Nepravda je ispravljena – zahvaljujući intenzivnom korišćenju kompjuterske tehnike, jedan on najpoznatijih superheroja konačno se našao na velikom platnu

Superheroji su uvek bili popularan predložak za filmove, ali dok su se Supermen i Betmen odavno našli na velikom platnu, jednako popularni Spajdermen je morao da se zadovolji starom TV-serijom i sa nekoliko ciklusa crtanih filmova. Ova nepravda je konačno ispravljena na najlepši mogući način – filmom Spider-Man Sema Rejmija (Sam Raimi).

Kao kod većine prvih filmova o nekom superheroju (a „Spider-Man” jeste prvi film, jer se planira trilogija) i ovaj prati takozvanu „genesis” priču tj. govori o tome kako običan mladić postaje superheroj. Ljubiteljima stripa sigurno je poznata ova priča, ali za sve koji će tek nakon što pogledaju film postati obožavaoci Spajdermena evo par reči o radnji filma.

Prilikom posete univerzitetskoj laboratoriji, studenta Pitera Parkera ujeda genetski promenjeni super-pauk. Nedugo zatim Piter otkriva da su se paukove sposobnosti prenele na njega – snaga i okretnost mu se višestruko povećavaju, a čula mu postaju natprirodno izoštrena. Piter skriva ove promene od svoje jedine familje ujne Mej i ujaka Bena, od najboljeg druga Harija Ozborna i Meri Džejn Votson, devojke koju voli. On prvo pokušava da iskoristi svoje novostečene moći za ličnu dobit, ali nakon nesreće u kojoj njegov ujak Ben gubi život, Piter odlučuje da se vine izned ulica Njujorka i započne borbu protiv zločina. Iako obični kriminalci nisu dorasli Spajdermenu, Piter veoma brzo dobija dostojnog protivnika. Harijev otac, industrijski magnat Norman Ozborn odlučuje da na sebi isproba formulu za povećavanje snage i inteligencije, ali ga greška u eksperimentu tera u ludilo i on postaje Zeleni Goblin – Superzlikovac koga može da zaustavi samo Spejdermen.

Tekst o igri

Režiser Sem Rejmi je od malena obožavalac Spajdermena kojeg su davne 1962. godine za račun izdavača stripova „Marvel Comics” stvorili Sten Li (Stan Lee) i Stiv Ditko (Steve Ditko). Rejmi je pri ekranizaciji svog omiljenog stripa želeo da bude što verniji literarnom predlošku i pažljivo se držao istorije Spajdermena koja je razvijana u poslednjih četrdeset godina. To je značilo obilje specijalnih efekata i impresivnu glumačku postavu koju predvode Tobi Megvajer (Tobey Maguire) kao Piter Parker, Vilem Defo (Willem Dafoe) kao Norman Ozborn i Kirsten Danst (Kirsten Dunst) kao Meri Džejn. Čak i da Rejmi nije toliki poklonik ovog stripa, ništa nije moglo da krene naopako jer je sam Sten Li izvršni producent „Spider-Mana”.

Rad na specijalnim efektima poveren je studiju „Sony Pictures Imageworks” koji su stvorili preko 500 kadrova sa specijalnim efektima. Za razliku od većine superheroja koji izgledaju snažno i mišićavo, Spajdermenova glavna odlika su njegova okretnost i impresivne akrobacije, ali većina njih se jednostavno kosi sa ljudskom fizionomijom. Zato je pre samog snimanja određen veliki broj scena u kojima će, umesto Tobija Megvajera ili kaskadera, u kadru biti kompjuterski generisani Spajdermen. Činjenica da ovom superheroju maska prekriva celo lice bila je mač sa dve oštrice. S jedne strane nije bilo potrebe da se pravi lice za kompjuterski generisani lik, što je dug i mukotrpan proces. S druge strane, pošto je lice potpuno prekriveno – njegovo držanje je jedini odraz raspoloženja. Zato je tim stručnjaka za specijalne efekte posvetio posebnu pažnju govoru tela kompjuterski generisanog spajdermena. Ipak, Megvajer nije sedeo skrštenih ruku dok se njegov virtuelni dvojnik znojio praveći akrobacije – njegovi pokreti, unošeni motion captureom bili su predložak na osnovu kog je kompjuterski Spajdermen „naučio” da hoda.

