Prošla godina, izrazito berićetna kada su u pitanju RPG igre, donela je dva istinska bisera, podjednako dinamična i atraktivna, ali u konceptualnom pogledu dijametralno suprotna: The Elder Scrolls: Morrowind, ogroman, potpuno nelinearan i do te mere otvoren i rasplinut da je to izazvalo i poneko osporavanje, i njegov antipod Neverwinter Nights, znatno kraći i do detalja skriptovan, ali sa modularnom strukturom koja je po prvi put omogućila „Dungeon Masterima” da svoje „papirnate avanture” na brz i lak način pretoče u elektronski oblik. Dve igre, žanrovski bliske, ali ipak toliko različite, osvojile su i međusobno podelile sve što se od nagrada i priznanja osvojiti može, prepuštajući igračima jalove rasprave na temu koja je od njih bolja. I dok je Morrowind u proteklom periodu obogaćen sa dva nova „expansion packa”, „Bioware” je čekao godišnjicu objavljivanja svog favorita, a onda ju je obeležio na adekvatan način – prvom dodatnom oficijelnom kampanjom koja donosi oko tridesetak sati novih uzbuđenja i zagonetki, u nekim momentima intrigantnijih od samog originala.

Shadows of Undrentide je nova igra koja se samo oslanja na Neverwinter Nights, odnosno njegove softverske resurse, prvenstveno Aurora „engine”, pojedine 3D modele i teksture. „FloodGate Entertainment”, ekipa koja je realizovala SoU, pošla je od činjenice da je epska priča o izdaji zarad osvete zbog smrti voljene osobe zauvek okončana finalnim sekvencama originalne igre i da je kao takvu nema potrebe dalje razvlačiti. Potpuno novi zaplet počinje na krajnjem severu regiona poznatog kao Srebrne granice (The Silver Marches), tačnije u gradiću Hilltop u kome se pod budnim okom tamošnjeg čarobnjaka Drogana obučava nekolicina potencijalnih heroja. Kada jednog dana stari patuljak bude napadnut, a Hilltop i obližnja sela poharana u naletu armije kobolda i gnolova, dotadašnji učenici moraće da pokažu šta su naučili. Njihova avantura će ih odvesti daleko od Srebrnih granica, čak do gigantske pustinje Anauroch i drevnih lebdećih gradova Netherila.

Na samom početku, kao što je to uobičajno, potrebno je odabrati lik koji će igrač voditi. Iako je omogućeno importovanje junaka iz Neverwinter Nightsa, i to ne samo završnog statusa, već i svih međustanja na kraju svakog od četiri poglavlja, nije preporučljivo raditi tako nešto, jer su protivnici i questovi prilagođeni liku koji je formiran „od nule”. Tabela za generisanje klase obogaćena je sa pet novih stavki koje, međutim, nisu dostupne na samom početku. U pitanju su tzv. prestižne klase, koje su u suštini varijacija osnovnih, ali poseduju specifične osobine koje se mogu aktivirati tek kada lik zadovolji određene uslove u pogledu rase ili veština. Najupečatljiviji je svakako „blackguard” (crni vitez), oličenje tame i zla, koji najčešće nastaje transformacijom dežurnog dobrice, paladina.

Način igranja i interfejs nisu pretrpeli nikakve promene, ali je zato prevaziđena jedna od najvećih mana originalne igre – krajnje ograničena mogućnost uticaja na ponašanje i učinak pratioca (henchmana). Ovog puta dozvoljen je potpun pristup njegovom inventaru, što omogućava slobodu u opremanju oružjem, oklopom i ostalim sitnicama. Takođe, lepeza naređenja koja se mogu izdati pratiocu je proširena čak dotle da mu je moguće sugerisati u kom pravcu da se razvija, odnosno koje veštine više, a koje manje da koristi (bitno u slučaju „multi-class” likova). Na ovaj način on je postao skoro ravnopravan lik glavnom junaku, a igra konačno zaslužila da se nazove pravim role-playing ostvarenjem.

Kako ne bi bili kritikovani za puko kreiranje novih nivoa, što sa „Aurora Toolsetom” uz malo vežbe može svaki klinac, autori su upotrebu postojećih modela srezali na minimum, praveći umesto toga tri potpuno nova okruženja: snežno, pustinjsko i podzemne ruševine.

Drugo poglavlje Shadows of Undrentide, čiji centralni deo čini potraga za tri odbegla vetra dok se mitski grad Undrentide lagano izdiže prema nebu, jeste jedna od najlepših i najoriginalnijih epizoda u kompjuterskim AD&D igrama uopšte.

Tome treba dodati i kreature koje se u kompjuterskim AD&D igrama relativno retko pojavljuju (pseudozmajevi, sfinge, gorgoni, meduze i sl.) jer predstavljuju moćne protivnike, a zbog svojih specifičnosti nisu rasprostranjene u svetu Faerun. Sve to, uz preko trideset novih veština i gomilu do sada neviđenih magija, garantuje da Shadows of Undrentide čak i vizuelno deluje kao nova igra. Konačno, i sam set alata za kreiranje avantura doživeo je unapređenja u pravcu pojednostavljivanja njegovog korišćenja, za šta su zaslužni novi „čarobnjaci”.

Slobodan MACEDONIĆ