U proteklih nekoliko godina svedoci smo tihe i predvidljive evolucije najatraktivnijeg žanra igara za PC, koji je idejno i koncepcijski, čini se, za sada rekao sve što je imao da kaže. Ili bar tako tvrde zli jezici. Trendovi su uspostavljeni, žanr je etabliran i cementiran, a do početka nove renesanse koja dolazi sa Doomom 3 i Half-Lifeom 2 treba sačekati još pola godine.Šta raditi u međuvremenu? Igrati i uživati u proizvodima koji do maksimuma eksploatišu ustaljene šeme, manje ili više vešto balansirajući na granici svežine i ponavljanja. Star Trek: Elite Force 2 je upravo takav naslov: poseduje upravo sve što se očekuje od visokobudžetne akcione igre u prvom licu, ne donosi gotovo ništa što već niste negde videli, ali ono što ima istura i plasira na prilično majstorski način. Ispeglana, umivena i dobro režirana pustolovina za najširi spektar publike.  Zaplet Elitnog odreda 2 se u potpunosti nadovezuje na finale sedme i poslednje TV sezone „Star Trek: Voyagera” – bekstvo kroz TransWarp HUB Borga, pravljenje prečice do Alpha Quadranta uz istovremeno uništenje transportnog čvorišta najvećeg neprijatelja slobodnih rasa, trijumfalni povratak posle sedam godina potucanja na drugom kraju galaksije... Kao što znamo sa TV-a, Voyager je postao muzej a kapetanica Janeway admiral. A šta je bilo sa posadom, posebno famoznim hazard timom? Isti biva rasformiran kao anahroni elemenat koji je u suprotnosti sa taktičkom doktrinom Federacije kojoj su standardni Away timovi navodno sasvim dovoljni. Članovi bivaju prekomandovani na nove dužnosti, manje-više u skladu sa sposobnostima i iskustvom, ali potpuno zanemarujući njihove lične zahteve. Monro, Telsia, Chell i ostali više nisu porodica...
Poručnika Aleksandra Monroa, bivšeg vođu Hazard tima a sadašnjeg instruktora borbene taktike u Akademiji Zvezdane flote zapaža čuveni Žan-Luk Pikar, nudeći mu test poziciju na Enterprajzu E. Kao što to obično biva, usred razgovora i kapetanove dobrodošlice, skeneri na komandnom mostu detektuju poziv za pomoć (inicijator zapleta u 60 odsto slučajeva TV epizoda). USS Dalas, na kome Monroova simpatija Telsia radi kao šef obezbeđenja, raportira napad neidentifikovanih aliena... Ball is rolling. Skriptovane scene u engineu igre predstavljaju ogroman procenat sadržaja i esencijalni gradivni elemenat ukupnog iskustva koje igra pruža. Svako malo bićete svedoci daljeg produbljivanja radnje kroz fino projektovane scene sa virtuelnim glumcima. Perfektan balans između sesija sa roštiljanjem protivnika i literarnih momenata čini jednu vrlo zabavnu, vešto prošaranu celinu čak i za igrače koji nisu ljubitelji Star Trek franšize. Zvuči pomalo neverovatno, ali igru pokreće engine Quakea 3. Međutim, za razliku od prethodnog nastavka koji je pre tri godine koristio isti pogon (Star Trek Voyager: Elite Force) verzija koja tera novu igru je modifikovana do neprepoznatljivosti. Uvedena je podrška za vrlo detaljne i animirane teksture, broj poligona je napumpan do krajnjih granica, svetlosni efekti su nabudženi do maksimuma. To sve ide toliko daleko da najdetaljnija podešavanja ne možete odabrati ako nemate grafičku karticu sa 128 MB memorije. Već prva misija u Borg sferi pokazuje kakve krasote možete očekivati u kasnijem toku kampanje. Verovatno je ubačena kao komparacija sa prvom trening misijom iz originala koja se takođe dešavala u plovilu Borga, a koja u poređenju sa ovom izgleda naprosto smešno. Nećete lako poverovati da je u pitanju isti engine. Dizajn nivoa je prilično šarolik i uključuje sve standardne „Star Trek” lokacijske trejdmarkove: napuštene ruševine starih civilzacija, protivničke svemiske brodove, romulanski istureni outpost u neutralnoj zoni... Iako ćete u akciju gotovo uvek voditi i ostatak tima, u većini slučajeva ćete solirati, krčeći put i otvarati prolaz ostalima, što je vrlo dobro jer njihov AI i dalje nije na nivou (kao i u prvom delu, stalno će vam uletati u liniju vatre, između ostalog). Ni protivnička inteligencija nije baš izrazito profilisana, ali s obzirom da ćete se u većini slučajeva boriti sa genetski stvorenim čudovištima tipa „Aliena”, to ne predstavlja neku veliku manu. Kao zgodna pauza između akcionih sekvenci poslužiće zadaci sa Trikorderom, koji će vam kroz dva tipa logičkih puzzli (usklađivanje frekvencija i rerutiranje napona) omogućiti da prevaziđete određene prepreke (zaključana vrata, polje sila i sl.). Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
