Mobilne komunikacije druge i treće generacije (1)

Današnja druga generacija mobilnih telekomunikacija tek nagoveštava koliko će u skorijoj budućnosti biti značajan mobilni Internet

Imati mobilni telefon i Internet priključak na svom računaru kod kuće već odavno nije stvar prestiža. Međutim, mogućnosti povezivanja ove dve tehnologije veoma su ograničene i iz njih se jedva naslućuje da će uskoro Internet na mobilnim uređajima postati veoma bitan. Zapravo, kao što je prethodne dve decenije došlo do fuzije telekomunikacija i računara, pre svega kada je reč o glavnim prenosnim sistemima, tako će neminovno doći do spajanja mobilnih komunikacija i Interneta. Kao što se danas telekomunikacionim kanalima ravnopravno prenose telefonski signali i najrazličitiji podaci, tako će se u mobilnim komunikacijama ravnopravno prenositi digitalizovani glas i Internet paketi. Prema nekim procenama, očekuje se da već 2003. godine preko 65 odsto ukupnog saobraćaja na mobilnim sistemima otpadne na prenos podataka.

Zainteresovani? Ako zaista jeste zainteresovani, onda zavirite s nama u sadašnjost i budućnost mobilnih komunikacija i Interneta.

Istorija

Mobilna telefonija je u komercijalnu upotrebu ušla osamdesetih godina prošlog veka. To je bila u potpunosti analogna tehnologija koja je još uvek u funkciji. Kod nas je jedina ovakva mreža poznata po svom pozivnom broju 061. U pitanju je mreža NMT tehnologije, dok je u svetu najrasprostanjenija AMPS (Advanced Mobile Phone System). Prema nekim podacima danas u svetu postoji preko 70 miliona pretplatnika na analognim mrežama u preko sto zemalja, od toga nešto malo preko pet hiljada u našoj zemlji. Osnovna zamerka u funkcionisanju ove tehnologije jeste, pored relativno lošeg kvaliteta prenesenog glasa, ograničena mogućnost roaminga.

Druga generacija

Druga generacija mobilne telefonije je digitalna. Sa ovom generacijom polako dolazi do razdvajanja razvoja tehnologija u Evropi, SAD i Japanu. Jedan pravac razvoja bila je modifikacija postojeće analogne AMPS mreže dok je razvoj potpuno novog sistema dao bolje rezultate i postao svetski de facto digitalni standard.

Kada se govori o mrežama druge generacije pominju se tri glavna standarda. Prvi od njih je TDMA (Time Division Multiple Access) i korišćen je za dogradnju analognih AMPS sistema. Ovaj sistem koristi standard IS-136 dok za komunikaciju između mreža koristi IS-41. Drugi sistem pod imenom CDMA (Code Division Multiple Access) koristi standard IS-95 koji je propisalo udruženje telekomunikacione industrije amerike (TIA – U.S. Telecommunications Industry Association). Ovi sistemi su upotrebljeni za nadogradnju i proširenje postojećih analognih mreža i instaliranje novih digitalnih sistema.

Treća vrsta digitalnih sistema, pomenuti de facto standard druge generacije, jeste GSM (Global system for Mobile Communications). Ovaj standard propisao je evropski institut za telekomunikacione standarde (ETSI – European Telecommunications Standard Institute). Broj korisnika ovog standarda iznosio je krajem 1998. godine 120 miliona, u više od 320 mreža. Danas GSM ima više od 600 miliona korisnika u 574 mreže širom 171 zemlje. Preko 70 odsto svih mobilnih telefona u svetu su GSM tehnologije i zapravo svaki deseti stanovnik zemaljske kugle ima GSM mobilni telefon. U Srbiji naše dve GSM mreže (pozivni brojevi 063 i 064) imaju blizu dva miliona korisnika, a kartice s novim brojevima i dalje su veoma tražena roba.

Mreže druge generacije su, s obzirom na svoju digitalnu prirodu, omogućile da se pored digitalizovanog glasa šalju i druge vrste podataka. Zahvaljujući tome GSM nudi čitav niz dodatnih servisa, od kojih su najpoznatiji sistem kratkih poruka (SMS) i prenos podataka za računar. Dakle i sa današnjim mrežama moguće je prenositi Internet pakete, ali je to ograničeno na brzinu od 9600 bita u sekundi, što je jedva dovoljno da se proveri e-mail i skupo je za krajnjeg korisnika.

Što se tiče roaminga, druga generacija mobilnih uređaja donela je veliko poboljšanje, ali još uvek je neophodno da dva operatera potpišu sporazum o roamingu i ’nahrane’ svoje sisteme određenim informacijama, pa da tek onda korisnici mogu da koriste mrežu drugog operatera.

Mreže druge generacije doživele su više poboljšanja, spomenimo samo prelazak sa 900 MHz na 1800 i 1900 MHz, kao i dogradnju niza servisa koji su korisnicima omogućili napredak u korišćenju svojih mobilnih naprava. Međutim, sva ta poboljšanja nisu dovoljna da bi ispunila očekivanja ljudi koji imaju potrebu da koriste mobilne uređaje sutrašnjice. Zbog toga se počelo s pripremama za sasvim nove sisteme.

Budućnost

Treća generacija mobilnih komunikacija, popularno zvana 3G, još uvek je u razvoju. Ona će biti u potpunosti digitalna, omogućiće globalni roaming, prenos podataka velikom brzinom, uključujući pristup Internetu, i prenos slike u stvarnom vremenu. Familija standarda 3G nazvana je IMT-2000 (International Mobile Telecommunications). Glavni predstavnik je UMTS (Universal Mobile Telecommunications System) propisan od strane ETSI. Podaci i glas prenose se na istovetan način, zapravo kod 3G-a prenos paketa podataka postaće primaran zadatak. U okviru tih podataka će se prenositi i digitalizovani govor.

