AMD Athlon XP Thoroughbred B

AMD Athlon XP Thoroughbred B

Prilikom tesiranja „Leadtekove” matične ploče koristili smo procesor Athlon XP 1700+, ali ne sa uobičajenim Palomino, već najnovijim Thoroughbred jezgrom. Tačnije, u pitanju je bilo T’Bred „B” jezgro, nešto drugačije od onog u verziji „A”. U čemu je razlika?

Gotovo svi Athloni XP koji su se pojavili kod nas u poslednjih godinu dana su sa Palomino jezgrom koje je predstavljeno još 2001. godine. Podsetimo se, izrađeno je u 0,18-mikronskoj tehnici i kao takvo teško radi preko 1,7 GHz; najbrži model sa ovim jezgrom je XP 2100+ koji radi na 1733 MHz. Stoga je AMD sredinom prošle godine izbacio procesore Athlon XP sa novim jezgrom nazvanim Thoroughbred koje je izrađeno u 0,13-mikronskoj tehnici, što je trebalo da omogući znatno viši radni takt, na manjem naponu (1,5–1,65 V, dok je Palomino radio na 1,75 V). Površina jezgra smanjena je sa 128 na svega 80 mm2, a broj tranzistora sa 37,5 na 37,2 miliona.

Međutim, uspeh je izostao jer se ubrzo pokazalo da novi T’Bred ne može mnogo više od Palomina, pa novi Athloni nisu prešli preko 2200+, odnosno 1800 MHz. To je svega 66 pravih, odnosno 100 „AMD-ovih megaherca” više od najbržeg Palomina (XP 2100+), što je bio jasan neuspeh za AMD. Jeste da su novi T’Bred Athloni trošili manje energije i zračili manje toplote od starih, ali to nije bilo dovoljno da se AMD izbori sa „Intelom” koji je upravo tada, u drugoj polovini prošle godine, bio u velikom naletu sa novim Pentiumima 4. P4 procesori, tj. njihova jezgra Northwood, izrađivana su sličnom tehnologijom, takođe 0,13-mikronski, i vrlo jednostavno postizala su 2,5 i više gigaherca.

Inženjeri AMD-a morali su ponovo da zasuču rukave i prionu na posao unapređenja Thoroughbred jezgra, što je rezultovalo pojavom verzije „B”. Radni napon nije menjan (1,65 V), površina je za 4 mm2 veća (84 mm2), što je omogućilo „skladištenje” još 400 hiljada tranzistora. Takođe, dodat je i dodatni metalni sloj, pa ih novo jezgro ima ukupno devet (Palomino ima sedam). Ove modifikacije poskupele su proizvodnju, ali i značajno rasteretile procesor omogućivši znatno bolju optimizaciju vodova u jezgru i smanjenje pojave poznate pod nazivom EMI (Electromagnetnic Interference). Tako je AMD konačno uspeo da probije granicu od 2 GHz i do kraja prošle godine zvanično predstavi i Athlon XP 2800+ koji radi na 2,26 GHz. Pošto „predstaviti” ne znači i „prodavati”, najbrže AMD procesore je još dugo posle toga bilo nemoguće ili veoma teško naći. Razlog je što je AMD-u trebalo dosta vremena da usavrši procesor, smanji škart u proizvodnji i tako konačno počne da koliko-toliko zadovoljava potražnju za brzim Athlonima, jer oni sa oznakama 2400+ uspevaju da se nose sa odgovarajućim Pentiumima 4, uz očuvanje osetno niže cene, što tržište uvek zna da ceni.

Tako se stanje bitno popravilo tek krajem prošle i početkom ove godine, pa je sada moguće naći svakakve Athlone. I dalje je većina sa Palomino jezgrom, mada je sve više onih sa T’Bred „B” jezgrima. Oni sa verzijom „A” Thoroughbred jezgra retko se sreću, jer ih je malo i videlo svetlost dana.

