Leadtek Winfast A170 DDR (GF4 MX440)

Leadtek Winfast A170 DDR (GF4 MX440)

Poznato je da „nVidia” izbacuje grafičke čipove izuzetno brzim tempom. Taman kad se iskoriste mogućnosti aktuelne generacije, inženjeri ove firme imaju spremnu novu, napredniju seriju. To osigurava da najbrže kartice na tržištu uvek koriste „nVidia” grafičke procesore, što je jedan od najbitnijih razloga dominacije ove firme poslednjih nekoliko godina.

Tako su se nedavno pojavile i GeForce kartice četvrte generacije i izazvale popriličnu konfuziju u igračkoj populaciji. Pre svega, ni GF3 još nije zaživeo, na prste se mogu nabrojati programi koji ga koriste, a već stiže GF4, sa još novih funkcija i mogućnosti. Druga, možda i veća zavrzlama jeste činjenica da postoje dva tipa GF4, MX i Titanium, oba sa po nekoliko podvrsta. Nisu problem oznake, problem je što se ove dve varijante razlikuju više od bilo kojih kartica iste serije do sada. Setimo se da su Vanta i m64 bili osiromašeni TNT2, baš kao što je GF2 MX bio oslabljeni GF2 GTS. Tada su se razlike ogledale u memorijskom kontroleru i radnom taktu (TNT2 i GF2) i jedinici za teksturisanje (samo GF2). Međutim, ovoga puta je „nVidia” prevazišla samu sebe: sem oznake, malo je sličnosti između modela MX i Ti četvrte generacije. S obzirom da GF4 Ti još nije stigao do nas, pa smo na testu imali samo GF4 MX karticu, detaljnije ćemo pisati samo o njoj.

Dugo je ovaj čip razvijan pod imenom NV17, toliko da se verovalo da će biti izbačen pod imenom GeForce3 MX. Ipak, „nVidia” se odlučila da i NV17 ide „u korak sa vremenom”, pa je dobio oznaku četiri. Postoji tri vrste ovih kartica, a koja je u pitanju govore dodatne tri cifre u nazivu modela. One označene sa 420 koriste običan SDRAM i rade na 250/166 MHz, 440 su na 270/250 DDR (500) MHz, a 460 su najbrže, s grafičkim čipom koji radi na 300 MHz i DDR memorijom na 275(550) MHz. Izuzev u vrsti memorije (kao što rekosmo, 420-tica koristi običan SDRAM) sve GF4 MX kartice koriste isti GPU, istih mogućnosti.

Ono što je najvažnije jeste da GF4 MX ne poseduje ni Pixel Shader, ni Vertex shader, pa tako ni nFinite effects engine koji poseduje svaki GeForce3. Dakle, GF4 MX nije potpuno DirectX8 kompatibilan, što ne znači da neće raditi s najnovim igrama i ostalim softverom koji zahteva DX8. To međutim znači i da neće moći da prikaže sve što ovakve igre zahtevaju, ili će to raditi na neki od težih (odnosno mnogo sporijih) načina, upošljavanjem centralnog procesora na primer. Druga stvar koja nedostaje jesu dva od četiri pipelinea za obradu tekstura, dakle oslabljen je odnosu na „pune” verzije čipova GF2, GF3 i GF4 Ti isto kao i njegov prethodnik GF2 MX.

Pomenuti nedostaci opasno ga približavaju GF2 generaciji, no GF4 MX ipak poseduje i rešenja po kojima je daleko bliži novijim modelima. Pre svega tu su dva posebna 64-bitna memorijska kontrolera koja su slabija od četiri 32-bitna kakve imaju GF3 i GF4 Ti, ali su i bolja od jednog 128-bitnog kakav imaju svi stariji GeForceovi. Sad će neko reći, čemu ovoliko komplikacija, nije li jednostavnije napraviti jedan kontroler i staviti ga u svaki GeForce? Odgovor zahteva podsećanje na nForce i njegov memorijski kontroler koji je jednak onome kod GF4 MX! Kako oba koriste dva 64-bitna kontrolera, sve su šanse da je „nVidia” ovako konstruisala GF4 MX upravo zato da bi ga što lakše integrisala u neki sledeći nForce. Ipak, „nVidia” se po ovom pitanju ne izjašnjava, pa je jedina sigurna varijanta da sačekamo novi nForce i vidimo koliko su ovakva razmišljanja tačna.

Na kraju, još nekoliko karakteristika po kojima je ovaj MX zaslužio oznaku „4”. To su integrisani Accuview AA engine i podrška za nView, novu verziju onoga što je na GF2 MX bilo poznato kao TwinView. Accuview je trenutno najnapredniji AntiAliasing engine koji bi napokon trebao da omogući igranje sa 4x AA, dok je nView odgovor firme „nVidia” na ATI-jev HydraVision koji se nalazi na novim Radeonima. Koliko su sada nView i HydraVision slični, dovoljno govori podatak da ih je radila ista firma – „Appian”.

Da bi sve ovo vredelo i u praksi brinu se dva RAMDAC-a na po 350 MHz, što bi trebalo da garantuje „Matroxoliki” kvalitet slike. Tu je i podrška za dva DVI (Digital Video Interface) izlaza, što GF4 MX čini jedinstvenim proizvodom na PC tržištu – nijedna kartica do sada nije podržavala dva digitalna panela. Za igrače je mnogo bitniji i treći tip izlaza, onaj za TV ili video koji je moguće koristiti do rezolucije 1024 x 768 i koji sada dolazi integrisan u sam GF4 MX čip. Sve ove mogućnosti trebalo bi da GF4 MX postave na čelo kolone takozvanih „dual” kartica, ispred svakog ATI-ja (VE i 7500) i DualHead verzija Matroxa.

