Novi Internet protokol

Da li ste spremni za IPv6?

Svaki Windows XP, Mac OS, Linux, mnoge forme Unixa, svaki novi Cisco ruter ili mobilni telefon iz Nokije opremljen je podrškom za novi Internet protokol IPv6. Najavljuje se da će prelazak na šestu verziju Internet protokola biti najveći pomak još od njegovog usvajanja januara 1983. godine. Najvećim delom ignorisan u Americi, IPv6 je svoj začetak doživeo u Japanu, gde je japanska vlada finansirala projekat KAME. On je doneo „jedinstven softverski set” za podršku IPv6 protokola. U projektu su učestvovali Fujitsu, Hitachi, IIJapan, NEC, Toshiba i Yokogawa, a rezultat je to što veliki deo japanske Internet infrastrukture radi ovim protokolom. A šta je to, zapravo, donela ova evolucija Internet protokola na japanskom prostoru Interneta?

Poštar drema...

Osnove koje je zacrtala prva verzija Internet protokola i danas su poznate. Saobraćaj se ostvaruje preko paketa podataka veličine 500 bajta, a svaki sa sobom nosi adresu „pošiljaoca” i „primaoca”. Upravo zbog toga, svaki kompjuter na Internetu mora da ima svoju jedinstvenu IP adresu kako bi se paketi adresirali. A sama komunikacija na Internetu se ostvaruje osnovnim jezikom definisanim putem IPv4 protokola. Po ovoj specifikaciji, današnje adrese računara su 32-bitne, što nas dovodi do granice broja uređaja na Mreži – 2³² ili tačno 4.294.967.296. Ovaj broj još nije dostignut, ali kako današnji frižideri, veš-mašine i ostali aparati dobijaju pristup Internetu, ovaj broj ne izgleda baš toliko veliki.

Današnji sistemi koriste NAT (Network Address Translation) koji vrši konverziju adresa i omogućava da se iza jedne adrese krije više računara ili uređaja povezanih na Internet. Primena ovakve tehnologije donela je i dobro i loše: s jedne strane, onemogućila je da se dosegne krajnji limit 32-bitne adrese, ali je, s druge strane, dozvolila razvoj kriminala jer računari više nemaju jedinstvenu IP adresu. Promena koju donosi IPv6, povećan broj adresa – postale su 128-bitne, rešila je sve ove probleme – broj mogućih adresa je dovoljan da se izbegne korišćenje NAT-a. Dakle, upotrebom IPv6 je omogućeno da svaki uređaj zaista ima jedinstvenu IP adresu.

Zec i kornjača

Ali, nisu svi efekti prelaska na novi protokol dobri. Sam prelazak zahteva rekonfigurisanje 100 miliona računara – promenu svih aplikacija koje koriste IP adrese, od browsera pa sve do serverskog softvera. Još gora je situacija kada se posmatraju ruteri. U njih su ugrađeni čipovi optimizovani za brzo rutiranje IPv4 paketa, a pošto nemaju podršku za IPv6 pakete, njihova nadogradnja bi podrazumevala da se saobraćaj kontroliše softverom. To je sporije, tako da bi se kompletan saobraćaj usporio, zbog čega bi trebalo promeniti sve rutere na Mreži.

Sve ovo deluje kao pozamašan posao koji bi morao da se izvede u što kraćem roku. Pošto je to malo verovatno, predloženo je nekoliko rešenja koja će ublažiti prelazak. Prvi predlog se zove RSIP (Realm Specific Internet Protocol) i u pitanju je protokol dizajniran kao zamena za NAT. On dozvoljava da se zadrže 32-bitne adrese, ne zahteva zamene browsera i e-mail klijenata, ali je potrebno podešavanje operativnog sistema na svakom računaru. Drugo rešenje, koje je prirodnije, podrazumeva da se u internim mrežama postepeno usvaja IPv6, dok će provajderi polako graditi prelaze između IPv4 i IPv6 mreža.

Počelo je...

Interesantno je to što je ovaj protokol svetlo dana ugledao daleke 1994. kada ga je prezentovao IETF (Internet Engineering Task Force) i od tada je poznat još pod nazivom IPng (Next Generation Internet Protocol). Međutim, iako su temelji ovog protokola postavljeni još prošle decenije, implementacija je počela tek ovih godina. Osim u Japanu, najviše zemalja zainteresovanih za ovaj protokol su iz Azije (Indija, Kina, Južna Koreja...) i Afrike. Međutim, i vlada SAD, vodeće zemlje po broju korisnika Interneta, oformila je grupu koja će ispitati mogućnosti implementiranja ovog protokola. Razlog što je U.S. Department of Commerce oformio ovu grupu je jednostavan: IPv6 ima enkripciju na nivou IP adrese, tako da pruža više sigurnosti od svog prethodnika. Zbog toga je i U.S. Department of Defense odredio prelazak na IPv6 još ove godine. I proizvođači su najavili prelazak: Sony je najavio da od 2005. godine neće biti proizvoda s njegovim potpisom koji će podržavati IPv4. Nokia je demonstrirala prvi dualni IPv4/IPv6 CDMA mobilni telefon. Može se, dakle, slobodno tvrditi da je prelazak počeo i samo je pitanje vremena kada će IPv6 talas promena stići i na naše parče Interneta.

Usput, za one koji se pitaju – IPv5 ne postoji.

Dušan STOJIČEVIĆ