Neželjena pošta (2)

Šta možete da učinite da bi ste se zaštitili od neželjenih poruka

Spameri najčešće ne koriste svoje prave adrese prilikom slanja poruka. To čine zato što žele da izbegnu eventualne sankcije koje se mogu preduzeti protiv njih i da izbegnu povratni „napad” elektronskom poštom. Ipak, često je moguće okolnim putem pronaći pravog pošiljaoca poruke. Pošto se spamovanje često koristi za reklamiranje određenih proizvoda, to znači da negde u telu poruke sigurno postoji prava adresa onog ko je poruku poslao. Logika spamera obično se zasniva na tome da onaj koga ne interesuje proizvod koji se nudi neće ni čitati poruku već će pokušati da se skine sa liste za slanje prostim klikom na opciju „reply”. A ko se potrudi da pročita celu poruku, verovatno je zainteresovan za ono što u njoj piše, pa prema tome, takvim primaocima treba dati pravi mail kako bi mogli da naruče proizvod.

Ako se u okviru spam–poruke referencira samo neka Web stranica, postoji način da se otkrije ko je vlasnik domena na kojoj se ta stranica nalazi. Da biste to utvrdili, potrebno je da odete na neku mašinu za pretraživanje domena. Jedan od najvećih registratora domena jeste „The Network Solution” čija se mašina za pretraživanje domena nalazi na adresi www.networksolutions.com/cgi-bin/whois/whois. Tu treba upisati ime domena čijeg vlasnika tražite. Bitno je da kao upit upišete samo ime domena. Na primer, ako je u spam poruci data adresa „www.spam.com/spam.htm”, kao upit treba upisati samo „spam.com”. Ovaj sistem može se koristiti i za traženje vlasnika mail adrese. U tom slučaju potrebno je upisati ono što se nalazi iza znaka @ (na primer, ako adresa glasi „junk.mail@spam-mail.com”, za pretragu treba upisati samo „spam-mail.com”). Servis se može iskoristiti samo ako se spamer oglasio sa nekog od top-level domena. Ukoliko je korišćen neki od nacionalnih nivoa domena (recimo „.yu”), potrebno je malo više kopanja po Internetu da bi se dobila tražena informacija.

Kada pronađete vlasnika domena (provajdera, firmu itd), možete mu prijaviti da se sa tog domena vrši spamovanje. To je dovoljno, jer vlasnici obično ne žele da se sa njihovih domena šalju spam poruke. Čak iako je vlasnik domena tolerantan prema spamerima, verovatno će mu na kraju dosaditi da prima poruke sa protestima. Ako primi nekoliko stotina (ili hiljada) ovakvih poruka, osetiće na svojoj koži šta znači spamovanje, pa će možda promeniti svoj blagonakloni stav prema spamerima.

...i kako ga sprečiti

Komercijalni Internet provajderi obično imaju razumevanja za muke korisnika koji primaju spam poruke. Uklanjanje spamera i njima ide u prilog jer smanjuju opterećenje servera. Zato treba obavestiti vlasnika servera s kog je poslata spam poruka. Ovde se možete zapitati kako ćete znati na koju adresu treba poslati poruku postmasteru. Iako ne postoji standardizovano rešenje ovog pitanja, većina provajdera pridržava se neke vrste prećutnog standarda. Adrese koje obično služe za ove svrhe su root@domen, webmaster@domen ili abuse@domen.

Prilikom prijave spamiranja, bitno je da budete uljudni i da vaša prijava deluje poslovno. Takve prijave administratori na serveru obično shvataju ozbiljnije. Ne bi bilo loše napisati kako je vaša mail adresa vaša privatna stvar i da ne želite da drugi troše vaše vreme i da vašu adresu koriste kao medij za reklamiranje ili nešto slično tome. Ako imate sreće, nakon nekoliko dana trebalo bi da dobijete poruku od administratora u kojoj će vas obavestiti o akcijama preduzetim protiv spamera.

Nažalost, postoje i kompanije čiji je posao da generišu spam poruke. Oni sakupljaju mail adrese i šalju spam poruke za svoje klijente koji im za to plaćaju. Žalbe ovakvim kompanijama po pravilu neće ništa promeniti. Jedini način za uklanjanje ovakvih poruka jeste postavljanje filtera u programu za čitanje elektronske pošte, mada i dalje ostaje problem bespotrebnog skidanja takvih poruka.

Iskustva domaćih provajdera

Ovaj tekst nikako ne bi mogao da bude kompletan bez osvrta na našu situaciju. Iako se spamiranje i ovde smatra za, najblaže rečeno, neracionalno trošenje resursa provajdera i korisnika, u jednom trenutku je korišćeno kao i vid ratovanja.

Međutim, to vreme je prošlo i sada je spamovanje (ponovo) jedan od grehova koji ne treba tako lako oprostiti. Zato smo pokušali da kontaktiramo naše najveće provajdere i da saznamo kakva su njihova iskustva sa spamovanjem. Nažalost, od desetak provajdera kojima smo uputili poruke vezane za ovu temu samo smo od jednog dobili odgovor. S obzirom da smo sve informacije dobili preko maila (na isti način bi i korisnici pokušali da prijave spamera), ostaje nam samo da se nadamo da se provajderi ažurnije odnose prema zahtevima za zaštitu od spamiranja.

Jedini odgovor dobili smo od administratora provajdera „SezamPro”. Vrlo ljubaznim tonom objašnjen nam je princip funkcionisanja zaštite od spamovanja kod ovog provajdera. Nadležnost za kažnjavanje spamera je generalno na onom provajderu sa koga dolaze takve poruke. Ukoliko neko zasipa spamovima korisnika „SezamProa”, korisnik može (samostalno ili u saradnji s provajderom) da takav slučaj prijavi administratoru sistema s kog je mail upućen. S druge strane, ako je spamer slao poštu sa SezamProa, svi primaoci takvih poruka mogu ga prijaviti na adresu abuse@sezampro.yu.

Inače, najčešći vid spamovanja od strane korisnika ovog provajdera jeste nenamerno slanje velikog broja poruka, obično usled zaraženosti virusom koji to radi u ime korisnika na čijem se računaru nalazi. U takvim slučajevima šalje se samo upozorenje korisniku koje je dovoljno da korisnik shvati u čemu je problem i da ga sam reši. Međutim, ako se utvrdi da je korisnik namerno slao spam poruke, mogu se ostvariti različite akcije prema korisniku od kojih je najdrastičnija ukidanje naloga.

Zaključak

Kao što se iz ovog teksta može videti, spamovanje danas predstavlja veliki problem na Internetu. I uz najbolju volju, provajderi sami ne mogu gotovo ništa da učine. Da bi oni bili efikasni, potrebna je tesna saradnja s korisnicima. Korisnici treba da razviju naviku da prijavljuju spamere, a na provajderima je da edukuju korisnike kako (i gde) to da urade. Nama ostaje samo da se nadamo da će ta veza što pre proraditi i da će se u poštanskim sandučićima nalaziti samo poruke koje želimo da primimo.

Branislav BUBANJA