Prva GF4 kartica na našem tržištu potpisana je od strane „Leadteka”, a naziv modela Winfast A170 DDR ni po čemu ne govori da je u pitanju GeForce4 MX kartica. Frekvencija na kojoj radi je 270 MHz za čip i 400 MHz za memoriju, što govori da je u pitanju model GF4 MX440. Prisutno je 64 MB „Samsungove” DDR memorije propisane na 4 ns, što je bolje nego što nalaže specifikacija (5 ns). Kao i kod prethodnih modela ovog proizvođača i ovaj na grafičkom procesoru ima poveliki hladnjak s ventilatorom, ovoga puta srebrne boje. Po našem mišljenju ova boja kvari izgled kartice koja tako deluje jeftino. To je, srećom, daleko od realnosti, jer malo bolje posmatranje komponenti i same štampe jasno govori da je u pitanju proizvod izuzetnog kvaliteta. Pored standardnog izlaza za monitor, kartica poseduje još samo S-VHS za povezivanje sa video uređajima. Dakle, sa ovim modelom nećete baš moći da iskoristite nView, ko to želi neka se odluči na bolji model. Ovaj je napravljen za igrače kojima su VGA i TV izlaz apsolutno dovoljni.

Pre nego što pređemo na performanse, pomenimo da je kvalitet prikaza odličan kako na monitoru, tako i na TV izlazu. Poboljšanje u odnosu na starije GF2 kartice je primetno, naročito kada je u pitanju TV izlaz.

Što se testova tiče, oni jasno govore da je GF4 MX vrlo brza kartica, ali nije zaslužila oznaku „4” u nazivu. Iz testova 3D Mark2001SE vidi se da je GF3 Ti200 daleko savršeniji procesor, radi na 100 MHz nižem taktu, a i dalje uspeva da održi priličnu prednost u odnosu na GF4 MX440. Šta bi tek bilo da smo na raspolaganju imali neki GF4 (Titanium), od kojih je svaki brži od GF3 Ti200? Ovaj test je dobar pokazivač kakvo će se stanje biti sa novim DirectX igrama, čak smatramo da je po GF4MX dobro ako se razlika ne poveća preko 20-30%, koliko sada iznosi.

Drugi test je bio Quake 3 koji smo uzeli kao predstavnika „starog kova” igara koje ne koriste ništa od pomenutih DirectX 8 mogućnosti. One ne daju prednost GF3 čipovima a konto njihovih naprednih funkcija, već se „računa” samo što veći protok podataka između procesora i memorije. Jasno je da ovaj test bolje „leži” starijim karticama, tj. da manje leži GF3, pa su se GF2 Ti i GF4 MX440 pokazali mnogo konkurentnijim. Iskreno, očekivali smo da GF4MX bude i brži od GF3 Ti200 u ovom testu, verovali smo da će 100 MHz viši takt njegovog procesora imati više značaja. Ipak, „u realnost su nas vratila” četiri pipelinea za „lepljenje” teksura na GF3 i GF2 Ti čipovima koji su, svaki u svojoj meri, nadoknadili niže radne taktove (GF4 MX ima samo dva pipelinea za obradu tekstura).

Sve u svemu, GF4 MX se pokazao kao vrlo brz kada su u pitanju trenutno aktuelne igre i one nešto starije. Ni nove mu ne „leže” loše, ali se u njima ipak oseća nedostatak nekih mogućnosti.

Probali smo i overklokovanje i pokazalo se da je, makar WinFast A170 prilično dobro „raspoložen”. Sa 270/400 MHz, radne taktove smo povećali na 310/510 MHz, što je ponajviše zasluga dobre memorije (4 ns umesto propisanih 5 ns) i hladnjaka na grafičkim procesoru. Performanse su tada skočile za skoro 25 odsto, što je iznenađenje jer se pokazalo da i overklokovanje samog čipa ima značaja. Do sada je samo povećanje radnog takta memorije imalo uticaja na ubrzanje prilikom overklokovanja, ali se kod GF4 MX jednako bitnim pokazao i sam čip.

Sve pomenuto jasno ukazuje da je GF4 MX440 vrlo primamljiv izbor za sve koji imaju oko 150€, kolika je njegova cena. On će svojim kupcima u narednom periodu pružiti vrlo dobre performanse, skoro na nivou za oko 50€ skupljih GF3 Ti200 kartica i mnogo više od onih koje pružaju malo jeftiniji GF2 Ti. Onda kada se pojave DirectX 8 igre, upotrebna vrednost će mu opasti, ali ne toliko da postane neupotrebljiv. Jednom kada se i to desi, ubeđeni smo da će se pojaviti cenovno mnogo prihvatljivije DX8 kompatibilne kartice. Zbog toga je GF4 MX440 vrlo prihvatljivo prelazno rešenje.

Ipak, onima koji su nameračili neki od GF3 modela i imaju šanse da uskoro skupe novac za njega, preporučujemo da nastave sa štednjom. Trenutno GF3 Ti200 nije mnogo brži od GF4 MX440 modela, ali će u budućnosti sigurno biti, taman toliko koliko je i skuplji. Stoga i GF3Ti200 ima jednako dobar odnos cena/performanse pa ga je bolje kupiti makar zbog toga što nećete morati da je menjate jednom kada stignu Doom 3, Quake 4 i ostale „aždaje”.

Saša UZELAC