterom i sličnim kompanijama, već pravdu isteruju isključivo na sudu.

Upravo iz tog razloga, „MP3Board.com”, jedan od pretraživača muzičkog sadržaja koji se takođe našao na meti, u potezu koji se opisuje kao „očajnički” pokušao je da skrene pažnju sa sebe tužbom protiv AOL-a („America Online”) i „Time Warnera”. Naime, u vlasništvu AOL-a je firma „Nullsoft” koja je proizvela Gnutellu, program sličan Napsteru. Ovom tužbom „MP3Board” je hteo da „probudi” velike kompjuterske firme u nadi da će se svi kao jedna velika grupacija stati naspram muzičkih kuća koje bi onda trebalo da pristanu i na vansudske dogovore.

Sve se plaća

Sa moćnom RIAA muku ne muči samo „Napster”, već i sve Internet firme koje imaju muzički sadržaj. Naime, za svako emitovanje muzike mora se platiti ovoj organizaciji, koja zastupa najveće muzičke kuće Amerike. Čak i kada se drži neki skup ili konferencija, a govornika prati muzika u pozadini, to se mora platiti. Pošto je Internet relativno nov medij, a sve veći broj sajtova ima neki muzički sadržaj, problem je kako odrediti visinu nadoknade.

Oni koji nisu plaćali, poput „MP3.com-a”, veoma su se opekli. Ova kompanija je uvela „my.MP3.com” servis, gde su korisnici pravili izbor pesama sa liste od 80 hiljada muzičkih albuma. Nakon pretnje tužbama kompanija se nagodila sa četiri velike muzičke kuće (EMI, „Warner Music”, BMG, „Sony”) i platila po 20 miliona dolara, ali „Universal” nije hteo nagodbu i na sudu je dobio 118 miliona dolara odšete. „MP3.com” je postigao dogovor sa RIAA da plaća 1,5 cent po pesmi koja se nalazi u listi korisnika, a trećinu centa po reprodukciji (streamu).

Legalno se preko Interneta mogu kupiti pesme i neke kompanije tu vide šansu za zaradom. „Emusic.com” je primer kompanije koja sarađuje sa manjim izdavačkim kućama i iz svoje baze od 125 hiljada pesama uspela je da proda preko dva miliona komada. Cena je bila nešto manje od dolara za pesmu, a devet za ceo album, što je jeftinije od cene kompakt diskova u muzičkim prodavnicama (što bi i trebalo da bude s obzirom da je reč o „kompresovanom” audio zapisu). Međutim, u planu je pretplata od samo 10 do 20 dolara mesečno za neograničeni download.

Bookster

Internet nije pogodan medij samo za muzičko piratstvo, već i bilo kojih drugih sadržaja u elektronskom obliku. Izdavači knjiga prihvataju neumitnu činjenicu da će za deset godina 50 odsto izdatih knjiga biti dostupno u elektronskoj formi, ali može se reći da ne vlada preveliki optimizam.

Na jednoj nedavno održanoj konferenciji izdavača u Americi citiran je tekst sa „Microsoftovog” Web sajta kako je tzv. DRM enkripcija ugrađena kao zaštita u Windows Media Technology tako pouzdana da bi superkompjuterima trebalo nekoliko dana za savladaju tu zaštitu. Jedan od kompjuterskih stručnjaka prisutnim izdavačima demonstrirao je slabosti ove zaštite tako što ju je za samo nekoliko sekundi uklonio! Rečeno je da je „Microsoft” slučajno uzet za primer, bez loše namere.

Na udaru hakera je i MS Reader, „Microsoftova” nova tehnologija za distribuciju elektronskih knjiga. Posle samo dva dana od izdavanja elektronske knjige Harija Potera na Internetu, ona se pojavila u nezaštićenom obliku. Izdavači knjiga zaista se plaše da im se ne dogodi „Bookster”!

Tehnologija nezadrživo napreduje, a u skorijoj budućnosti će časopisi možda pisati o zabrinutosti filmskih kompanija zbog „razmenjivanja” „Matrixa 3” na Internetu. Tehnologija će zaista iskušavati korisnike da odole čarima lakog kopiranja multimedijalnog materijala na kompjuterima.

Ali, možda i nije sve tako crno. Dvojica Kanađana, osnivača „Fairtunes.com-a”, apelovala su na svoje posetioce da preko kreditnih kartica dobrovoljno uplate prilog, nadoknadu muzičkim grupama za pesme koje su preuzeli preko mreže. Najviše je do sada skupljeno za grupu U2 – čak 80 dolara!

Alexander SWANWICK