Homeworld 2

Kako napraviti nastavak dostojan originala? Ovo fundamentalno pitanje zasigurno je dizajnere Homeworlda 2 držalo budnim u sitnim satima tokom protekle četiri godine, dok su lagano sklapali novo poglavlje sage o galaktičkim izgnanicima. Poznato je da Relic Entertainment nije imao nameru da ponovo „izmisli točak” kada je Homeworld 2 u pitanju. Prema rečima producenta Dena Ajriša, mantra cele ekipe tokom razvoja bila je: „Evolucija, ne revolucija”.

Veterane prvog dela zagolicaće snažan déja vu čim ugledaju prve kadrove kako polako klize niz dobro poznati profil matičnog broda, dok ga rojevi sićušnih radilica obleću zauzeti poslednjim pripremama. Čak i prvobitna sekvenca finalnog testiranja sub-sistema predstavlja jasan eho s početka Homeworld kampanje. Umesto konceptualne revolucije, Homeworld 2 nam nudi priliku da se ponovo zaputimo hladnim dubinama svemira i doživimo još jedan pripovedački tour-de-force koji stremi da dostigne bezmalo poetsku razinu svog prethodnika.

Povod za novu galaktičku odiseju dolazi u vidu surove ratničke rase Vaygr koja pokorava sve civilizacije na koje naiđe. Njena pojava se tumači kao znak da je došlo vreme da se ispuni drevno proročanstvo koje seže duboko u zajedničku prošlost celokupne galaksije, o vaskrsenju mitske figure. U nameri da ostvare proročanstvo i odbrane svoj teško stečeni dom, Hiigarani odlučuju da u tajnosti sagrade novi matični brod, Pride of Hiigara (Ponos Hiigare), koristeći isti hyperspace pogon koji je sačinjavao srce prethodnog broda. Igra počinje kada prethodnica moćne Vaygr flotile najzad dopre do gradilišta, taman dok izvršavate poslednje testove pred lansiranje.

Glavna kampanja se sastoji od nekih petnaest dugačkih misija (ne računajući odličnu tutorial sekciju), između kojih monohromatske, ručno crtane animacije unapređuju priču. Progresija kroz kampanju je u potpunosti linearna, što predstavlja neizbežan ustupak pažljivo proračunatom tempu igre. Homeworld 2 je često nemilosrdna igra, pošto protivnički AI već sredinom druge misije počinje da baca talas za talasom lovaca i fregata o bedeme vaših odbrambenih linija. Homeworld 2 po težini definitivno spada u istu profi kategoriju RTS naslova kojoj je pripadao i prvi deo, tako da stratezi-početnici koji se daju lako obeshrabriti tu nemaju šta da traže. Verovatno će i stari vukovi trodimenzionalnog taktiziranja biti primorani da skoro svaku misiju nekoliko puta počinju iznova. Iz ko zna kog razloga, Relic opet nije našao za shodno da u igru ubaci odabir nivoa težine.

Najveći procenat poboljšanja se primećuje kod upravljačkog interfejsa. Prvobitni model 3D navigacije bio je i ostao epitom elegancije, ali su dizajneri svejedno uspeli da ga dodatno izbruse. Kamera više nije nužno vezana za grupacije vaših jedinica – dovoljan je pomak mišem ka ivici ekrana, posle čega pogled slobodno pluta u prostoru. „Pametni” kursor čini zadavanje većine komandi izrazito jednostavnim, dok je sada moguće odrediti pravac i elevaciju kretanja vaših brodova bez upotrebe tastature. Meniji za istraživanje i izgradnju (ranije na zasebnim ekranima) su takođe objedinjeni i uvršteni u osnovni interfejs.

Klase brodova su mahom ostale iste, od izviđača do masivnih razarača, sa dodatkom nove klase u vidu defanzivnih platformi. Lovci i korvete se sada automatski grade u eskadrilama od po tri ili pet, dok je osnovnu strukturu krstarica i nosača moguće nadograđivati dodatnim funkcijama. Neopevani heroji prve igre, salvage-korvete, zamenjene su marine-fregatama koje nisu ni izbliza toliko efikasne kada je prisvajanje protivničkih „kapitalaca” u pitanju, tako da je bezobrazno jačanje sopstvenih redova na račun protivničke nepažnje stvar prošlosti. AI vaših jedinica je na zavidnom nivou, te će se one uvek ponašati smisleno. Tamna strana naglašene automatizacije javlja se kroz gubitak kontrole nad formacijama – Homeworld 2 sam određuje formacije brodova, u zavisnosti od taktike koju ste odredili vašim udarnim grupama. Šteta.

Dizajn svih jedinica je izuzetno visokog kvaliteta i bogat je detaljima, sa jasnim razlikama između rasa (Vaygr rasom je zasad moguće upravljati samo u multiplayeru). Ekstremni zoom otkriva artikulisane komponente i dinamično senčenje što u sprezi sa sevanjem različitog oružja i vizuelnim indikacijama oštećenja čini da monitor maltene pršti od boja. Osim zvezdanih rojeva, nebula i asteroidnih polja, svemirska prostranstva često naseljavaju gigantski objekti, poput ostataka drevnih civilizacija, što samo još više pojačava utisak enormnog prostora. Ambijentalna muzička podloga sa primesama orijentalnih i arapskih melodija efektno dopunjuje atmosferu, dinamično prateći dešavanja na ekranu.

Homeworld 2 je u određenoj meri audiovizuelni vesnik budućnosti i kao takav zahteva prilično snažan hardver. Preporučenu poželjnu konfiguraciju treba shvatiti doslovno ukoliko nameravate da se vinete iznad „medium” detalja, dok je za maksimalan užitak pored jakog procesora neophodna i DirectX9 grafička kartica.

Đorđe NAGULOV