U tabeli možete da vidite kakvi sve Athloni postoje i na kom taktu rade. Upravo u rasponu od 1700+ do 2100+, koji je najinteresantniji našem tržištu, možete naići na bilo koje od tri pomenuta jezgra. Naravno, najbolje je izabrati najnovije, pa ćemo vam obratiti pažnju i kako ga prepoznati. Bilo koji T’Bred lako je razlikovati od Palomina, pre svega jer je jezgro znatno manje i pravougaonog oblika (kod Palomina je kvadratno). Takođe, kod najstarijih Athlona XP na gornjoj površini pored jezgra nema električnih komponenti. Kod novih, sa bilo kojim T’Bred jezgrom ima ih, kao i kod najstarijih Socket-A Athlona (ThunderBird). Razlike između procesora sa T’Bred jezgrom „A” i „B” su u označavanju. Dakle, da biste utvrdili da li je neko jezgro iz serije A ili B, morate pogledati oznaku procesora tj. njegovu seriju. U drugom redu, ispod brzine postoji pet slova od kojih je poslednje najbitnije – „A” ili „B”.

Zašto je sve ovo bitno? Za većinu korisnika apsolutno je svejedno koje jezgro ima, makar ono bilo i Palomino, jer su performanse iste. Razlika je u toploti koju procesori razvijaju, pa preporučujemo da ako je to moguće izbegnete stara Palomino jezgra, jer su nova znatno „hladnija”. Daleko od toga da su se stara pregravala, međutim nova su jednostavno hladnija i kao takva omogućavaju korišćenje tiših kulera. U realnom radu, bilo koji Thoroughbred teško da će preći 35 stepeni sa istim kulerom koji je sličnog Palomina „držao” na 45-50 stepeni.

Konačno zašto tražiti B jezgro? Ako niste pasionirani overkloker, preskočite ovaj pasus jer se tiče samo njih. Dakle, dok je T’Bred-A jezgro jako teško overklokovati, dotle gotovo svaki T’Bred ide i preko 2100-2200 MHz. Nisu retki ni oni koji, uz ipak nešto bolje hlađenje, dostižu 2,4 GHz, dok je trenutni rekord preko 2,8 GHz. Kao da je to bilo malo, AMD se odlučio da procesore sa ovim jezgrima ne „zaključava”, tj. ostavio je mogućnost da korisnik, uz odgovarajuću matičnu ploču, promeni procesoru množilac. Šta reči sem da je novi T’Bred-B 1700+, posle popularnih Athlona XP 1600+ sa Palomino AGOIA i Thunderbird AXIA jezgrima – još jedan „overklokerski san”.

Naravno, povodom celokupnog napredka serije procesora Athlon mišljenje je vrlo pozitivno, jer se AMD ponovo uključio u trku sa „Intelom”. Tako korisnici koji traže vrhunske pefrormanse ponovo mogu da razmišljaju o „ne-Intel” procesorima. Takođe, ne treba zaboraviti da je izbacivanjem novih Thoroughbred baziranih procesora AMD konačno izbio poslednji argument na koji su se pozivali ljubitelji „Intela” – visoku temperaturu na kojoj rade Athloni. Ljubitelji „Intela” sada su u stvari u lošijem položaju, jer su novi Athloni XP osetno hladniji od Pentiuma 4. AMD-u na ruku ide i ponovno uključenje „nVidije” na polju Socket-A čip-setova. Poznato je da dosta korisnika izbegava AMD procesore jer je VIA čip-set uz njih bio praktično jedini izbor. Sada je moguće izabrati i nForce uz neki Duron ili Athlon XP, što je trenutno i najbolji izbor.

Nama ostaje samo da vam preporučimo nove Athlone, jer u nama najinteresantnijoj najpovoljnijoj klasi „Intel” nema rešenje koje nudi ni slične performanse. Cena najslabijih Athlona manja je i od najjeftinijih Celerona (na 1700 MHz), a performanse su neuporedive i sasvim na strani AMD-a. Što se ide ka skupljim procesorima, razlika se smanjuje i „Intel” postaje sve bolji izbor, međutim, nikad ne uspeva da se primakne AMD-ovom odnosu cene i performansi.

Saša UZELAC