Izrada jednostavnih Web prezentacija (7)

Kada je prezentacija gotova, treba je negde i postaviti

Ako ste pažljivo pratili sve dosadašnje nastavke ove serije, trebalo bi da ste ponosni stvaralac jedne „Web prezentacije”, „home pagea”, „sajta”... kako vam drago. Jedini način da radna verzija koju imate na svom hard disku postane dostupna celom svetu jeste postavljanje kompletnog materijala na neki od svetskih servera. Postoje dve mogućnosti. Jedna je da zakupite prostor na serveru kod svog provajdera koji vam omogućava e-mail servis. Možda ga već i imate uračunatog u cenu, što bi bila sjajna varijanta. Druga mogućnost je besplatno korišćenje prostora na brojnim svetskim serverima. Da bi ta usluga bila besplatna za vas, vlasnici servera zaradu ostvaruju postavljanjem gomile reklamnih bannera na početku ili dnu vaših stranica, ili unutar pop-up prozorčića koji se manijakalno otvaraju svaki put kad učitate neku stranicu. U zavisnosti od teme sajta, svojih ambicija, potreba i mogućnosti, odlučite koju od dve mogućnosti ćete koristiti.

Ako se rešite za varijantu lokalnog Internet provajdera, ljudi iz tamošnje tehničke podrške će vam verovatno izaći u susret i potanko objasniti proceduru za prekopiravanje materijala sa vašeg diska na njihov. Da ljudima ne kvarimo užitak, nećemo se dalje baviti tom pričom...

Besplatni Web hosting

Malo jasnije ćemo objasniti drugu mogućnost, korišćenje nekog od Web servera kao što je, na primer, Geocities unutar razgranatog Yahooa. Da biste dobili besplatni prostor na njihovom serveru, treba samo da se registrujete kao korisnik na adresi http://geocities.yahoo.com/home/, slično kao prilikom uzimanja e-maila @yahoo.com (uzimamo Yahoo samo kao primer, to ne znači da ga preporučujemo kao najbolji – pročeprkajte po Mreži i nađite šta vam se najviše dopada).

Elem, ti dragi ljudi iz Geocitiesa poželeće da tokom registracije saznaju o vama što više, pravdajući to poslovnim razlozima i željom za poboljšanjem usluga. Zato pripremite odgovore na sva moguća pitanja, počev od simpatije iz prvog osnovne, pa do današnjeg doručka... Mada, a to je ono što ovaj proces čini izuzetno zabavnim, možete pustiti i mašti na volju i na sva ta brojna pitanja dati potpuno netačne i šašave odgovore – ko to može da zna? Ali, bitno je nekoliko stvari. Prva, vezana za izbor podsetnika passworda – ako vam je zaista potrebna takva opcija, onda dobro smislite šta ćete izabrati kao pitanje koje će vam administrator Geocitiesa postaviti onog dana kada mu tražite password koji ste zaboravili.

Drugo, podjednako važno – obratite pažnju na sve kućice koje se mogu štiklirati a ispred kojih pišu magične reči „Send me...” U pitanju je izazov ravan đavolovoj ponudi, jer ako neoprezno uključite neku od kućica, uskoro će vam mailbox biti zatrpan superpovoljnim ponudama za kupovinu pangalaktičkog grgoljblastera i sličnih kućevnih aparata bez kojih se savremeni život ne može ni zamisliti... Neki od ovih sajtova čak koriste i vrlo podli štos da prilikom izveštavanja o grešci (tipa izabrali ste već postojeći username ili zaboravili da popunite neko od obaveznih polja) automatski ponovo pouključuju sve kućice koje ste na prethodnom ekranu brižljivo odštiklirali. Kada se pritisne „I agree” ili šta već piše na faustovskom dugmetu, kasno je...

