Tomb Raider: The Angel of Darkness

Tomb Raider. Neverovatno je kako se u te dve jednostavne reči može sažeti praktično celokupna novija istorija video igara, od početka 1997. godine pa naovamo. Možda će takva konstatacija nekome zazavučati prenaglašeno, ali čak ni najveći protivnici Lare Kroft ne mogu negirati činjenicu da je „Core Design” serijalom Tomb Raider udario temelje savremenih 3D igara, pogotovo onih sa izvođenjem u trećem licu, a od lika zgodne devojke aristokratskog porekla kojoj je arheologija strast, stvorio neprikosnovenu kompjutersku ikonu, virtuelni seks-simbol pred čijom su popularnošću morali da popuste čak i filmski producenti.

Objavivši TR4: The Last Revelation, autori serijala odlučili su da stave tačku na Larine avanture, ostavivši je živu zakopanu pod ruševinama Keopsove piramide. Nije, međutim, trebalo da prođe mnogo vremena da bi shvatili da je njihova heroina suviše vredno parčence kompjuterskog 3D modela da bi olako bila prepuštena zaboravu. Ipak, svesni da se stvari moraju menjati, fanovima su zajedno sa (neplaniranim) petim nastavkom ponudili i editor nivoa, alat pomoću koga su nastale sve dotadašnje igre, a onda se povukli u anonimnost i započeli rad na nečemu zaista novom.

Angel of Darkness, iako zvanično šesta avantura iz serijala, ne nosi takvu oznaku iz prostog razloga što je ona u velikoj meri diskontinuitet u odnosu na prethodne nastavke, ali istovremeno i početak novog koncepta sa radnim nazivom TR: The Next Generation.

Ova igra predstavlja tek prvu epizodu trilogije koja obrađuje jevanđeljsku legendu o postojanju ukletih bića, tzv. nefilima, rođenih iz intimne veze anđela i smrtnih ljudi. Edrian Smit, jedan od kreatora Lare Kroft, potvrdio je da je ideja za ovakav pristup nastala pod uticajem TV serije „The X-Files”, tačnije njenih mitoloških epizoda koje su, iako nezavisne jedna od druge, povezane opštom temom, invazijom vanzemaljaca na planetu Zemlju. Koristeći isti princip, „Coreovci” su osmislili priču koja je nešto najsloženije što su uradili do sada, a onda je podelili u tri poglavlja. Prvo, koje je sada pred nama, počinje u Parizu, gde Lara biva svedok ubistva njenog višegodišnjeg tutora Vernera Von Kroja i, kao takva, postaje prvoosumnjičena. Potraga za istinom pokazaće da iza tog čina stoji organizacija kabalista, predvođenih alhemičarem Piterom Von Ekhartom koji su negde u Turskoj našli poslednjeg uspavanog nefilima i sada tragaju za pet srednjovekovnih gravura koje sadrže tajni kôd koji će omogućiti njegovo buđenje. Tematska sličnost sa filmom Romana Polanskog „Deveta kapija” nije slučajna.

Produbljena priča omogućila je da Tomb Raider prvi put doživi otklon prema klasičnoj avanturi, što podrazumeva čestu upotrebu raznorodnih predmeta, mogućnost kontrolisanog razgovora sa NPC likovima i dijaloško grananje, te postojanje velikog broja nivoa bez ijednog jedinog neprijatelja, ali sa brojnim zagonetkama. Lara je naučila i osnove tehnike prikradanja, tako da sada protivnike (npr. čuvare u muzeju „Luvr”), može nečujno da onesposobi efektnim borilačkim zahvatima. Zahvaljujući sposobnosti da postepeno razvija snagu, izdržljivost i brzinu, što predstavlja krajnje pojednostavljenu varijaciju jedne od osnovnih karakteristirka RPG igara, preskakanje provalija, veranje po stenama i slične „ekstremne” aktivnosti više nisu tako jednostavne za izvođenje, jer zahtevaju tačno određeni nivo fizičke pripreme. Lada sada ne može više neograničeno da visi sa neke litice, već samo onoliko koliko joj dopušta snaga u rukama.

Možda najveća novina koju donosi Angel of Darkness jeste novi junak koga igrač može kontrolisati. Tokom brojnih misija u Parizu, Lara će u više navrata „slučajno” nabasati na momka po imenu Kertis Trent. Negde u poslednjoj četvrtini igre, kada se stvari u Pragu zakuvaju do maksimuma, on će postati „playable character”. Nivoi u kojima Kertis vodi glavnu reč nabijeni su sirovom akcijom, ali se, ako izuzmemo njegovu paranormalnu sposobnost da čulo vida drugih ljudi koristi kao svoje sopstveno, način igranja sa njim nimalo ne razlikuje od onog uobičajnog.

Neizbežno je podvući da Angel of Darkness poseduje dve velike mane. Prvo, nefunkcionalne i izazito inertne kontrole koje igranje čine više nego napornim. Lara, a posebno Kurt, tromo reaguju na komande, pogotovo kada je potrebno potrčati, što stvara utisak kao da im je neko zakačio metalne kugle za noge. Kao da sve to nije bilo dovoljno, pa su se autori potrudili da zabrljaju i na polju grafike. Iako poseduje odličan 3D engine, igra vrvi od grafičkih bagova, što je za naslov ovakvog kalibra nedopustivo.

Svetla tehnička strana priče je zvuk. Tomb Raider je konačno dobio pravu muziku (setimo sa samo neartikulisanih zvukova koji su „krasili” prethodnike), zvučni efekti su fenomenalni, naročito na surround sistemima, a krunu predstavljaju izuzetni glasovni „krediti”, među kojima se posebno ističe poznati britanski glumac Džoš Ekland (Joss Ackland) koji je svoj glas pozajmio negativcu Ekhartu.

Za nepunih godinu dana planirano je objavljivanje druge epizode trilogije čija će radnja u celosti biti smeštena u Tursku. Nadajmo se da će „Coreovci” do tada shvatiti kakve su kardinalne greške načinili i da će naredna Larina avanutura biti bolja.

Slobodan MACEDONIĆ