Tržište softvera u Srbiji

Kome je jasno kako se vrši kontrola legalnosti softvera? Po kom „algoritmu” se rukovodi tržišna inspekcija, šta se traži od papira tokom kontrole i koja su prava i obaveze kontrolisane strane?

„Lako je vama! Kupite računar, instalirate pirata, naučite programiranje i palite u inostranstvo! A šta da radimo mi visokostrujaši? Da uteramo trafo u dvorište i da ga izučavamo?” –kaže student Elektrotehničkog fakulteta, smera energetika, u razgovoru s kolegom sa smera računarska tehnika.

ČČinjenica je da nam je višegodišnje piratstvo u neku ruku pomoglo da brzo napredujemo u programiranju. Programski paketi koji u razvijenim zemljama koštaju hiljade dolara kod nas su se mogli naći za „šaku” dinara, a najčešće besplatno. Sličan zaključak može se izvesti i kada je u pitanju aplikativni softver – veliki je broj ljudi koji poznaju AutoCAD, Adobe Photoshop i slične korisničke programe. Naravno, nismo mi pametniji od ostalih, nego su naši ljudi imali priliku da se sretnu s programima i nauče ih kroz piratske kopije. Međutim, postoji i druga strana medalje. Veliki broj domaćih programera otišao je u inostranstvo najviše zbog toga što nisu mogli da nađu zaposlenje u struci. Programerska struka je upravo zbog piratstva u našoj zemlji gotovo uništena jer se skoro svaki pokušaj izdavanja softvera završavao neslavno – piratskom verzijom. Tako je svaki rad softverske kuće ili pojedinca-programera ubrzo postajao besmislen.

Rezultat – nerešeno

Vlada Srbije je pre godinu dana odlučila da stane na put softverskoj pirateriji, prvo verbalno, a kasnije i dopunom Krivičnog zakona. Posle godinu dana od početka otvorene borbe protiv piraterije, rezultati su dvosmisleni. Prvi u redu zadovoljnih je Microsoft koji je krajem prošle godine objavio zadovoljavajuće podatke internog istraživanja sprovedenog u ovom softverskom gigantu. Prema tim rezultatima, oblast Srbije i Crne Gore, Slovenije i Hrvatske zauzela je drugo mesto u Evropi po broju OSL ugovora. Ipak, ostale softverske kuće koje imaju predstavništva u Srbiji ne mogu se pohvaliti sličnim ciframa, niti mogu biti zadovoljne rezultatima legalizacije softvera kod nas. Iz ugla proizvođača softvera, najbolja ocena dosadašnjih rezultata jesu prazne Web strane na sajtu kancelarije BSA (Bussines Software Aliance) za Srbiju i Crnu Goru (www.bsa.org/serbiaandmontenegro).

Procedura je vrlo jasna?

Kada je u pitanju Vlada Srbije, koja je nadležna za sprovođenje legalizacije i njenu kontrolu, ne može se reći da se ništa nije radilo. Donet je niz zakona koji dodatno pravno regulišu ovu materiju i pooštravaju kaznene mere jer je i ranije postojao zakon koji se nije primenjivao. Upravo to, kontrola u praksi za koju je zadužena tržišna inspekcija, nije ni približna onom što se očekivalo.

Za ovih godinu dana izvršeno je nekoliko kontrola, ali samo po prijavi i ciljalo se samo na privatna preduzeća ili radnje – uglavnom škole računara i igraonice. Kontrole u Zrenjaninu, Nišu, Novom Sadu i Jagodini, iako se svuda radilo o istom prekršaju, imale su potpuno različitu proceduru i epilog. Izvesna škola u Zrenjaninu zatvorena je na određeno vreme i izrečena joj je visoka kazna. Tih dana je provereno još nekoliko privatnih radnji, a nakon tih događaja nije bilo piratskih kopija na do tada uobičajenim mestima, pre svega na „buvljaku”. U Nišu je izvršena kontrola nekoliko igraonica – jednom broju je ostavljen rok od nedelju dana da legalizuju softver, dok su u drugim igraonicama skinuti hard diskovi. U Jagodini su zaplenjeni računari.