Treća stvar bitna kod Geocitiesa jeste polje „Alternate Email” gde se očekuje upis trenutne adrese. Ne nasedajte na provokaciju i ne ispisujte svoju pravu e-mail adresu na tom mestu, jer će ona potom biti dostupna ljudima koji na bilo koji način dopru do vašeg Yahoo/Geocities profila. Samim tim, može se naći i na spaming listama... Tako da, sem ako nemate posebne razloge da učinite drugačije, u ovo polje treba uneti nešto@nešto.tms (tri magična slova) i pustiti Yahoo da se zabavlja šaljući mailove na nepostojeću adresu. Kod drugih kompanija koje pružaju usluge besplatnog hostovanja može se desiti da alternativna e-mail adresa mora biti prava, jer se porukom poslatom na nju zaokružuje proces registracije – šta je tu je.

Manipulacija fajlovima

U svakom slučaju, nakon uspešno okončane registracije, uslediće ekran odakle se može ići na konstrukciju sajta. Taj ekran Geocitiesa koji će vas dočekati izgleda šarenije od korpe uskršnjih jaja, reklamni banneri zavodljivo svetlucaju sa svih strana i izvesno je teško u toj gužvi naći opciju za upload fajlova, a baš takva nam je potrebna za dalju priču... Kada je nađete, otvoriće se svojevrsni file manager, principijelno sličan Windows Exploreru ili Windows Commanderu, ali grafički drugačiji u dovoljnoj meri da u početku deluje zbunjujuće. Više nalikuje Yahoo webmailu, odnosno operacijama sa attachovanjem fajlova prilikom komponovanja poruke. Nažalost, prostor nam ne dozvoljava detaljno objašnjavanje opcija i procedura, tako da nam preostaje samo jedna genijalna preporuka – sledite uputstva na ekranu i sve će biti u redu...

Druga opcija koju mnogi free host serveri omogućavaju je File Transfer Protocol, odnosno FTP uploadovanje fajlova. To je korak dalje od ovoga čime smo se ovde bavili i naravno, kao i sve napredne opcije, zbog toga je i mnogo efikasnija za korišćenje. Lokalni provajderi takođe nude mogućnost FTP rada sa materijalom sajta, pa ako još uz to daju i tehničku podršku i pomoć, najtoplije preporučujemo upotrebu te varijante.

Sem ovoga, Front Page ima mogućnost automatskog uploadovanja (Publish Web) koja ima jednu zgodnu opciju – program sam poredi verziju na lokalnom disku sa onom koja je na Web serveru i vodi računa o novim, promenjenim ili obrisanim fajlovima, pa shodno tome menja sadržaj na serveru tako da bude u potpunosti preslikana kopija lokalne verzije. Ovo može biti vrlo upotrebljiva opcija, ali u nekim situacijama može biti i zamorno metodična, ako volite da na serveru ostavljate probne verzije nekih stranica ili slika koje stalno menjate „u lokalu”. Naročito je gadna kombinacija FTP-a i Front Page uploada, pošto je FP tipičan „Microsoftov” proizvod i pravi se pametan na gazdu, pa će neprestano hteti da „pregazi” sve što je, recimo, prebačeno FTP-om a o čemu Front Page nije bio prethodno obavešten. Uz sve to, da bi FP uopšte dobio priliku da glumi razrednog evidentičara, potrebno je da server podržava takozvane Front Page ekstenzije – nešto što celu stvar može da zakomplikuje. U zavisnosti od obima materijala i ambicija po pitanju updateovanja sadržaja sajta, ostavljamo čitaocima da sami odrede da li će se privoleti „Microsoftovom” carstvu po pitanju Front Page uploada.

Bilo kako bilo, priča se svodi na sledeće: potrebno je da na neki udaljeni disk, negde u svetu, prebacite sve fajlove koji sačinjavaju vaš sajt, sa identičnom organizacijom i imenima foldera. Kada to učinite, najprirodniji sled događaja je da u browseru otkucate adresu svog sajta (na primer, http://www.geocities.com/peramikalaza/) i proverite da li sve izgleda onako divno i idilično kako je, nekoliko sati ranije i šake živaca više, izgledalo na vašem hard disku. Ako je sve kako treba, vreme je da obnarodujete postojanje svog sajta. Kako? Time ćemo se baviti sledećeg meseca...

Nenad VASOVIĆ