Najveći evropski uspeh na polju inteligentih first person shootera nesumljivo jeste fenomenalni Vietcong. Ovaj češki dijamant je levom rukom zadao domaći zadatak autorima sličnih igara u globalnoj sferi, postavljajući prag kvaliteta koji nije nimalo lako dostići.

Nekoliko stotina kilometara južnije od epicentra evropske manufakture sjajnih akcionih naslova nazire se novi studio sa sličnim ambicijama. Slovački „Cauldron” i njihov visokobudžetni (u evropskim okvirima) prvenac ovog leta će nastojati da otkinu komad FPS kolača u poznoj, pre-Doom 3 ponudi sličnih igara. Chaser, kao najozbiljniji slovački adut u svetu PC proizvoda predstavlja značajan korak za mali razvojni tim na početku karijere, iako u svetskim okvirima neće biti zapamćen kao dinamit.

Chaser je zamišljen kao klasičan, story-driven FPS koji akcenat stavlja na balans između suvog šibanja i pripovedanja koje bi trebalo da ga opravda. Sa pričom koja ima filmske ambicije, obiljem akcije odrađene u originalnom autorskom engineu i nezanemarljivom dužinom, igra pravi nekoliko pokušaja da u kombinaciji tih sfera dostigne ravnotežu koja će ga izdignuti iz široke ponude sličnih naslova. U tome ne uspeva u potpunosti, ali se isto tako ne može reći da to odrađuje samo delimično. Otprilike, od onoga što su autori zamislili, uspelo je cca 60 odsto.

Scenario i režija igre u dobroj meri su „pozajmljeni” iz čuvenog Švarcenegerovog hita „Totalni opoziv”, uz nekoliko originalnih izmena. Stavljajući vas u ulogu čoveka koji se ne seća ničega iz svoje prošlosti, progonjenog sa svih strana, ali očigledno više nego sposobnog za oružanu odbranu, priča će vas provesti kroz more živopisnih lokacija na Zemlji i na Marsu, kroz koju ćete postepeno otkrivati svoju prošlu i buduću ulogu u raskrinkavanju krupne korporacijske zavere i dijaboličnog plana industrijskog mogula sa crvene planete. Gomila ofanzivnih i infiltracionih misija stoji između vas i saznavanja prave istine o Džonu Čejseru...

Skriptovane filmske scene urađene u engineu igre kao metog odmotavanja priče postale su stopostotni standard za sve igre ovog tipa (FMV sekvence, nalik na one iz originalnog Jedi Knighta više niko ne koristi, što je šteta). U slučaju Chasera, dotične scene predstavlju dobar procenat igre i upravo iz tog razloga mu snižavaju ukupnu ocenu u potpuno adekvatnom procentu. Zbog čega? Zbog banalne režije i lošeg uklapanja pojedinačno dobrih elemenata. Tok naracije, postupci i motivi glavnog junaka nabacani su na način koji nije u skladu sa kvalitetnim umetničkim načelima i esnafskim pravilima filmske naracije. Od autora igara ne treba očekivati domete praške škole, ali ne treba ni opraštati naivnost. Čemu trud oko dobrog enginea, pažljivog pozicioniranja poligonalnih junaka i mukotrpnog i sistematičnog podešavanja kamere, uglova, efekata i skeletalne animacije kada se scenarista nije potrudio da uhvati onaj tanani momenat kada hype prerasta u suspens, a krimi pričica u triler. Ovo postaje očigledno već gotovo na samom početku igre: posle bekstva sa svemirske stanice koja se ruši, Čejser se obreo u nekakvom predgrađu punom bandita, posle koga je nabasao na disko/bar, kontaktirao nekoliko sumljivih likova i postao član oragnizovane mafijaške bande, dopustivši da mu u glavu ugrade eksplozivnu napravu kao osigurač protiv bekstva i odmetanja of „familije”; onda dolazi nekoliko zadataka koje ćete odraditi za mafiju, da bi bez valjanog objašnjenja kontaktirali hirurga u vezi vađenja implanta, zaratili sa bossom i kreuli dalje. Ovakva furtutma ima smisla uz periodične refleksije sa dubljim objašnjenjima, dodavanjem ekstra sloja za inicijalno nejasne radnje, ali Chaseru nedostaju svi ovi sekundarni elementi naracije (osim flešbekova iz prošlosti koji ponekad presecaju glavni tok priče). Kao da su autori tražili bilo kakvo opravdanje za prelaz sa lokacije na lokaciju i šaltanje između misija, veštački pumpajući priču na način kakav se radi u C filmskoj produkciji.

Iz potencijalne bule igru sasvim solidno izvlači vrlo kvalitetni, in-house urađeni 3D pogon. „CloakNT” engine je prilično zaokružena celina koja podržava sve aktuelne trendove na polju Direct X8.1 i 9.0 standarda, blistajući na polju Pixel i Vertex shadera, hardverskog bump-mapiranja, prelepog volumetričnog svetla i široke upotrebe transparentnosti i detaljnih tekstura (mada su autori malo preterali sa korišćenjem svetlosnog mapiranja i hromiranih površina). Vredi izdvojiti i solidan mix realnog i futurističkog naoružanja, kao i standardnu, mestimično i natprosečnu veštačku inteligenciju protivnika koja će vam kroz gomilu vrlo dugačkih nivoa zadavati standardnu dozu muka.

Miodrag KUZMANOVIĆ