Izvesno je da tržišni inspektori koji su prošli obuku za proveru ispravnosti softvera nisu u svim ovim slučajevima reagovali na isti način. Sama po sebi postavljaju se brojna pitanja: po kom „algoritmu” se rukovodi tržišna inspekcija, šta se traži od papira tokom kontrole i koja su prava i obaveze kontrolisane strane? A ponajviše zbunjuje činjenica da su u svim kontrolama proveravani samo proizvodi Microsofta, pa se stekao utisak da su samo proizvodi sa potpisom ove firme zaštićeni kod nas! Bolje rečeno, većina ljudi s pravom smatra da je legalizacija softvera sinonim za legalne Windows i Office pakete. Dovoljno je samo izneti činjenicu da je pre dve godine bilo samo dva odsto legalnog softvera, dok je danas taj broj dostigao 25 odsto, čemu je najviše doprineo ugovor Microsofta sa državom.

Gde je tu BSA?

Sama BSA iznela je sledeće: „... policija je izvela više od 40 akcija u gradovima širom Srbije – Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Aleksincu, Zrenjaninu, Čačku, Kruševcu, Paraćinu, Novom Bečeju, Kaću, Srpskoj Crnji... Tom prilikom je provereno oko 50 firmi i zaplenjeno više od 200 računara na osnovu zaključka da postoji osnovana sumnja da je softver pronađen na njima nelegalan. Među firmama u kojima je izvršena zaplena su ilegalni proizvođači optičkih diskova, lokalni proizvođači računara (System Builder firme) i nelegalni korisnici (preduzeća, lokalne TV stanice, PC igraonice, samostalne trgovinske radnje...)” Istovremeno, BSA je izjavila da je sama podnela tridesetak krivičnih prijava koje nisu sudski procesuirane. Osim zamerke zbog netransparentnosti ovih podataka, koji se ne nalaze čak ni na sajtu ove alijanse za zaštitu autorskih prava po pitanju softvera, sama uloga BSA u našoj zemlji nije ista kao u drugim zemljama. Stav države prema njoj nije definisan, niti postoji dovoljan stepen saradnje sa ovom alijansom.

Kadija te tuži?

Ukoliko se još više zagrebe, otvara se i pitanje državne piraterije. Naime, u toku tih provera, inspekcija nije ušla ni u jednu državnu (ili društvenu) firmu. Neki bi rekli da su državna preduzeća čista jer je to regulisano potpisivanjem ugovora sa Microsoftom. Osim činjenice da je to regulisano samo za Microsoftove proizvode, čak i tu se javljaju problemi. Uzmimo na primer školstvo – koliko škola u Srbiji radi sa originalnim Windowsom ili Officeom? Kako to da su se na nekim fakultetima studentima delile profesionalne edicije Microsoftovih paketa? Selektivno reagovanje po prijavi i to samo u slučaju privatnih firmi dovodi do nelojalne konkurencije na tržištu, kako među privatnim firmama tako i na relaciji privatnih i državnih firmi.

Trenutna politička situacija u zemlji ne dozvoljava nam da se bavimo budućnošću. Ali, po svemu sudeći, na godišnjicu od početka legalizacije možemo da konstatujemo da smo veoma malo odmakli od početka. Pitanje softvera je marginalizovano jer se bavimo „ozbiljnijim problemima”. Ako se pogleda čuveni Izveštaj 301 od pre nekoliko godina i pretnja sankcijama našoj zemlji zbog nepoštovanja autorskih prava, ovaj problem se ne čini nevažnim. A ako se postupi prema zakonu i krene u ozbiljnu borbu protiv piraterije, očekuje se još jedna povoljna posledica – ubrzani rast broja korisnika Linuxa i ostalog alternativnog softvera.

Dušan STOJIČEVIĆ