Virtuelna kamera u Sobi panike Za razliku od fantasy ili SF filmova u kojima se specijalni kompjuterski efekti koriste da prikažu nestvarne likove i stvore nepostojeće prizore – efekti se u poslednje vreme sve više koriste u apsolutno realnim filmovima. Primer ostvarenja koje se enormno oslanja na kompjutere, ali se njihovo prisustvo naslućuje samo u par kadrova, jeste „Soba panike” (Panic Room). Ovo je priča o razvedenoj majci Meg Altman (glumi je dvostruka dobitnica Oskara Džodi Foster) koja se, kada provalnici upadnu u njenu novu kuću, sa svojom kćerkom sakriva u specijalnu blindiranu sobu ne znajući da se ono što provalnici žele nalazi baš u toj sobi. U ovom filmu Dejvida Finčera, sem za impresivnu najavnu špicu, kompjuteri su korišćeni za stvaranje tzv. „virtuelne kamere”. Finčer je među prvim režiserima koji koriste proces predvizuelizacije, gde se stvaraju 3D prikazi svih scena, tako da je zapravo ceo film izrežiran pre nego što počne snimanje. Raspored kamera se unapred razrađuje, a nakon snimanja se sav filmski materijal digitalizuje, tako da režiser u toku montaže može da neprimetno prelazi s kamere na kameru, pa se na kraju dobijaju impresivni jedinstveni kadrovi snimljeni virtuelnom kamerom. Virtuelna kamera zahteva da planiranje pre početka snimanja traje duže, ali je zato snimanje kraće, a montaža jednostavnija. Ne sumnjamo da će veliki broj režisera poželeti da isproba ovaj metod nakon što pogledaju „Sobu Panike”.

Spajdermen nije jedini kompjuterski generisani lik u ovom filmu. Neke od akrobacija Zelenog Goblina na njegovom Goblin glajderu takođe je mogao da izvede jedino virtuelni lik. Veliki broj specijalnih efekata nije očigledan, već služi da stvori autentičnu atmosferu. Dok pomenuti Supermen i Betmen čuvaju fiktivne gradove Metropolis i Gotham City, Spajdermen je u Njujorku kom je dat specifični ambijent. Većini zgrada dodavane su nove teksture, osvetljenje i senke, a u preko 90 odsto kadrova u celom filmu realna vozila sa snimanja zamenjivana su kompjuterski generisanim 3D modelima koji bi više odgovarali datom kadru.

Iako finalni proizvod izgleda savršeno realno, stvaranje virtuelnih superheroja i superzlikovaca nije nimalo jeftin posao – po nekim procenama za specijalne efekte u „Spider-Manu” utrošeno je preko osamdeset miliona dolara. Sve specijalne efekte u filmu nadgledao je veteran Džon Dajkstra (John Dykstra) koji može da se pohvali da je radio na klasicima kao što su „Star Wars” i „Star Trek: The Motion Picture”, a kao vođa tima za specijalne efekte na filmu „Stewart Little” već je skupljao iskustva pri stvaranju virtuelnih glumaca.

„Spider-Man” je doživeo svetsku premijeru 2. maja paralelno u Beogradu i Los Anđelesu, ali producenti i Sem Rejmi nisu ni čekali oduševljenje publike, već su se odmah bacili na pripremanje nastavka koji bi u bioskopima trebalo da se nađe već sredinom 2004. godine. Do tada naša pauk-čula mogu da se prepuste uživanju u Spider-Manu.

Dragan KOSOVAC