Različiti standardi u Evropi, Japanu i Americi, prisutni kod 2G, biće objedinjeni u 3G. I dalje će postojati različite vrste prenosa po kontinentima, ali će sve to biti obuhvaćeno standardom, a nadređeni nivoi prenosa biće standardizovani. Ovo je učinjeno da bi se pojednostavilo i pojeftinilo uvođenje novih sistema.

Kako standardi predviđaju, kod 3G mobilnih uređaja postojaće tri različite brzine prenosa podataka između mobilnih korisnika i mobilne infrastrukture. Ukoliko se korisnik kreće brzinom većom od 120 km/h brzina prenosa podataka iznosiće 144 Kbit/s (High Mobility). Ako se kreće sporije podaci će se prenositi brzinom od 384 Kbit/s (Full Mobility). Za slabo pokretnog korisnika, koji se kreće sporije od 10 km/h, brzina prenosa će iznositi najmanje 2 Mbit/s (Limited Mobility).

Kako obezbediti prelaz?

Trenutak kada će s pojaviti uređaji treće generacije nije tako daleko, ali tačno vreme određuju i tehnički i ekonomski faktori. Ukratko govoreći, od pojedinih tehnologija očekuje se da naprave prostor za 3G tako što će premostiti tehnološki jaz između druge i treće generacije dok 3G tehnologija ne bude spremna. Takođe, neke od pratećih tehnologija koje bi trebale da se koriste i kod 3G kasne sa izlaskom na tržište, a neke nisu uspele da ostvare željeni upliv na postojeće tržište koji bi ubrzao dolazak 3G.

Skup ovih međugeneracijskih tehnologija nazvan je 2,5G a glavni predstavnik je GPRS (General Packet Radio Service). Ova tehnologija omogućava da se postojeće GSM centrale prošire tako da korisnici, sa uređajima koji podržavaju GPRS, mogu imati pristup Internetu brzinama koje dostižu 160 Kbit/s.

Jedna od pratećih tehnologija je i takozvani Bluetooth, o kome je „Svet kompjutera” već pisao (06/2000) i od koga se očekuje mnogo na polju povezivanja ne samo uređaja za mobilne komunikacije već i čitavog spektra inteligentnih kancelarijskih i kućnih uređaja koji bi na taj način komunicirali sa Internetom.

Tehnologija koja je već zaživela, ali nije dovoljno rasprostranjena, jeste WAP. Osnovni problem WAP-a predstavlja današnji način priključivanja na Internet, što zbog ograničene brzine, što zbog načina tarifiranja koji kao jedini parametar uzima vreme provedeno na Internetu bez obzira na količinu prenetih podataka. Tek sa GPRS-om, koji će omogućiti tarifiranje prema količini prenetih podataka, WAP će dobiti na značaju.

3G mobilni terminali

Kako će u praksi izgledati treća generacija mobilnih uređaja? Oni će svakako biti složeniji od današnjih GSM telefona jer će morati da podržavaju video, da poseduju znatno više prostora za smeštanje podataka, da rade u različitim modovima, da imaju kompleksniji softver i interfejs za upravljanje, duže vreme rada baterije...

3G mobilni terminali imaće veće i kvalitetnije kolor ekrane, većina njih će imati i minijaturne kamere kako bi podržavali i video konferencije. Pa, ipak se očekuje da ovi uređaji liče na današnje telefone.

Aplikacije koje će se izvršavati na ovim terminalima danas se smatraju prilično zahtevnim i za kućne računarske sisteme, personalne računare opremljene modemima. Kvalitetan zvuk sa Interneta moći će da se sluša u realnom vremenu, bilo da je u pitanju audio stream ili prenos čitavog fajla. Zamislite takvu džepnu napravu na kojoj odaberete MP3 pesme sa Interneta i slušate ih tokom vožnje! Internet telefonija, koja omogućuje razgovore na bilo kojoj relaciji po ceni lokalnog poziva, biće sasvim običan servis, ali više kao alternativni servis standardnom prenosu glasa. Biće moguće primanje i slanje statičnih slika, recimo nešto poput elektronskih čestitki. Možete to zamisliti i kao varijantu znatno unapređenog SMS servisa. Prenos i reprodukcija videa ne samo za potrebe video konferencija, za koje je dovoljno i 64 Kbit/s, već i čitavih filmova koji će biti raspoloživi na Internetu ili preko sistema kablovske televizije.

Naravno, pored komplenog Internet pristupa, naglasićemo veoma brzi download fajlova, otprilike kao T1 konekcija. Sa ovakvim mobilnim terminalima pravu vrednost dobiće i tehnologija takozvanih mobilnih agenata, softvera koji luta od servera do servera po Internetu u potrazi za željenim podacima. I, naravno, sve to dok ste u pokretu.

Sa stanovišta operatera, uvođenje tehnologije paketskog prenosa poput GPRS-a veći je korak nego prelazak sa GPRS-a na 3G. Uvođenje GPRS-a je prvi prelazak na paketski prenos podataka, a prelazak na 3G samo znači dodatak još paketa.

Sa stanovišta korisnika upravo ovaj drugi prelaz biće revolucionaran. Prema nekim procenama, prvi korisnici 3G uređaja biće poslovni ljudi, ali 3G će biti tehnologija namenjena širokim narodnim masama.

Ivana DAMNJANOVIĆ, Dušan DINGARAC