Sudski spor

Da li će se neko obogatiti zbog patenta starog više od dvadeset godina?

Teško da je u današnjem svetu World Wide Weba išta sveprisutnije od hiperlinka. Taj magični, najčešće plav i podvučeni deo teksta koji nas vodi sa jednog ka drugom mestu/resursu informacija na nekoj Web lokaciji postao je integralni segment našeg Internet iskustva. Međutim, ko je izmislio hiperlink i, što je još važnije, da li iko polaže prava na njegov izum i komercijalnu eksploataciju?

Neočekivano ukazana šansa

Davne 1976. godine, britanska nacionalna telekomunikaciona kompanija „British Telecom” (BT) podnela je u Sjedinjenim Državama zahtev za priznavanje patenta na tehnologiju nazvanu Hidden Page, namenjenu umrežavanju kompjuterskih terminala širom pošta u Britaniji, a čiji je, navodno, integralni deo bio i hipelink. „Brzinom” dostojnom naše administracije, Američki zavod za patente je 1989. godine registrovao dotičnu tehnologiju kao ekskluzivni patent BT-a, da bi jedanaest godina kasnije BT sproveo veliko „pročešljavanje” svog arhiva patenata (oko 15 000 dokumenata!) i otkrio da među njima ima i potencijalnu „zlatnu koku” – patent na hiperlink!

Brže-bolje, pravnici kompanije su sastavili zahtev upućen sedamnaest američkih provajdera (s obzirom da je patent istekao u svim ostalim zemljama, sem u SAD) u kojem su od njih zatražili da BT-u isplate naknadu (tantijeme) na osnovu činjenice da su sve vreme svog rada neovlašćeno koristili tuđu patentiranu tehnologiju hiperlinkovanja dokumenata na WWW-u, kao i da od njega kupe licencu za dalje korišćenje te tehnologije. Kako je odgovor bio negativan, BT je podneo tužbu američkom Federalnom sudu u Njujorku, sa istim zahtevom. Za „žrtvu” tužbe odabran je „Prodigy Communications”, prvi ISP koji je svojim korisnicima ponudio uslugu „surfovanja” po Webu. Ukoliko tužbeni zahtev bude uspešan, ne samo „Prodigy”, nego i svi ostali američki provajderi bili bi u obavezi da BT-u naknade milijarde dolara na ime tantijema i kupovine licenci.

Negativne reakcije

Prvo ročište održano je sredinom februara pod vođstvom časne Kolin Mekmahon, federalnog okružnog sudije. „Naoružana” laptopom, ona je u svojoj sudnici prilično otvoreno izrazila skepsu povodom ovakvog tužbenog zahteva i uvodne reči tužioca, iznevši sumnju u mogućnost porotnika (koji tek treba da se odaberu) da razumeju tehnički vokabular aktuelan pre tridesetak godina.

Razumljivo, proces je izazvao buru reakcija u američkoj javnosti. Ukoliko bi njegov ishod bio nepovoljan po provajdere, to bi značilo prebacivanje ogromnih troškova koje bi oni imali po osnovu plaćanja BT-u na njihove pretplatnike, a drugo, BT bi stekao faktičko pravo da odlučuje ko sme, a ko ne sme da koristi WWW servis na teritoriji SAD! Na udaru se našao i sam sistem patentiranja pronalazaka, zbog opsežnih reperkusija koje bi mogle da proisteknu iz činjenice da se ovakav jedan izum uopšte mogao patentirati.

Istina

Da li je hiperlinkovanje zaista izmišljeno od strane BT-a pre 26 godina? Teško...

Ako i ostavimo po strani činjenicu da je njegov suštinski idejni koncept prisutan odvajkada (i za Sveto pismo se može reći da je nelinearno, „hiperlinkovano”), jer je ono samo inherentno načinu na koji ljudi razmišljaju, ostaje „opipljivija” činjenica da se od 1945. godine u javnom dobru nalazi studija Vanevara Buša, objavljena u Atlantic Monthlyju, koja govori o „asocijativnom povezivanju” – ničem drugom nego o konceptu hiperlinkovanja. Međutim, glavni udarac BT-ovoj tužbi mogao bi biti jedan stari dokumentarni film sa „kracerima” (ogrebotinama).

Taj 90-minutni film prikazao je 9. decembra 1968. godine Daglas Englbert, jedan od sapronalazača tehnologije kojom se hiperlink implementira na kompjuterske sisteme. Njime je izvršena živopisna i za ono vreme spektakularna demonstracija koncepata kompjuterskog miša i hiperlinkovanih dokumenata, rečju – World Wide Weba. Film je emitovan na konferenciji Fall Joint Computer i videlo ga je blizu 1000 eksperata, od kojih su mnogi još uvek živi i čija je kopija sačuvana i, zahvaljujući ovom sudskom sporu, vrlo brzo prebačena na Internet.

Predviđanja

Najčešće retoričko pitanje stručnih komentatora je „Zar je ovo trebalo BT-u?”. Ne samo da je kompanija već navukla gnev celokupne američke Net zajednice, nego se našla pod snažnim udarima kritike od strane vlastitih akcionara, čijim se parama finansira ova skupa parnica. Ma koliko nelogično bilo, objašnjenje bi moglo biti da je ovaj državni telekomunikacioni mastodont ceo potez povukao iz neznanja sopstvenog pravnog tima koji se, po svemu sudeći, slabo razume u tehnička pitanja. Šteta je već učinjena i loš glas koji ionako poprilično bije BT mogao bi dodatno da se pogorša.

Dušan KATILOVIĆ